Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KRIVIČNI ZAKONIK: Veći deo stručne javnosti smatra da bi bilo poželjno ukinuti držanje manje količine droge za ličnu upotrebu kao krivično delo i narkomane tretirati kao bolesnike


Dok deo stručne javnosti zagovara dekriminalizaciju posedovanja droge za ličnu upotrebu, odnosno da se narkomani tretiraju kao bolesnici, a ne kriminalci, zakonopisac to pitanje još razmatra, a praksa tvrdi da se "pravi" narkomani u svakom slučaju šalju na obavezno lečenje.

Prema rečima profesora Pravnog Fakulteta Milana Škulića, veći deo stručne javnosti smatra da bi bilo poželjno ukinuti držanje droge za ličnu upotrebu kao krivično delo i narkomane tretirati kao bolesnike.

Poslednjih godina bilo je pokušaja da se iz Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), ukloni taj član ali to, kako on smatra, nije učinjeno iz nekih političkih ili populističkih razloga.

"Niko se ne zalaže da za legalizaciju droge, ona treba da bude zabranjena, ali ideja je da se držanje droge tretira kao manifestacija bolesti, društvena patologija, a samo ako neko stavlja drogu u promet - diluje, treba da odgovara kao svaki učinilac kriičnog dela", ukazao je Škulić.

Držanje droge za ličnu upotrebu je kao krivično delo kod nas propisano početkom 2000-tih godina, dok je pre toga bilo nekažnjivo.

"Decenijama u bivšoj Jugoslaviji držanje droge za svoje potrebe nije bilo krivično delo već društvena patologija. Kao krivično delo tretiralo se samo to ako neko proizvodi ili stavlja u promet drogu", naveo je profesor ukazujući da je takva kaznena politika i u većini država Evrope.

"Većina država Evrope ne inkriminiše kada neko drži drogu za svoje potrebe, već samo promet", napomenuo je Škulić.

Međutim, početkom 2000-tih, Srbija je to propisala kao krivično delo zbog, kako je naveo, "dokaznog deficita", pošto se u praksi dešavalo da se ne može dokazati - da li neko ko poseduje drogu, nju drži za sopstvene potrebe ili je dalje prodaje - diluje.

Prema mišljenju profesora, to nije najidealnije rešenje, jer danas imamo prepune zatvore narkomana, koji su "u osnovi vrsta bolesnika".

"Narkomanija je društveno zlo koje treba da se suzbija svim efikasnim načinima, ali time što narkomane pretvaramo u kriminalce samo zato što se drogiraju, mi se bavimo stvarima koje su marginalne, jer time nismo rešili problem narkomanije", naveo je Škulić.

Prema njegovim rečima, praksa pokazuje da poslednjih godina narkomani čine skoro trećinu zatvorske populacije i da oni koji odu u zatvor često izlaze gori nego što su u njega ušli.

"Desava se sve više da neko ko je bio zavisnik od manje opasne droge, postaje daleko opasniji i ozbiljniji zavisnik nakon boravka u zatvoru", rekao je profesor.

On je napomenuo da bi bilo poželjno da se razmisli da se držanje droge ne tretira kao krivično delo, već da narkomane počnemo da tretiramo kao bolesnike.

"Ako je narkomanija bolest zavisnosti - onaj ko se drogira je bolesnik i njega treba lečiti, a ne pošto poto kažnjavati, pa i onda kada je kazna povezana sa lečenjem", naglasio je Škulić.

On smatra da bi ta vrsta kaznene politike bila "ribarska mreža" za hvatanje velikikih riba, a propuštaje malih. "Mi sada imamo obrnutu politiku, koja se već dugo fokusira na male ribe, a propušta velike i mnogo opasnije", smatra Škulić.

Podsetio je da je do novog pooštravanja kazenene politike došlo 2009. godine, kada je, kako smatra opet iz populističkih razloga, za krivično delo stavljanje u promet opojnih droga - klasično dilovanje, propisana zabrana ublažavanja kazne ispod zakonom propisanog minimuma.

