GREKO: Nerealno očekivati da će Srbija u novom izveštaju u oktobru ispuniti većinu preporuka

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije kaže da Srbija nije primenila nijednu preporuku za suzbijanje korupcije antikorupcijskog tela Saveta Evrope GREKO i dodaje da je nerealno očekivati da će se u novom izveštaju u oktobru naći da je ispunila većinu, kako navode iz Vlade. Dodaje da je to što Ministarstvo pravde ne sluša struku, u vezi s ustavnim amandmanima - bahatost.

Srbija nije primenila na zadovoljavajući način nijednu od 13 preporuka koje telo Saveta Evrope za borbu protiv korupcije - GRECO (Grupa država za borbu protiv korupcije) predočilo Srbiji u julu 2015. godine, objavljeno je u najnovijem izveštaju tog tela.

Da li je Srbija ispunila većinu preporuka Saveta Evrope o borbi protiv korupcije, kako kažu u Ministarstvu pravde, ili nijednu, kako se navodi u izveštaju tela za borbu protiv korupcije Saveta Evrope?

U svetlu navedenog, Greko (GRECO) zaključuje da Srbija nije ispunila na zadovoljavajući način ili da se nije na zadovoljavajući način bavila sa trinaest preporuka sadržanih u evaluacionom izveštaju četvrte runde. Sedam preporuka je delimično implementirano, a šest nije.

Jelisaveta Vasilić iz Saveta za borbu protiv korupcije pojašnjava da je Greko jedna institucija EU koja se bori protiv korupcije veoma ozbiljno. Dodaje da je utisak da država ne prihvata Greko kao toliko ozbiljnu instituciju, kao što ona jeste. To telo ozbiljno posmatra države, pre nego što donese preporuke, naglašava ona.

Govoreći o preporukama, pojašnjava da je osam stiglo za pravosuđe, četiri se odnose na sud, četiri na tužilaštvo, tri na rad skupštine odnosno kodeks poslanika, kao i na veću transparentnost donošenja zakona, gde je rečeno da treba izbegavati hitno donošenje propisa. Navodili su i da se u naš sistem unese lobiranje. Savet je razmatrao sve do 2015. godine i samo jednu preporuku nije prihvatio - a koja se tiče lobiranja - jer smatramo da nismo dovoljno zrela zemlja za to, prenela je Vasilićeva.

Srbija nije primenila nijednu preporuku za suzbijanje korupcije, sve one ostaju, samo sada imamo novi datum - to je 31. oktobar 2018, kaže ona.

U Vladi ne demantuju navode Greka, već ih zaobilaze i daju svoju interpretaciju, da će se u novom izveštaju u oktobru naći da je Srbija ispunila većinu.

Vasilićeva ocenjuje da je to nerealno očekivati. Dve godine se ne uradi ništa, a onda odjednom Ministarstvo pravde koje je trebalo da radi promenu Ustava - kad komisija uradi svoj predlog, to se Ministarstvu ne sviđa i onda samo u jesen 2017. godine počinje da radi na ustavnim promenama, dodaje.

Konstatuje da su i po tom pitanju probijeni rokovi, da je Srbija imala dovoljno vremena od 2015. godine i od donošenje strategije i akcionog plana (koji su, podseća, doneti pre tri, četiri godine). Sami smo napravili jedno užasno zgusnuto vreme i zato Ministarstvo pravde pokušava sada da, po hitnom postupku, donese ustavne amandmane i da se oni usvoje, naglašava. "To je nedozvoljeno, Ustav je osnovni akt jedne zemlje".

Ministarstvo ističe da će ustavni amandmani ići na Venecijansku komisiju, a Vasilićeva na to kaže da je ta komisija i 2009. godine dala pozitivnu ocenu za reformu pravosuđa, kada je cela stručna javnost rekla da ona nije dobra, što se i pokazalo kasnije, što je i ta komisija rekla posle dve, tri godine...

Ne treba tako slepo verovati da će Venecijanska komisija gledati šta je ono što je za naš narod dobro i da li se na ovaj način smanjuje nezavisnost sudija, a tužilaca pogotovo, dodaje.

Šta vam govori to što vlasti zemlje o kojoj je izveštaj nisu autorizovale njegov sadržaj pre objavljivanja, uz to da je izveštaj bio usvojen još 18. oktobra prošle godine, a objavljen 15. marta, dakle gotovo pet meseci kasnije?

Komentarišući to, Vasilićeva kaže da je interesantno ko zastupa našu državu i predstavlja u tim telima.

Greko ima 47 članova, nas predstavljaju direktor Agencije za borbu protiv korupcije, Dragan Sikimić, Katarina Nikolić i dva pomoćnika ministra, kaže.

"Venecijanska komisija ima 46 članova, sve zemlje zastupaju sudije najviših sudova i profesori univerziteta. Samo tri zemlje nisu na tom nivou zastupljene - Albanija, Crna Gora i Srbija, s tim što Albaniju i Crnu Goru zastupaju ministri pravde, a nas zastupa pomoćnik Čedomir Backović. Čedomir Backović je čovek koji je veoma aktivno učestvovao u pisanju predloga amandmana... Srbija još ne šalje da je predstavljaju najbolji... Mi imamo odlične pravnike, profesore univerziteta", kaže Vasilićeva i dodaje da je nedopustivo da nas zastupaju ljudi na nižem nivou stručnosti.

Govoreći o ustavnim amandmanima, kaže da je Ministarstvo pravde uspelo da ujedini sve stručnjake u vezi sa nekim pitanjem - i da ta stručna javnost kaže da nešto nije u redu. "I ministarstvo pravde kaže baš nas briga, neću da ga povlačim... To je bahato", ocenjuje.

Tako je, podseća Vasilićeva, bilo i 2009. godine.

Naglašava i to da Savetu niko nije hteo da kaže koliko je to sve koštalo - "koliko je plaćeno sudijama za tri godine nerada".

Nema borbe protiv korupcije ako ne postoji nezavisno pravosuđe, a ovo je stvaranje potpuno zavisnog pravosuđa, navodi.

Ocenjuje da je najsporniji sastav VSS (Visokog saveta sudstva) i DVT (Državnog veća tužilaca) jer se gubi, kako navodi, sudska vlast - bira se pet sudija i pet istaknutih pravnika, to su ljudi partijski opredeljeni, vidimo kako ih inače biraju, oni imaju većinu i to znači da sve odluke VSS može da donese tih pet istaknutih pravnika, bez odluke sudija, navela je.

Tužilaštvo nije ni samostalno ni nezavisno, a samo ako je nezavisno doći će do traženja odgovornosti za pojedine ljude - ovako nam tužilaštvo ne radi i to je veliki problem, zaključuje ona.

Izvor: Vebsajt N1, Jelena Petrović, 22.03.2018.
Naslov: Redakcija