PREDLOG ZAKONA O NACIONALNOJ INFRASTRUKTURI GEOPROSTORNIH PODATAKA: Zakon treba da omogući da se jednim klikom dobiju svi podaci, od površine objekta, zemljišta, snimaka terena, mape vodenih tokova, podataka iz Republičkog zavoda za statistiku, turističkih organizacija, finansijskih i privrednih institucija… i da svi oni budu uskladišteni i klasifikovani na jednom mestu

Privreda i javni sektor zahtevaju lak pristup geoprostornim podacima koji su u nadležnosti javnih institucija. Ti podaci i servisi potrebni su za korišćenje u oblastima kao što su zaštita životne sredine, upravljanje zemljištem i vodama, transport, tržište nepokretnosti, razvoj pozicionih i navigacionih servisa, odbrana i bezbednost, turizam, rekreativne aktivnosti na otvorenom i slično.

Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka predstavlja integrisani sistem, koji omogućava korisnicima da identifikuju i pristupe prostornim informacijama dobijenim iz različitih izvora – od lokalnog preko nacionalnog do globalnog nivoa.

Zapravo, Nacionalna infrastruktura geoprostornih podataka smanjuje administrativne troškove i sprečava dupliranje poslova na njihovom obezbeđivanju, zbog čega može da utiče na povećanje BDP-a države i do 1,5 odsto, a zakon koji treba da se usvoji omogućiće da se do kraja 2018. godine smanji vreme trajanja postupka uknjižbe imovine s 21 dan na samo pet, i to uz smanjenje troškova s 2,8 odsto vrednosti imovine na 2,5 procenta.

U razvijenim zemljama više od 90 odsto svih odluka koje se donose na državnom nivou donosi se na osnovu podataka iz geosektora

Šef Odseka nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka Republičkog geodetskog zavoda Darko Vučević objašnjava da će, nakon što poslanici Narodne skupštine Republike Srbije usvoje Predlog zakona o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka, investitori lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje, a broj neophodnih procedura će se prepoloviti.

– Ukrštanjem podataka iz različitih državnih institucija, na primer, površine parcela u određenim delovima grada, strukture stanovništva u tim delovima grada, nivoa obrazovanja građana, njihove platežne moći – investitor dobija sve informacije na osnovu kojih procenjuje da li će na tom mestu nešto da gradi i investira – objasnio je Vučetić. – U razvijenim zemljama više od 90 odsto svih odluka koje se donose na državnom nivou se donosi na osnovu podataka iz geosektora. Zahvaljujući uređenom geosektoru, Australija ima 1,1 odsto veći BDP, a Irska čak 1,6 odsto.

Drugim rečima, Zakon o nacionalnoj infrastrukturi geoprostornih podataka treba da omogući da se jednim klikom dobiju svi podaci, od površine objekta, zemljišta, snimaka terena, mape vodenih tokova, podataka iz Republičkog zavoda za statistiku, turističkih organizacija, finansijskih i privrednih institucija… i da svi oni budu uskladišteni i klasifikovani na jednom mestu.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, Lj. Malešević, 21.05.2017.
Naslov: Redakcija