ZAKON O TAJNOSTI PODATAKA: Zakon kao stepen tajnosti, prepoznaje državnu tajnu, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Zakonom je, takođe, propisano koji se državni interesi čuvaju kojim stepenom tajnosti. Službenom tajnom ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna. Za krivično delo odavanje službene tajne, u zavisnosti od njegovog oblika, može da se izrekne kazna zatvora od šest meseci do osam godina

Šta se podrazumeva pod službenom tajnom? Da li je ona zakonom predviđena kao stepen tajnosti i koliko se često pokreću postupci za njeno odavanje?

Zakon o tajnosti podataka ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009 - dalje: Zakon) ne predviđa službenu tajnu kao stepen tajnosti, objašnjava direktor Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM), Milan Antonijević, navodeći da Zakon u članu 14 jasno definiše stepene tajnosti i sadržinu podataka

– Zakon kao stepen tajnosti, prepoznaje državnu tajnu, strogo poverljivo, poverljivo i interno. Tim Zakonom je, takođe, propisano koji se državni interesi čuvaju kojim stepenom tajnosti. Podzakonskim aktom Vlade jasno je naznačeno zbog čega se određeni dokument može staviti pod bilo koji od ova četiri oblika tajnosti i na koji način se štiti interes države ili onog državnog organa koji stavlja stepen tajnosti na neki dokument – objašnjava Antonijević.

Postupci za odavanje službene tajne se, prema rečima Antonijevića, retko pokreću i dugo traju.

Podaci iz Višeg javnog tužilaštva potvrđuju da je pokrenutih postupaka za odavanje službene tajne – malo. U poslednje tri godine (od 1. januara 2014. do 31. decembra 2016. godine) podneto je četiri prijave za krivično delo odavanja službene tajne od čega su dva predmeta preuzela osnovna tužilaštva, u jednom slučaju je odbačena prijava, a po jednom (predmet je iz 2014. godine) se postupa.

Postoji i izvesna nesaglasnost između Zakona i Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) kojim je propisano krivično delo odavanja službene tajne i da je stvar postupajućeg tužioca kako će da tumači odredbe i jednog i drugog propisa. Zbog pravne sigurnosti i sudske prakse, stručna javnost smatra, trebalo bi što pre otkloniti ove nesaglasnosti, ali i tačno propisati ko može odrediti da li će neki dokument nositi i koju oznaku tajnosti.

Krivični zakonik propisuje da se službenom tajnom smatraju podaci ili dokumenti koji su zakonom, drugim propisom donesenim na osnovu zakona proglašeni službenom tajnom i čije bi odavanje prouzrokovalo ili bi moglo da prouzrokuje štetne posledice za službu. Službenom tajnom ne smatraju se podaci ili dokumenti koji su upravljeni na teške povrede osnovnih prava čoveka, ili na ugrožavanje ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije, kao i podaci ili dokumenti koji za cilj imaju prikrivanje učinjenog krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od pet godina ili teža kazna.

Za krivično delo odavanje službene tajne, u zavisnosti od njegovog oblika, može da se

izrekne kazna zatvora od šest meseci do osam godina.