Zastava Bosne i Hercegovine

NACRT ZAKONA O ELEKTRONSKOM FAKTURISANJU: Informacioni posrednici nisu obaveza privrednika, već samo dodatna mogućnost za one koji žele da taj posao prepuste drugome. Posrednici preuzimaju obavezu generisanja i prosleđivanja elektronskih faktura u centralni sistem, odakle se on prenosi drugom informacionom posredniku ili direktno privredniku, ukoliko konkretni primalac i sam ne koristi usluge informacionog posrednika


Nedavna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskom fakturisanju uzburkala je javnost zbog velikih kazni, brojnih nedoumica, i nadolazećih rokova primene novih pravila.

Nenad Vlaketić, predstavnik Ministarstva finansija, istakao je da su mnoga od pitanja koja su otvorili učesnici tokom javne rasprave već ušla u novi Nacrt koji će se uskoro naći pred Vladom.

Razjašnjene su neke nedoumice i otvorene neke nove, a ovom prilikom ćemo izložiti stvari koje su postale nešto jasnije.

Najpre, pitanje stupanja zakona na snagu i rokova primene, koje je najviše mučilo privrednike razrešeno je dobrim ishodom - prema navodima Nenada Vlaketića, rokovi su pomereni, i datum stupanja na snagu najverovatnije neće biti ove godine.

Nadalje, ukoliko, na primer, zakon bude donet kroz par meseci, moglo bi se očekivati da u međuperiodu sistem bude dostupan u probnoj fazi, u testnom i produkcionom okruženju, kako bi svi stigli da se prilagode, a biće organizovane i radionice i druge vrste obuke kako bi se privrednicima pomoglo da razumeju način na koji sistem funkcioniše.

Za novi sistem koristiće se servis koji se zove Sistem elektronskih faktura, koji će biti ključan za prenos faktura. Servis je u potpunosti besplatan, i mogu ga koristiti svi privrednici, ili njihovi informacioni posrednici.

Za slanje faktura potrebna je prethodna autorizacija, jer će se takvom autorizacijom garantovati verodostojnost dokumenata. Generisanjem i unošenjem elektronske fakture u sistem praviće se timestamp, tj. vremenski potpis, što će uz autorizaciju pošiljaoca garantovati verodostojnost svake fakture unete u sistem.

Uz fakture se mogu prilagati i drugi dokumenti, poput otpremnica. Kako navode zvaničnici, takve fakture se onda mogu štampati u neograničenom broju primeraka, i ti štampani dokumenti takođe će biti pravno verodostojni, i dalje se mogu koristiti kao i druge štampane fakture (npr. u situacijama gde se zahteva potpis prijema robe.)

Za fakture je predviđen rok za prijem koji će biti 8 dana, nakon čega sledi obaveštenje, i tri dana nakon toga faktura se smatra odbijenom. Prijem fakture, pod normalnim okolnostima, može se izvršiti odmah nakon slanja, a faktura se istom brzinom može i svojevoljno odbiti, kojom prilikom se mora za to navesti i razlog.

Prema objašnjenjima zvaničnika, informacioni posrednici nisu obaveza privrednika, već samo dodatna mogućnost za one koji žele da taj posao prepuste drugome.

Posrednici preuzimaju obavezu generisanja i prosleđivanja elektronskih faktura u centralni sistem, odakle se on prenosi drugom informacionom posredniku (ukoliko postoji) ili direktno privredniku, ukoliko konkretni primalac i sam ne koristi usluge informacionog posrednika.

Sistem omogućuje ručni unos podataka, a postojaće i API kojim će ERP softveri moći da se povežu sa centralnim sistemom radi automatizacije. Fakture se mogu čuvati u centralnom sistemu, ili kod informacionog posrednika - na konkretnim strankama je da se dogovore.

Informacioni posrednici će sa privrednicima sklapati ugovore o pružanju usluga, gde će klijenti moći da odluče gde će se njihove fakture čuvati prema zakonom propisanim rokovima.

Više informacija o informacionim posrednicima, akreditaciji i drugim elementima njihovog poslovanja, biće uređeno podzakonskim aktom koji je u pripremi.

Predstavnici Ministarstva naznačili su da se stupanjem na snagu novog Zakona o elektronskom fakturisanju odredbe postojećeg Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 94/2017) više neće primenjivati.

Elektronska faktura predstavlja nešto sasvim drugačije, jer se time usaglašavamo sa evropskim standardima i omogućuje komunikacija u okviru PEPPOL mreže.

Srpski standard, na koji se više puta referisalo u Nacrtu, ekvivalentan je UBL 2.1 standardu i uskoro će se naći i na srpskom jeziku.

Izvor: Vebsajt Startit, Stefan Alidini, 18.03.2021.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija