Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

UREDBA O KRITERIJUMIMA ZA UTVRĐIVANJE POVRŠINE POLJOPRIVREDNOG I ŠUMSKOG ZEMLJIŠTA U POSTUPKU VRAĆANJA ODUZETE IMOVINE: Ako u svojoj opštini vlasnici ne mogu da dođu do zemlje, dobiće je u susednoj


Vlasnici poljoprivrednog zemljišta koji još čekaju da im se restitucijom vrate oduzete njive uskoro bi mogli da dođu do svojih poseda.

Uredbom o kriterijumima za utvrđivanje površine poljoprivrednog i šumskog zemljišta u postupku vraćanja oduzete imovine ("Sl. glasnik RS", br. 29/2018 - dalje: Uredba), koja je na snazi od 21. aprila 2018. godine, biće osnovan Fond državnog poljoprivrednog zemljišta iz kojeg će se vraćati njive bivšim vlasnicima.

Ovo će olakšati i ubrzati postupak restitucije, a jedan od detalja Uredbe je da ako u svojoj opštini vlasnici ne mogu da dođu do zemlje, dobiće je u susednoj.

- Vraćanje je predviđeno sledećim redosledom. Prvo, dok ima površina iz katastarske opštine gde je oduzeto zemljište bilo, zatim iz bilo koje susedne katastarske opštine na području iste lokalne samouprave, potom s ostalih katastarskih opština na području lokalne samouprave i, na kraju, iz bilo koje susedne opštine- kažu iz novosadske jedinice Agencije za restituciju.

Ova agencija će u narednih 15 dana da dostavi podatke o površinama koje se potražuju u katastarskim opštinama u kojima je nakon oduzimanja sprovedena komasacija, te će biti utvrđene katastarske parcele u državnoj svojini koje će biti dovoljne da se do kraja sprovede postupak vraćanja imovine.

Do sada je podneto oko 10.000 zahteva za vraćanje poljoprivrednog zemljišta. Potraživalo se oko 100.000 hektara, oko 25.000 je već vraćeno, a 75.000 hektara još čeka nove-stare vlasnike.

Ono što može da zakomplikuje proces je deo odredbe koji kaže da se parcele neće vraćati ako je na njima izgrađen neki objekat ili više njih, koji prelaze tržišnu vrednost parcele i koji su u funkciji na dan stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 108/2013, 142/2014 i 88/2015 - odluka US).

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju u Srbiji, kaže da se tu radi o sistemima za navodnjavanje, koji ipak ne bi trebalo da budu razlog za nevraćanje zemlje jer je većina njih u državnom vlasništvu.

- Uredba je usvojena sa šest godina zakašnjenja. Ona je neki vid kompromisa ljudi koji traže oduzetu zemlju i države koja gazduje svojim zemljištem. Čujemo da neki sada razvlače kineske cevi kako bi dokazali da imaju sistem za navodnjavanje na parcelama, samo da zemljište ne bi bilo vraćeno, nadam se da im te podvale neće uspeti - rekao je Antić.

On dodaje da su od Republičke direkcije za imovinu tražili da im kažu ko su sve vlasnici sistema za navodnjavanje u našoj zemlji, ali dobili su odgovor da nije popisan nijedan ovakav sistem, pa ne znaju. Antić smatra da je Uredba dobra ako se bude sa njom dobro postupalo jer uvek ima prilike za zloupotrebu, kao i sa delom Uredbe koji sada daje odrešenije ruke Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da na duži rok izdaje zemljište.

Kada je u pitanju restitucija stanova, zgrada i poslovnih prostora, do sada je u Srbiji ukupno vraćeno 6129 objekata. Najviše je vraćeno u beogradskoj opštini Stari grad, 1.327, zatim Vračar, 727 i u Novom Sadu, 437.

Izvor: Vebsajt Blic, Aleksandar Latas, 20.04.2018.
Naslov: Redakcija