U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O PARNIČNOM POSTUPKU: Cilj je rasterećenje preopterećenih sudova i ravnomerna opterećenost svih sudova u Srbiji. Time će se postići efikasnost i jednaka dostupnost pravdi građanima, sa akcentom na suđenje u razumnom roku. To će se odnositi na prvostepeni, drugostepeni i postupak po vanrednim pravnim lekovima
Da bi Prvi i Treći osnovni sud u Beogradu, kao najveći u zemlji, izašli iz paralize i da bi suđenja mogla normalno da se odvijaju, Vrhovni kasacioni sud odlučio je da ih rastereti.
Do kraja februara dva suda bi trebalo da pošalju spiskove predmeta koji ispunjavaju uslove za delegaciju, odnosno ustupanje sudovima koji nisu toliko prebukirani i na čijem području živi tužilac.
Uslov da predmet bude ustupljen jeste da je u pitanju tužba građana protiv banaka zbog troškova obrade kredita, da još nije zakazano ročište i da tužioci žive van teritorije koju pokrivaju ovi sudovi. Da njihov broj neće biti mali pokazuje primer Trećeg suda, u kom mesečno sudiji stigne 250 novih tužbi, a svaki u radu već ima oko 2.500!
Sudijska udruženja i Alumni klub Pravosudne akademije pozdravili su ovu odluku, iako se slažu da je rešenje kratkoročno, jer su tužbe masovne. Alumni klub predlaže čak promenu procesnih zakona tako da se spor ubuduće vodi pred sudom sa teritorije prebivališta tužioca, a ne tuženog, odnosno banke, dok sudije sugerišu uvođenje instituta kolektivnih tužbi. Njega poznaje većina evropskih zemalja i Evropski sud za ljudska prava, a podrazumeva da je kod masovnih tipskih sporova jedna presuda rešenje za sve istovrsne.
Samo u Treći osnovni sud u Beogradu prošle godine, po rečima Jelene Gajić, sudije ovog suda koja je i predsednik Programskog saveta Udruženja sudija i tužilaca Srbije, stiglo je oko 60.000 parnica, od kojih su dve trećine tužbe protiv banaka. Osamdeset odsto tužilaca je iz unutrašnjosti, mahom iz Kragujevca, Niša, Leskovca i Vranja.
Ništa bolja situacija nije ni u Prvom sudu. Prema rečima predsednice Snežane Stevović, povećanje broja predmeta u parničnom odeljenju tog suda vrtoglavo raste:
- Do 13. oktobra prošle godine primljeno je 46.328 predmeta, što je za 206,28 odsto više nego u 2017. godini, za 177,38 odsto više nego u 2018. i za 93,32 odsto više nego tokom 2019. Sedište velikog broja poslovnih banaka nalazi se na teritoriji za koju je mesno nadležan naš sud, pa je najveći broj novoprimljenih predmeta formiran po tužbama građana, kojima se traži utvrđivanje ništavosti odredaba ugovora o kreditima. -
Tokom protekle godine, predsednica Prvog osnovnog suda više puta se obraćala nadležnim institucijama zbog preopterećenosti sudija njenog suda, a posebno s obzirom na to da je u poslednjih nekoliko godina utvrđen trend nesrazmerne opterećenosti sudija parničnog odeljenja ovog suda u odnosu na sudove istog ranga u Srbiji.
- Pozdravljamo odluku VKS, jer je to jedini način da građanima ne bude prekršeno pravo na suđenje u razumnom roku i da imaju jednak pristup pravdi - kaže Jelena Gajić. - U ovom trenutku imam 600 predmeta za delegaciju, a neke kolega imaju i po 1.000. Toliki priliv tužbi protiv banaka, koji se ne smanjuje, bukvalno nas fizički onemogućava da sudimo u drugim sporovima. Cela 2021. nam je popunjena, pa ročišta zakazujemo za proleće 2022!
Presude su u korist građana, ali još nisu pravosnažne, pa banke i dalje obračunavaju iste troškove obrade kredita, zbog kojih "pljušte" nove tužbe.
U okviru Ministarstva pravde već je formirana Radna grupa koja će ubrzano raditi na izmenama Zakona o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014, 87/2018 i 18/2020), kažu u Ministarstvu:
- Cilj je rasterećenje preopterećenih sudova i ravnomerna opterećenost svih sudova u Srbiji. Time će se postići efikasnost i jednaka dostupnost pravdi građanima, sa akcentom na suđenje u razumnom roku. To će se odnositi na prvostepeni, drugostepeni i postupak po vanrednim pravnim lekovima.
Izvor: Vebsajt Novosti, V. Crnjanski Spasojević, 17.02.2021.Naslov: Redakcija