ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Od početka primene Zakona položaj potrošača značajno je poboljšan, reklamacije se češće usvajaju, veliki broj potrošača zna kako može da ostvari svoja prava, a i trgovci su toga svesni

Nekadašnji hod potrošača po mukama da bi proizvod koji su kupili, a koji je, recimo, prestao da radi, ili radi drugačije nego što bi trebalo, na cipeli/čizmi pukla štikla, odlepio se đon... je, otkako je na snazi Zakon o zaštiti potrošača ("Sl. glasnik RS", br. 62/2014 i 6/2016 - dr. zakon - dalje: Zakon), ipak, lakši. Naime, taj Zakon se primenjuje nešto duže od dve godine, položaj potrošača značajno je poboljšan, reklamacije se češće usvajaju, veliki broj potrošača zna kako može da ostvari svoja prava, a i trgovci su toga svesni.

Da je u oblasti zaštite potrošača u Srbiji ostvaren napredak i da su građani/potrošači bolje informisani o svojim pravima, rekao je nedavno i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. On je ukazao na to da je prošle godine bilo 16.400 prigovora potrošača, što je za oko 1.900 više nego u 2015. godini.

To ne znači da je bilo samo toliko reklamacija, pošto su mnoge usvojene i rešene u korist potrošača. Taj podatak o 16.400 prigovora pokazuje da je toliko prigovora kupaca upućenih udruženjima za zaštitu potrošača u Srbiji prosleđeno Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

– Od ukupnog broja prigovora najviše žalbi bilo je na obuću, i to uglavnom sportsku, oko 20 odsto, dok se 12 odsto prigovora odnosilo na mobilne telefone, sedam odsto na računare, šest na belu tehniku, a po četiri odsto na odeću, nameštaj i televizore – rekao je Ljajić.

Po rečima sekretara Udruženja za trgovinu Žarka Malinovića, više od 80 odsto reklamacija reši se u korist potrošača. On je ukazao da više od 16.000 reklamacija govori o tome da građani/potrošači znaju svoja prava te da u tu statistiku ne ulaze žalbe koje potrošači šalju trgovcima jer se više od 80 odsto njih reši u korist potrošača.

I po rečima pravne savetnice Udruženja za zaštitu potrošača Vojvodine Jelene Mićunović, najčešći su prigovori na obuću, i to je trend već nekoliko godina, što ukazuje i na kvalitet te robe na našem tržištu, ali i da je neophodno da se pojača kontrola prilikom uvoza.

Ipak, ne čudi što je obuća proizvod na koji se potrošači najviše žale jer, nesumnjivo je da se ta roba kupuje daleko češće nego neka druga – za koju je potrebno više novca. Zbog toga su i odbijanja reklamacija češća, a trgovci kao razloge navode uglavnom neodgovarajuće korišćenje i mehanička oštećenja.

– Prilikom reklamacije potrošači treba da znaju da nije neophodna ambalaža, iako neki trgovci to zahtevaju, a ukoliko se proizvod reklamira u prvih šest meseci od kupovine, potrošač ima pravo na povraćaj novca, umanjenje cene i zamenu robe – kaže Jelena Mićunović. – U tom roku moguće je i da se proizvod popravi, ali samo uz izričitu saglasnost potrošača.

Po njenim rečima, izvesno je da potrošači sve više znaju o svojim pravima, mnogi trgovci usvajaju reklamacije, ali u slučajevima da do toga ne dođe, krajnje rešenje mora se tražiti u sudskom postupku.

Kada je reč o obući, veštačenje je dosta skupo i malo je potrošača koji se odlučuju na taj korak. Ima nekoliko ustanova koje utvrđuju kvalitet obuće, ali to nije obavezujuće za prodavca.

– Prilikom reklamacija mobilnih telefona, računara... najčešći razlog za odbijanje je neodgovarajuće otvaranje, mehaničko oštećenje, kontakt s vodom. U tim slučajevima proizvod se upućuje sudskom veštaku za tu grupu proizvoda, a napominjem da je taj postupak za potrošače besplatan, i ako se potvrdi da su bili u pravu, sve se rešava sudskim putem– kaže Jelena Mićunović.

U Srbiji ima sedam organizacija za zaštitu potrošača, a po rečima Rasima Ljajića, planira se povećanje davanja koje će doprineti njihovom jačanju. On je istakao da je ove godine za to izdvojeno 15 miliona dinara, da će sledeće godine biti 20 miliona, a da je važna i uloga trgovaca koji se bore za lojalnost potrošača i izlaze u susret prigovorima.