NOVI PLAN I PROGRAM ZA GIMNAZIJE: Od septembra 2018. godine uvećava se ukupni broj časova, pa će u sve četiri godine gimnazije đaci imati po dva časa nedeljno više nego do sada, što znači 33, umesto dosadašnjeg 31 časa sedmično
Đaci koji od septembra sednu u gimnazijske klupe sem obaveznih časova poput matematike, biologije, istorije, kakve već decenijama imaju u ovdašnjim gimnazijama, prvi put će slušati i izborne programe, koji su zapravo spoj nekoliko predmeta. To piše u novom nastavnom planu i programu pripremljenom za 121 gimnaziju, a čije je predstavljanje, kako ističu u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, upravo u toku.
Gimnazijalci će moći da samostalno kreiraju deo obrazovanja prema interesovanjima koja imaju i zanimanjima kojima žele da se bave u budućnosti. Programi koji se uvode u ove škole neguju međupredmetnu povezanost i na taj način podstiču đake da praktično vezuju znanja koja stiču iz različitih naučnih oblasti.
U Ministarstvu prosvete ističu da je gimnazijama u prvom i drugom razredu ponuđeno šest izbornih programa, od kojih će škola odabrati četiri i dati đacima da od njih biraju dva koja će slušati po jedan čas nedeljno. Za treći i četvrti razred sastavljena je lista od devet izbornih programa, a gimnazije će izabrati pet i ponuditi ih svojim đacima. Učenici ponovo biraju po dva izborna programa, ali ih sada slušaju po dva časa nedeljno, naglašava Radivoje Stojković, predsednik Zajednice gimnazija Srbije, i pojašnjava novosti koje za pola godine stižu u gimnazijske klupe.
– Bitno je da programe koje izaberu u prvom razredu gimnazije, đaci mogu promeniti u drugom razredu jer smatramo da na početku srednje škole nisu dovoljno zreli i mogu da se predomisle. Ali su u trećem razredu već ozbiljne osobe i izborne programe za koje se tada opredele neće moći da menjaju, već će ih slušati i u četvrtoj godini. Izborni programi u gimnazije uvode mnogo više istraživačkog rada, eksperimenata i vežbi za male grupe učenika, što bi trebalo da unese zanimljivost u učenje– ističe Radivoje Stojković i dodaje da na ovaj način razvijaju kreativnost kod đaka i sposobnost da probleme rešavaju primenom niza znanja iz različitih oblasti.
Novi plan rada uvodi i povećanje ukupnog broja časova, pa će u sve četiri godine gimnazije đaci imati po dva časa nedeljno više nego do sada, što znači 33, umesto dosadašnjeg 31 časa sedmično. To će, kako naglašava Stojković, doprineti popunjavanju fonda časova kod nastavnika koji nemaju ispunjenu propisanu normu. U Ministarstvu prosvete ističu da na svakom izbornom programu mogu raditi nastavnici koji već predaju dva i više predmeta.
– Gde god je moguće, izborne programe će predavati nastavnici koji već rade u gimnazijama. Budući da je u tim programima uvezano nekoliko predmeta, predavaće ih nastavnici koji su već za njih zaduženi. Tako će program Jezik, mediji i komunikacija naizmenično, po nekoliko časova mesečno, predavati nastavnici srpskog jezika i književnosti, sociologije, filozofije, ali i psihologije, dok bi Religiju i civilizaciju, pored teologa, trebalo da predaju sociolozi, filozofi, istoričari. Obuka nastavnika kreće na proleće, a izmenama je prethodilo njihovo anketiranje na pitanja šta žele da promene u gimnazijama – objašnjava Stojković i dodaje da će gimnazija koja ima 24 odeljenja za četiri godine dobiti 6.864 nova časa, što će omogućiti dodatno angažovanje oko 10 nastavnika.
On ističe da je međupredmetno povezivanje postalo prioritet u svim strategijama obrazovanja u svetu i da to mi nismo izmislili, ali da je način na koji će ono biti realizovano potpuno originalan, srpski model u kome je sačuvano sve najbolje iz našeg tradicionalnog obrazovnog sistema.
Predsednik Zajednice gimnazija Srbije najavljuje povećanje specijalnih informatičkih odeljenja koja su prvi put formirana u tekućoj školskoj godini.
– Od septembra 2017. godine uvedeno je šest odeljenja posebno nadarenih učenika za informatiku u šest gradova u zemlji. Cilj Ministarstva prosvete je da se broj informatičkih odeljenja u opštim i prirodno-matematičkim gimnazijama od septembra uveća na 40 – najavljuje Radivoje Stojković.
U planu je da se digitalna pismenost i još neki sadržaji iz informatike koji su se do sada učili u prvim razredima gimnazije preusmere na predavanja od petog razreda osnovne škole, u kojoj je Računarstvo i informatika postao obavezan predmet. Umesto toga u gimnazijama će se na obaveznim časovima informatike učiti algoritmi i napredno programiranje, ali će biti uveden novi izborni program Savremene tehnologije sa temama iz računarstva, informatike, ali i programiranja, elektronike i robotike.
– Računarstvo i informatika ostaje kao obavezan gimnazijski predmet, ali se ukida dosadašnja blok nastava i predaje se isključivo u vidu vežbi u računarskim kabinetima. Zauzet je stav da se informaciono-komunikacione tehnologije na neki način moraju uvesti u sve predmete. To je u Gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" već učinjeno korišćenjem interneta i pametnih tabli u svakoj učionici i elektronskih laboratorija iz fizike – praktično objašnjava Radivoje Stojković, koji je i direktor pomenute novosadske gimnazije.
Izvor: Vebsajt Politika, Dragana Jokić-Stamenković, 20.02.2018.Naslov: Redakcija