PREDNACRT ZAKONA O ZAŠTITI OD NASILJA U PORODICI: Predviđena je mogućnost hitnog iseljenja nasilnika iz porodičnog doma bez obzira na to da li je on vlasnik stana ili kuće. Policija naredbom, bez prava žalbe, zabranjuje nasilniku povratak/prilazak domaćinstvu na 48 sati. Predviđeno i osnivanje Koordinacionog tela koje bi na sedmičnom nivou, pod rukovodstvom javnog tužioca, razmatralo sve predmete nasilja u porodici

Srbija bi na jesen 2016. godine mogla da dobije Zakon o zaštiti od nasilja u porodici koji će omogućiti hitno iseljenje nasilnika iz porodičnog doma bez obzira da li je on vlasnik stana ili kuće, kao i bolju zaštiti žrtava nasilja.

Naime, Prednacrt zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji je na javnoj raspravi, daje ovlašćenja policiji, da izda naredbu kojom nasilniku zabranjuje povratak u domaćinstvo na 48 sati, a ako nasilnik ne živi sa žrtvom, policija će mu naredbom zabraniti prilazak takođe na 48 sati.

"Cilj je da udaljimo nasilnika iz kuće, ne samo onog koji je učinio krivično delo, već i ako postoji rizik da će doći do nastanka krivičnog dela, odnosno nekog obila nasilja u porodici. Stoga smo predvideli poseban postupak za zaštitu od nasilja u porodici", rekao je državni sekretar Ministarstva pravde, Radomir Ilić.

U prvih 24 sata od izdavanja naredbe tužilaštvo je dužno da sudu predloži produženje mera, a u drugih 24 sata sud mora da donese odluku.

Na policijsku naredbu o zabrani vraćanja u stan, odnosno zabrani prilaska u roku od 48 sati ne postoji pravo žalbe, a tužilaštvo treba odmah da reaguje i traži produženje mere od parničnog suda.

Taj sud bi, kako je naveo, produžavao meru na 30 dana, a postupak bi dalje išao svojim tokom.

Prednacrtom zakona je predviđeno i osnivanje Koordinacionog tela koje bi "za istim stolom" sedmično pod rukovodstvom javnog tužioca razmatralo sve predmete nasilja u porodici.

Članovi tog tela trebalo bi da budu i prekršajni sudija, policajac, Centar za socijalni rad i predstavnici lokalnih bolnica, škola, lokalnih ženskih organizacija...

Kako je rekao Ilić, cilj tog tela nije samo da se predmet "usmeri" i ide pravilno kroz krivični ili parnični postupak, već da pomogne žrtvi.

Prema Prednactru zakona, u osnovnim javnim tužilaštvima biće uvedena specijalna odeljenja za borbu protiv nasilja u porodici.

"U većim gradovima, to će biti prava odeljenja, u manjim gde nema dovoljno ljudi da pravimo odeljenja, postojaće tužioci koji će se posebno baviti tim problemom", objasnio je on.

Iako se često u različitim oblastima može čuti da Srbija ima dobre zakone, ali da nedostaje njihova primena, Ilić, upitan kako obezbediti punu primenu tog akta, kaže da je ovaj zakon pisan kao tzv. zakoni priručnici, koji treba da upute državne organe kako da primenjuju propise i da ih primenjuju u kratkim rokovima.

"Ovaj zakon predstavlja most između krivičnog i parničnog postupka i pisan je da obezbedi sopstvenu primenu, ali i efikasniju primenu Krivičnog, Porodičnog i nekoliko drugih procesnih zakona", rekao je Ilić.

Pored donošenja Zakona o zaštiti od nasilja u porodici očekuju se i izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014) u kojem će kao krivična dela biti uvedena dela proganjanja i seksualno uznemiravanje, ali i redefinisane sankcije kada su u pitanju dela protiv polnih sloboda i protiv braka i porodice, kao i definicija silovanja.

Od početka godine u našoj zemlji devet žena ubili su njihovi partneri ili muški članovi porodice, a prošle godine u ovo vreme bilo je 25 ubijenih žena i jedna beba.

"Kada se posmatraju cifre, može se reći da je situacija bolja, ali situacija nikada neće biti bolja sve dok imamo i jednu ubijenu ženu. Jedan život je toliko vredan da ne može da se gubi u svađama, ljubomori, patologiji...", ističe koordinatorka Savetovališta protiv nasilja u porodici Vesna Stanojević.

Naglašava da je vrlo važno usvojiti ovaj Zakon, da do žena koje trpe nasilje dođe poruka da država radi na tome da se nasilje smanji i da svi zajedno moraju da rade kako bi se problem sveo na najmanju moguću meru.

Dodaje da je potreban upravo ovakav Zakon, čiji je Prednacrt na javnoj raspravi, jer predviđa brojna rešenja o kojima se dugo govori.

Posebno je istakla odredbe kojima se predviđa iseljenje nasilnika iz stana ili kuće, bez obzira na vlasništvo.

"Imali smo to u Porodičnom zakonu ("Sl. glasnik RS", br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) još iz 2005. godine, ali se nije primenjivalo na ovakav način. Videćemo kako će to u praksi izgledati. Verovatno ne baš jednostavno jer očekujemo da muškarci koji su iseljeni iz kuća u njihovom vlasništvo reaguju", rekla je Stanojević.

Prema njenim rečima, u sigurnim kućama u Beogradu trenutno je 26 žena i devetoro dece.

Izvor: Vebsajt Tanjug, 19.05.2016.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija