ZAKON O ROKOVIMA IZMIRENJA NOVČANIH OBAVEZA U KOMERCIJALNIM TRANSAKCIJAMA: Privrednik koji svoju fakturu ne prijavi Upravi za trezor neće moći da naplati robu i uz to će platiti kaznu od 100.000 do dva miliona dinara
Vlasnik privatnog preduzeća koji, na primer, bolnici isporuči medicinsku opremu, više neće moći da naplati svoju robu ako račun ne registruje u novoosnovanom Centralnom registru faktura. I ne samo to – ukoliko se njegova faktura ne nađe u ovoj elektronskoj bazi neplaćenih računa, koja je osnovana pri Upravi za trezor, preduzetnik bi mogao da plati i kaznu koja se kreće od 100.000 do dva miliona dinara.
Ovo su ključne novine Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama ("Sl. glasnik RS", br. 119/2012, 68/2015 i 113/2017 - dalje: Zakon), koje su usvojene u decembru prošle godine. Registracija privrednika obavljaće se u Upravi za trezor, a državne institucije su ovih dana svojim dobavljačima iz privatnog sektora poslale obaveštenje o novom načinu isplate.
Zvanično, ova elektronska baza računa trebalo bi da počne sa radom već 1. marta 2018. godine.
Nezvanično, početak primene ovog novog servisa biće odložen za mesec dana jer još nisu ispunjeni svi tehnički uslovi za pokretanje ovog servisa.
Zaprećene su kazne i za zaposlene u javnom sektoru ukoliko plate fakturu koja nije registrovana. Za odgovorna lica one se kreću u rasponu od 5.000 do 150.000 dinara.
Propis se odnosi na sve koji na neki način posluju sa državom, a namera zakonodavca bila je da javni sektor konačno za sobom ostavi čiste račune. Preko novoosnovanog registra praktično će se pratiti status svakog računa, pa će biti onemogućeno i da država, što je ranije bio slučaj, bude generator nelikvidnosti. Tačnije, javni sektor više neće moći da gomila dugove prema privatnom sektoru. Po Zakonu država sve svoje obaveze mora da izmiri u roku od 40 dana. Za privatni sektor ovaj rok je nešto duži i iznosi 60 dana.
Kako objašnjavaju u Ministarstvu finansija, osnivanje Centralnog registra faktura doprineće uspešnijem izmirivanju dospelih obaveza u rokovima propisanim Zakonom, smanjenju docnji i poboljšanju planiranja i upravljanja javnim sredstvima. Osnovni razlozi za donošenje ovog propisa su unapređenje sistema praćenja izdatih faktura, kao i bolja kontrola plaćanja novčanih obaveza.
– Ovom izmenom Zakona postižu se veća efikasnost i sigurnost naplate, kao i bolje sagledavanje i kontrola dospelih obaveza – kažu u resornom Ministarstvu.
Svi zainteresovani privrednici koji žele da se registruju u ovoj bazi to mogu da učine i elektronski, na sajtu Uprave za trezor. Pravilnik o načinu i postupku registrovanja faktura, odnosno drugih zahteva za isplatu, kao i načinu vođenja i sadržaju centralnog registra faktura ("Sl. glasnik RS", br. 7/2018) stupio je na snagu 3. februara 2018. godine. Na prvi pogled se, ipak, čini da registracija računa neće biti jednostavan posao za predstavnike privatnog sektora. U Centralnom registru faktura trebalo bi da se nađe naziv ili jedinstveni broj korisnika javnih sredstava (dužnika). Uz to bi trebalo da upišu i broj fakture, kao i ukupan iznos fakture. U registar se unose i matični broj dužnika, poreski identifikacioni broj (PIB), adresa, elektronska pošta i broj telefona.
Pitanje je koliko će ovaj način registracije predstavljati dodatno opterećenje za privredne subjekte, a po Zakonu nije propisan rok u kojem su poverioci dužni da, od momenta izdavanja, fakture registruju pri Upravi za trezor.
I dok se rok za registraciju ne navodi, Zakonom je jasno definisano da su, nakon što se faktura evidentira, poverioci dužni da je u roku od tri dana dostave svojim dužnicima.
Nadzor će, kao i do sada, obavljati budžetska inspekcija Ministarstva finansija, koja će preuzimati podatke o neizmirenim obavezama javnih preduzeća iz informacionog sistema Uprave za trezor.
Izvor: Vebsajt Politika, Anica Telesković, 20.02.2018.Naslov: Redakcija