ZAKON O ARHIVSKOJ GRAĐI I ARHIVSKOJ DELATNOSTI: Poslednji rok za predaju arhivske knjige 30. april 2022. godine
Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 6/2020) u primeni je od 2. februara 2021. godine. Ipak, on i dalje unosi pometnju među privrednicima koji do 30. aprila imaju rok da dostave svoje arhivske knjige.
“Veliki problem od samog početka bilo je to što privrednici nisu razumeli suštinu zahteva koji su propisani. Naime, postavlja se i objektivno pitanje – čemu uvođenje ovako kompleksnih obaveza koje će značajno opteretiti sva privredna društva, iako više od 90 odsto arhivske građe, odnosno dokumenata koji su u posedu privrednika, nema nikakvu istorijsku niti kulturnu vrednost, pa će sprovođenje zakona samo nametnuti administrativna opterećenja, a neće se dobiti nikakav novi kvalitet”, ocenjuje Aleksandar Vasić, poreski savetnik.
Prema njegovim rečima, rok za dostavu arhivske knjige je 30. april, kako ove, tako i svake naredne godine. Arhivska knjiga obuhvata popis arhivske građe koja je nastala u prethodnoj godini. Međutim, ove godine bi trebalo da obuhvati i popis arhivske građe nastale u prethodnim godinama.
Iako je i pre najnovijih izmena postojao zakon i njime su bile propisane određene obaveze u pogledu postupanja sa arhivskom građom, najveći broj privrednika, posebno u segmentu mikro i malih privrednih društava, nije postupao u skladu sa zahtevima ranijih propisa, objašnjava Vasić.
“Nesporno je da su privrednici vodili računa o načinu i rokovima čuvanja svoje dokumentacije, pre svega one koja se, primera radi, odnosi na dokaze o vlasništvu imovine, kao i o računovodstvenim i poreskim ispravama i evidencijama, jer su to dokumenta koja su neophodna u postupcima kontrole državnih organa kao što je Poreska uprava. Međutim, pitanje je kako je većina privrednika postupala sa dokumentacijom koja potiče iz perioda od pre deset godina, koja suštinski više nije predmet poreskih kontrola jer je po poreskim zakonima nastupila opšta zastarelost prava Poreske uprave na kontrolu i utvrđivanje poreskih obaveza”, ističe on.
On smatra da će striktnom primenom ovog propisa i privreda i državni arhivi biti zatrpani papirima i potrošiće mnogo energije, vremena i novca da bi se suštinski došlo na isti rezultat, to jest na uništavanje najvećeg dela arhivske građe jer nema nikakav istorijsku i kulturnu vrednost.
“Ovo naglašavam jer su, po obimu, najveća količina dokumenata računovodstvene isprave o tekućem poslovanju koje suštinski ispunjavaju uslove za uništavanje posle isteka roka za obavezno čuvanje po računovodstvenim i poreskim propisima. Sada ćemo imati obavezu da za potrebe arhiva posebno popisujemo, da pozivamo arhiv za uništavanje, a zatim će arhiv angažovati resurse da obrađuje zahteve, iako će efekat biti isti”, naglašava on i dodaje da bi logičnije bilo da je tačno propisano koja vrsta arhivske građe ima neku vrednost i da samo za nju važe ova pravila.
Sa druge strane, za Vasića bi bilo logično da je država pre propisivanja rokova i obaveza obezbedila elektronske servise za njihovo ispunjavanje, jer se inače radi na procesu digitalne transformacije.
“Najbolji pokazatelj da aktuelna rešenja nisu dobra je i nemogućnost beogradskog arhiva da obradi sve zahteve koji im se dostavljaju, pa je na svom sajtu pozvao privrednike da prestanu sa dostavljanjem dokumenata (internih akata na saglasnost) do momenta kada će ih arhiv pozvati da im to dostave. To je svojevrsno kršenje zakona, jer arhiv kao državna institucija koja sprovodi zakon nema ovlašćenja da produžava rokove, niti pravo da ne prima akte koje im se dostavljaju”, smatra on.
Kada je reč o računovođama, on kaže da veliki problem predstavljaju zahtevi klijenata da im knjigovođe reše ove obaveze, iako ovaj propis nema nikakve veze sa računovodstvenim i poreskim propisima.
“A opet, računovođama su u ovom momentu nametnute mnoge obaveze, kao što su izmene propisa u pogledu sastavljanja finansijskih izveštaja, skraćenje rokova za dostavu finansijskih izveštaja, poslovi u vezi uvođenja novih fiskalnih uređaja i prelaska na sistem e-faktura. U tim okolnostima njihovo uključivanje i ove poslove je nemoguća misija”, kaže Vasić.
Iako su pozitivni napori države da se pojedina pitanja urede i uvede red, ovo je samo još jedan primer kako se zakoni donose bez sagledavanja šireg konteksta, pre svega u pogledu mogućnosti i raspoloživih kapaciteta i privrede i države, smatra on.
“Bojim će da će i ovaj, kao i mnogi drugi zakoni, ostati na nivou razmene papira bez ikakvog suštinskog efekta”, zaključuje poreski savetnik.
Aleksandar Vasić savetuje svim privrednicima da ovu oblast urede i da sve svoje obaveze ispunjavaju u zakonom propisanim rokovima. I za one koji do sada nisu ispunili ovu obavezu savet je da to učine sada.
“Nema potrebe da se obaziremo na zahteve arhiva u smislu odlaganja za dostavljanje dokumentacije. Ukoliko pojedini arhivi odbijaju da prime dokumenta koja im se dostavljaju, moj predlog je da se to dostavi poštom – preporučeno sa povratnicom i time ispuni zakonska obaveza. Privrednici nemaju nikakvu potrebu da se osvrću na tehničke i kadrovske kapacitete državnih institucija. Dostava bilo kog akta poštom se smatra urednom”, ističe Vasić.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija