Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Za deo pravnika upitna ustavnost pojedinih odredaba Zakona


Poslanici usvojili Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 35/2019), kojima se za teška krivična dela, pre svega za ubice i silovatelje dece i trudnica uvodi doživotni zatvor. Stručnjaci upozoravaju da je deo zakona suprotan Ustavu Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006 - dalje: Ustav), ali i konvencijama o zaštiti ljudskih prava.

Narodna skupština Republike Srbije usvojila je izmene Krivičnog zakonika, kojima se u kaznenu politiku, za teška krivična dela, a pre svega za ubice i silovatelje dece i trudnica, uvodi doživotni zatvor.

Izmene predviđaju strože kazne, posebno povratnika, i dodatno regulišu pitanje uslovnog otpusta, ali i uvode novo krivično delo - napad na advokate.

Stručnjaci i dalje upozoravaju da je deo zakona suprotan Ustavu, ali i konvencijama o zaštiti ljudskih prava koje je Srbija dužna da poštuje. Zbog toga ga nazivaju populističkim i veruju da će u narednom periodu ponovo biti izmenjen.

Za izmene Krivičnog zakonika glasalo je 159 poslanika, a usvojene izmene su značajne:

- mogućnost izricanja doživotnog zatvora

- ukidanje kazni od 30 i 40 godina zatvora

- proširen spisak krivičnih dela za doživotni zatvor

- onemogućavanje uslovnog otpusta za pojedine kategorije

- pooštravanje kazni za povratnike

- precizirane kazne za proizvodnju i promet narkotika

- sankcionisanje napada na advokate

- sankcionisanje ugrožavanja vazdušnog i pomorskog saobraćaja

Izmene krivičnog zakonika inicirala je fondacija Tijana Jurić, peticijom koju je potpisalo više od 160.000 građana.

Za izmene zakona glasali su poslanici vladajuće koalicije, poslanici Srpske radikalne stranke i još četiri poslanika opozicije.

Većina drugih, iako su uglavnom podržavali inicijativu, izostali su sa glasanja zbog bojkota parlamenta, ali ukazujući na stavove struke, koja upozorava da Zakon nije po ustavu, ali i da krši međunarodne konvencije koje je Srbija dužna da poštuje. Posebno ukazuju na kršenje ljudskih prava zbog onemogućavanja uslovnog otpusta za određena krivična dela.

Bivši zamenik ombudsmana Miloš Janković saglasan je sa tim i kaže da je pred sudijama velika dilema - da li da poštuju zakon ili Ustav, jer oba ne mogu.

"To bi značilo da sudija ima mogućnost da neposredno primeni Ustav, odnosno ljudska prava koja proističu iz Ustava, a onda, shodno Ustavu, proističu iz međunarodnih konvencija", objasnio je Janković.

Na konstataciju da time ne bi bio primenjen Zakon, Janković je odgovorio: "To je onaj jedan problem koji dovodi ovako ishitreno zakonsko rešenje."

Izmene Krivičnog zakonika predviđaju i oštre kazne za napad na advokate, čime su pravni zastupnici zadovoljni.

Međutim, predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor uveren je da su prava građana prekršena drugim odredbama, posebno usled sužavanja izricanja uslovne osude, pogotovo u kombinaciji sa povećavanjem zaprećenih kazni.

"Rezultat će biti da će broj zatvorenika drastično porasti, da će se izricati kratkotrajne kazne zakona za koji postoji opšta saglasnost struke da ne doprinose efektivnoj zaštiti društva od kriminaliteta, i konačno, imaćemo situaciju da će i mnogi mladi ljudi kojima se dogodi da prvi i jedini put se nađu pred sudom, neće biti izricana uslovna osuda nego zatvor", upozorio je Tintor.

Vlast do sada nije imala sluha za savete struke i odbacivala ih je, a pojedinci su se našli na udaru nosilaca izvršne vlasti zbog kritika usvojenih izmena.

Savet Evrope već se oglasio, navodeći da Zakon krši konvencije tog tela.

Izvor: Vebsajt N1, Nikola Radišić, 21.05.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija