ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Kupci se najčešće žale na kvalitet obuće, a 65 odsto reklamacija je opravdano. Superanalize obuće, posle prigovora, mogu da koštaju i do 60.000 dinara
Od sve robe koja se prodaje u Srbiji - obuća izgleda spada u najnekvalitetniju! Zbog lošeg kvaliteta, cipele i patike glavni su predmet većine reklamacija, ali tek pokoja primedba stigne i do suda, jer su često parnični troškovi skuplji od same robe.
Prema podacima "Jugoinspekta", državne kontrolne organizacije, kada je reč o reklamacijama kupaca tekstilnih proizvoda i obuće u trgovini na malo, prošle godine je od ukupnog broja primedaba 65 odsto bilo opravdano. Najveći broj zahteva odnosio se na obuću.
- Kada kupac ima primedbu na neku robu, on u radnji gde je kupio treba da popuni reklamacioni list, da objasni na šta se žali, a trgovac je u obavezi da mu u roku od osam dana odgovori da li je žalba osnovana ili ne - objašnjava Višnja Rakić, pomoćnik ministra za zaštitu potrošača u okviru Ministarstva trgovine. - Ukoliko je reklamacija opravdana trgovac je dužan da je reši u roku od 15 dana ili 30 dana za tehničku robu. Kada smatra da nema osnova, prodavac mora da obrazloži zbog čega tako misli i nije u obavezi da se obraća nekoj od institucija za kontrolu robe. Ukoliko kupac traži veštačenje robe, onda se ulazi u sudski postupak. Najveći broj prigovora, oko 78 odsto je na robu, a 22 odsto na usluge, dok se najviše reklamira obuća.
Kako je naveo Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača, kada se i dođe do suda, uglavnom se završi poravnanjem. Bitno je i da kupci znaju da se do 500.000 vrednosti robe ne plaća taksa za sudski spor i da nikad ne treba odustati od sudske pravde.
- Po pravilu, nikada se neće desiti da onaj ko odobri uvoz kaže i da roba nije u redu - objašnjava Papović. - Bitnije je da se zakonski uvede standard odeće i obuće, a ne samo da postoji preporuka. Standardi o kvalitetu moraju biti obavezujući. Nažalost, ljudi kupe deci patike koje koštaju dve do tri hiljade dinara, pa kad se žale i prodavci im negativno odgovore, samo ih dodatna analiza koju bi tražili koštala više od 2.000 dinara. Superanalize su tek dosta skupe i mogu da koštaju i do 60.000 dinara. Na kraju, bude skuplja analiza od robe.
Kada je reč o superanalizi, kako je naveo Saša Filipović, direktor sektora tekstila i kože, to je postupak koji se odnosi na organizovano i paralelno laboratorijsko ispitivanje dva ili više uzoraka jednog predmeta u dve ili više laboratorija, sve u cilju poređenja dobijenih rezultata.
- Koliko je nama poznato, ove vrste analiza, gde je predmet ispitivanja bila obuća ili tekstilni proizvod prethodno reklamiran od strane kupaca u maloprodaji, na tržištu Srbije nisu organizovane u 2018. godini - kaže Filipović.
Akreditovana tela za ocenjivanje usaglašenosti proizvoda ne bave se i nisu ovlašćena za izdavanje "dozvola" za puštanje robe u promet, već sprovode postupke kontrolisanja, ispitivanja robe i izdavanje isprava o usaglašenosti proizvoda u odnosu na važeće pravilnike, objašnjava Filipović. Kako kaže, u potpuno odvojenom, neakreditovanom postupku, "Jugoinspekt" je angažovan za davanje stručnih mišljenja u vezi sa prirodom oštećenja i drugih uočenih nepravilnosti i davanje mišljenja o opravdanosti reklamacija kupaca u maloprodaji. Ukoliko je proizvod snabdeven ispravom o usaglašenosti, to automatski ne znači da će svaka uložena reklamacija na ovaj proizvod biti neopravdana.
Izvor: Vebsajt Novosti, J. Subin, 20.04.2019.Naslov: Redakcija