Drugim rečima, bez obzira na vrstu i količinu droge (marihuana, kokain, heroin, sintetičke droge) propisana je minimalna kazna od tri godine zatvora što, kako je ukazao, ponekad dovodi do situacija koje su u praksi nemoguće i nelogične.

Škulić naveo primer nedavne posete profesora iz Nemačke koji je na Pravnom fakultetu u Beogradu održao predavanje i pričao o navodnoj strogosti nemačke kaznene politike, navodeći da je "čovek sa 50 grama heroina dobio "čak godinu dana zatvora".

"Mi smo mu rekli da se kod nas zbog stavljanja u promet dva do tri grama marihuane dobija najmanje tri godine zatvora, a on je bio zaprepašćen da nam skoro nije poverovao", ispričao je Škulić.

On je podsetio da je 2012. godine bio pokušaj da se ukine zabrana ublažavanja kazne, ali da taj predlog nije usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije "da se tobož ne bi privilegovala ta vrsta kriminalaca".

U Ministarstvu pravde rečeno je da radna grupa za izmene Krivičnog zakonika, koja je u stalnom zasedanju, upoznata sa idejom da se držanje droge dekriminalizuje i već duži period razmatra sve pristigle inicijative.

Međutim, radna grupa smatra da je proces dekriminalizacije prilično komplikovan jer se postavlja pitanje utvrđivanja, odnosno dokazivanja ko je narkoman a ko diler.

To pitanje ipak i dalje ostaje u razmatranju, kako bi se našlo povoljno rešenje za sve aktere i učesnike u procesu, napominju u Ministarstvu pravde.

Prema podacima Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde, od početka 2011. do kraja 2015. godine za krivično delo proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, bez obzira da li je u pitanju lična upotreba ili preprodaja, na izdržavanje kazne u sprske zatvore je poslato 7.014 muškaraca i žena, od kojih je 12 bilo maloletno.

Prosečno je svake godine od 1.200 do 1.700 osuđenih završilo u zatvoru.

Inače zatvorenik košta državu prosečno 15 evra dnevno, rekli su u toj Upravi.

Za procesuiranje najlakšeg oblika ovog krivičnog dela - držanje droge, nadležna su osnovna tužilaštva, dok su za promet odnosno proizvodnju i preprodaju nadležna viša tužilaštva. Kada je u pitanju organizovana grupa nadležnost je kod Tužilaštva za organizovani krminal.

Kako je rečeno u Prvom osnovnom tužilaštvu u praksi se za krivično delo (iz člana 246a Krivičnog zakonika) - neovlašćeno držanje opojnih droga u manjoj količini i za sopstvenu upotrebu primenjuje načelo oportuniteta, odnosno odlaganje krivičnog gonjenja i to samo za držanje marihuane do 5 grama.

Oportunitet podrazumeva sporazum lica sa tužilaštvom da se protiv njega ne vodi krivični postupak, već da se odloži krivično gonjenje, a tužilaštvo određuje koliku će sumu novca tim povodom uplatiti u humanitarne svrhe.

Za veću količinu marihuane koja ispunjava uslove iz člana 246a Krivičnog zakonika ili druge opojne droge bez obzira na količinu, okrivljeni se procesuira, odnosno optužuje ili se sa njim zaključuje sporazum o priznanju krivičnog dela, ukazali su u tužilaštvu.

Takođe u tužilaštvu napominju da tužilac ne procenjuje da li je neko lice zavisnik od droge ili ne, već se ta procena ostavlja sudskom veštaku.

Ukoliko utvrdi da je reč o zavisniku od droge, veštak u svom nalazu i mišljenju i predlaže meru bezbednosti obaveznog lečenja narkomana.

Kada je u pitanju utvrđivanje da li neko drži manju količinu droge za svoje potrebe ili radi dalje prodaje, tužilaštvo te situacije procenjuje u zavisnosti od okolnosti svakog pojedinačnog slučaja - odnosno od prikupljenih materijalnih dokaza i iskaza eventualnih svedoka.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 21.05.2016.
Naslov: Redakcija