ZAKON O RADU: Zakon predviđa da tokom jedne radne nedelje broj prekovremenih radnih sati može da bude najviše osam. Ukoliko na zahtev poslodavca zaposleni rade prekovremeno duže od osam sati nedeljno, Zakon predviđa kaznu od 600.000 do 1,5 miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice, i od 30.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca koji je preduzetnik. Ukoliko Inspekcija rada utvrdi da prekovremeni rad nije organizovan u skladu sa propisima podnosi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka protiv poslodavca

Poslodavci u Srbiji sve češće ostavljaju radnike na radnom mestu duže od osam sati. Tokom prošle godine inspektori rada su najviše primedbi zbog rada dužeg od predviđenog imali u trgovinama na veliko i malo, u prehrambenoj proizvodnji, ali i u oblasti smeštaja i ishrane.

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja naglašavaju da u praksi ima poslodavaca koji poštuju Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon) i zaposlenima isplaćuju dnevnice za prekovremeni rad, ali ima i onih koji to ne čine.

- Prekovremeni rad često nije organizovan u skladu sa propisima i u tim slučajevima inspekcija rada podnosila je zahteve za pokretanje prekršajnih postupaka protiv poslodavaca - kažu u ovom Ministarstvu.

Rad duži od zakonskog se najčešće javlja sezonski u građevinarstvu i poljoprivredi. U sindikatima ističu da se prekovremeno radi uglavnom u privatnom sektoru, ali nije nepoznat ni u državnom sektoru i javnoj upravi. I jedni i drugi smatraju da duži ostanak na poslu od dva do tri sata ne treba platiti, ali broj prijava inspekciji rada je ipak minimalan, s obzirom na to da većina zaposlenih ima strah od gubitka posla ukoliko bi se usudio da cinkari gazdu.

Po slovu Zakona radna nedelja može da bude produžena najviše osam prekovremenih sati i taj rad mora da se plati najmanje 26 odsto od osnovice, a ako poslodavac ima dobru volju on može biti i viši.

Zoran Mihajlović, sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, kaže da gazde često ne poznaju ni noćni rad i prazničnu dnevnicu, koja bi po propisima trebalo da bude isplaćena 110 odsto od osnovne zarade.

- U trgovinskim lancima i ugostiteljskim objektima nažalost se prekovremeni sati gotovo nikada ne plaćaju - ističe Mihajlović. - Sve češće se može čuti da i u državnom sektoru zaposleni ostaju duže na poslu, iako ovde to najpre ne bi smelo. Podrazumeva se da se ne plaća. Čak i u nekim ministarstvima radnici ostaju duže od punog radnog vremena.

U ovom sindikatu žalbe sve češće stižu od zaposlenih iz javnog sektora od zdravstva, obrazovanja, javnih preduzeća, odnosno onih koji su još državna ili u vlasništvu lokalnih samouprava, kao i iz onih koja se bave komunalnim delatnostima.

Mihajlović govori da oni kao sindikat ne mogu da reaguju bez prijave, a najavljeno otpuštanje viška radnika u javnom sektoru još više je uplašilo ljude.

- U trgovinama se na sat i ne gleda čak i za vreme praznika, radi se produženo i nikada se to ne evidentira kroz platu, već se pretvara u slobodne dane - kaže Mihajlović. - Nažalost, i oni propadaju jer se moraju iskoristiti u, recimo, narednih šest meseci ili godinu dana.

U Srbiji niko nema evidenciju o tome koliko se radi i koliko su radnici za to plaćeni, bez obzira na to da li je u pitanju javni ili privatni sektor. Te podatke nemaju ni Zavod za statistiku, ministarstava finansija i državne uprave. Ukoliko na zahtev poslodavca zaposleni rade prekovremeno duže od osam sati nedeljno, Zakon predviđa kaznu od 600.000 do 1,5 miliona dinara za poslodavca koji je pravno lice, i od 30.000 do 150.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu, odnosno od 200.000 do 400.000 dinara za poslodavca koji je preduzetnik.