NEOPHODNA DIGITALIZACIJA CARINA
Srpske kompanije se suočavaju sa brojnim problemima u drumskom i železničkom transportu robe koja se šalje u Evropsku uniju. Razlozi se uglavnom nalaze na graničnim prelazima koji iz Srbije vode ka Hrvatskoj i Mađarskoj, ukazuju govornici onlajn konferencije koju je organizovala Nemačko-srpska privredna komora.
Prilikom obeležavanja dve decenije rada te komore u Srbiji, član njenog izvršnog odbora Dragan Simović kaže da su cene drumskog transporta na početku pandemije rasle i do šest puta, ali kaže da su se one sada vratile na nivo pre pandemije.
Simović dodaje da poslovanje domaćih privrednika sa nemačkim kompanijama dosta zavisi od aktuelne situacije na graničnim prelazima koji iz Srbije vode ka Hrvatskoj i Mađarskoj, iako su u svetu sada prevaziđene glavne pandemijske prepreke za transport robe.
Na granici sa Hrvatskom, kako Simović naglašava, neki manji prelazi su ukinuti, pa se kamioni gomilaju na glavnim prelazima u tu zemlju i čekaju po šest, 10 ili 12 sati.
Na graničnim prelazima ka Mađarskoj, dodaje, čeka se i po deset sati, a službenici često imaju takozvani "beli štrajk", kada ne žele da rade.
Simović dodaje da kamiondžije imaju i velike probleme sa migrantima koji nelegalno ulaze u kamione dok se čeka u kolonama za granični prelaz.
U tom slučaju, ako mađarska policija otkrije da je migrant kamionom nezakonito ušao u zemlju, autoprevoznik se kažnjava sa 4.000 evra.
Sa druge strane, problem je ako ti ljudi uđu u kamion koji prevozi prehrambene proizvode, jer roba mora da se baci, a osiguravajuća društva u tom slučaju ne isplaćuju nikakvu odštetu i pored toga što je roba osigurana.
Predstavnik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesović, dodaje da su u prekograničnom železničkom transportu prisutni slični problem kao i u drumskom i dodaje da je Hrvatska teretni saobraćaj trenutno svela na samo jedan granični prelaz sa Srbijom.
"Pokušali smo da reagujemo na to i intervenišemo, ali situacija govori da će se čekanja na granicama povećavati", kaže Vesović.
On je podsetio na ideju o zelenim koridorima, koji bi direktno vezale EU i Zapadni Balkan, što je inače česta tema na skupovima koji se organizuju povodom zaključivanja sporazuma o trgovini.
Projekti koji mogu da prevaziđu taj problem su, kako Vesović podseća, Seed projekti koji se odnose na razmenu podataka o robi i uključuju njihovo slanje pre samog dospeća kamiona na carinski terminal.
"Verovatno je u tome budućnost, korišćenju digitalnih alata i sertifikata", kaže Vesović.
Vasović smatra da je za dalji razvoj transporta na relaciji Zapadni Balkan-EU nužno pojednostaviti procedure, ali i ukinuti tarife na korišćenje železničke i putne mreže.
Prema njegovim rečima, neophodno je da se uspostave pravni okviri za digitalne transportne dokumente, koji ne mogu da funkcionišu ako ih ne prepoznaju administracije određenih država.
Granični prelazi u Srbiji prema mišljenju Dragana Simovića, treba da se prošire za kamione onih firmi koje već imaju neophodna dokumenta za robu, jer mogu da prođu carinski terminal za pet minuta i nema potrebe da satima čekaju u koloni.
"To je malo veća investicija, ali mislim da je svrsishodna i da ubrzava tranzit", ocenjuje Simović.
Objašnjava da bi bilo efikasnije da se podaci o robi koju prevoze firme iz Srbije skeniranjem ubacuju u sistem Evropske unije, jer bi to pripremilo Srbiju za vreme kada joj se poveća izvoz i promet roba.
Smatra da je već izvesno da će se to desiti zbog dolaska novih investitora, posebno nemačkih fabrika auto-delova, a kaže i da treba imati u vidu da firme u Srbiji trenutno imaju ograničen broj kamiona koji mogu da obavljaju tu vrstu prevoza.
Prema Simovićevim rečima, u Srbiji je sada problem i u nedostatku vozačkih kadrova, kao i u nabavci novih kamiona, na koju se čeka i do godinu dana.
Dodaje da država i PKS treba da olakšaju prekvalifikaciju mladih ljudi u profesionalne vozače, jer oni koji to žele nemaju dovoljno novca da bi došli do vozačke dozvole.
Neke transportne kompanije su kako objašnjava, već organizovale svoje škole za vozače, obezbeđuju im i radnu praksu, ali to kako napominje, nije dovoljno da bi se rešio nedostatak vozača.
Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, Čedomir Savković, 16.04.2021.Naslov: Redakcija