Zastava Bosne i Hercegovine
Email Print

ZAKON O RADU: Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini od 60% prosečne zarade, za vreme prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog. Ta zarada ne može biti manja od minimalne, a ovo pravo zaposlenog moguće je najduže 45 dana u jednoj kalendarskoj godini. U slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada, poslodavac može uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 dana, uz saglasnost ministra


Uvođenje vanrednog stanja i prestanak rada pojedinih, prvenstveno uslužnih delatnosti, kao i smanjeni obim posla u drugim sektorima već je uslovio i prve otkaze zaposlenih u Srbiji.

"Ništa se ne menja uvođenjem vanrednog stanja, otpuštanja i smanjenja plata mogu da se dese pod istim uslovima kao i do sada, prema važećem Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje)", kaže Mario Reljanović iz Instituta za uporedno pravo.

I pre nego što je uvedeno vanredno stanje pojedini hoteli su stavili ključ u bravu i počeli da otpuštaju zaposlene jer su ostali bez gostiju. Istim putem mogli bi da krenu i u ostatku uslužnog sektora, ali i u drugim delatnostima koje ne mogu da organizuju rad od kuće.

Poseban problem je i siva zona ekonomije. U Srbiji prema podacima NALED-a skoro 20% preduzeća posluje u sivoj zoni.

"Najugroženiji u ovom slučaju su upravo oni kojima ističu ugovori na određeno ili rade na crno, oni sada moraju da biraju egzistencija ili zdravlje", kaže Miloš Vučković, urednik portala Radnik.rs kome se poslednjih dana sve češće javljaju ljudi koji su ostali bez posla.

Novonastala situacija ne može da bude rešena bez solidarnosti države, poslodavaca i zaposlenih, dodaje Reljanović, ali to se još ne dešava u praksi.

Istog mišljenja je i Vučković koji kaže da će se bez pomoći države, poslodavci naći u situaciji u kojoj će često birati između otkaza ili smanjenja zarada zaposlenima.

"Privatni sektor zavisi od toga šta će poslodavac da odluči. Apeli države da poslodavci ne otpuštaju radnike ne znače mnogo i u ovakvoj situaciji potrebno je da dođe do kompromisa Vlade, poslodavaca i sindikata", jasan je Vučković.

Privrednici od države zahtevaju pomoć kako ne bi morali da otpuštaju radnike, a među predlozima koji su se od njih mogli čuti prethodnih dana su otpis i reprogram dugova ili subvencionisanje plata.

Neke zemlje već su donele prve mere. Tako je britanska Vlada uvela odlaganje plaćanja kredita i umanjenje dažbina poslodavcima, dok će u Sloveniji zbog vanrednog stanja država plaćati deo zarade zaposlenima koji zbog koronavirusa ne mogu da dolaze na posao, i to 40 odsto država, a isto toliko poslodavac.

"Poslodavac može, recimo, u ovoj situaciji da uvede minimalac za sve, od direktora do radnika i da tako smanji troškove, a održi zaposlene. Ili da za posao koji bi radio jedan radnik, rade dva sa nepunim radnim vremenom što bi podrazumevalo i manje plate, ali ne i otpuštanja", objašnjava Reljanović.

Procena stručnjaka je da bi bez pomoći države poslodavci mogli da izdrže najviše dva do tri meseca u ovakvoj situaciji.

Šteta koju Srbija trpi od koronvirusa prema procenama ekonomista meriće se stotinama miliona evra.

Zakon o radu propisuje da radnik ima pravo na naknadu zarade u visini od 60% prosečne zarade, za vreme prekida rada ili smanjenja obima rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog. Ta zarada ne može biti manja od minimalne, a ovo pravo zaposlenog moguće je najduže 45 dana u jednoj kalendarskoj godini. Zakon navodi i da u slučaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada, poslodavac može uputiti zaposlenog na odsustvo duže od 45 dana, uz saglasnost ministra.

Izvor: Vebsajt Nova ekonomija, 19.03.2020.
Naslov: Redakcija