ZAKON O RADU: Kada sumnja u autentičnost sprečenosti za rad, poslodavac može da zatraži da komisija ispita slučaj. Ukoliko se utvrdi da zaista nije opravdano otvoreno bolovanje, poslodavac radnika može da otpusti, a da se protiv lekara pokrene postupak pred Lekarskom komorom

Lažna bolovanja je izuzetno teško dokazati. Razlog je reč poslodavca protiv reči zaposlenog koji bolovanje koristi. Zbog toga pojedine firme angažuju detektivske agencije kako bi proveravale zaposlene da li su neopravdano sprečeni da rade. Takva bolovanja u Srbiji uzrokuju milionske gubitke poslodavcima, privredi i budžetu Srbije. Određena ispitivanja koja su tokom prethodnih godina sprovodile osiguravajuće kuće pokazala su da je oko 15 odsto bolovanja potpuno neutemeljeno.

Vlada Srbije je početkom oktobra, Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenom osiguranju ("Sl. glasnik RS", br. 25/2019 i 92/2023), faktički zabranila izabranim lekarima da odobravaju doznake na period duži od mesec dana da bi sprečila zloupotrebe. O odsustvovanju sa radnog mesta koje bi moglo da traje duže od 30 dana odlučuje lekarska komisija.

Svetlana Budimčević, iz Unije poslodavaca Srbije, ističe da je priča oko uvođenja detektiva u najmanju ruku čudna, jer treba voditi računa i o interesima poslodavca, ali i o pravima na privatnost zaposlenih.

- Koliko imam saznanja, na takav potez da angažuje detektiva da uhodi zaposlene koji su na bolovanjima nijedan poslodavac kod nas se nije odlučio. Interesantno je i pitanje šta bi, recimo, sud rekao kada bi zaposleni tužio poslodavca, jer je detektivu odao njegove lične podatke, kršeći pravo zaposlenog na privatnost. Jer, da bi uhodio radnika, detektiv treba da raspolaže nekim podacima o radniku, na primer ličnim podacima, fotografijom zbog izgleda, adresom stanovanja... - nabraja Budimčevićeva.

“Uhođenje” radnika zbog sumnje na lažno bolovanje poslodavci mogu da zamene svojim aktima koji uređuju postupak kontrole.

- Poslodavci imaju potrebu da se zaštite od lažnih bolovanja, jer sve to ipak ide na njihovu i štetu zdravstvenog sistema, a takvo ponašanje daje i negativan primer svim ostalim radnicima. Postoje primereniji načini kontrole, kroz akte. Ipak, pravila koja važe za poslodavca ne mogu da se primenjuju ad hok, odnosno samo za jednog zaposlenog. Moraju biti poznata unapred, obnarodovana za sve zaposlene, da budu svima dostupna - dodaje ona i podseća da poslodavac može da se obrati i nadležnoj lekarskoj ustanovi da se utvrdi da li je bilo zloupotrebe bolovanja.

- Može, takođe, i kroz svoj opšti akt da pošalje zaposlenog na nezavisnu kontrolu, na primer, na neku privatnu kliniku, ali takav ugovor sa klinikom mora da ima zaključen ranije, kao i da o tome zaposleni unapred budu obavešteni. Ako zaposleni odbije da ode na lekarski pregled, onda je to razlog za otkaz - navodi Budimčevićeva.

To potvrđuju i predstavnici sindikata jer po Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) poslodavcu je ipak omogućeno da kontroliše zaposlenog.

Kada sumnja u autentičnost sprečenosti za rad, poslodavac može da zatraži da komisija ispita slučaj. Ukoliko se utvrdi da zaista nije opravdano otvoreno bolovanje, poslodavac radnika može da otpusti, a da se protiv lekara pokrene postupak pred Lekarskom komorom.

Zoran Ristić, savetnik za ekonomska pitanja u UGS “Nezavisnost”, priznaje da se sa slučajem angažovanja detektiva u razotkrivanju takvih zloupotreba suočio prvi put pre nekoliko godina.

- Detektiva je unajmila kompanija iz Ivanjice, gde su Nemci vlasnici. To je bilo pre korone, kada je vlasnik pokušao da reši problem na taj način. Reč je tekstilnoj kompaniji koja upošljava uglavnom žene, a beleži velika odsustvovanja zbog bolovanja. Na kraju se pokazalo da to nije bio efikasan primer borbe, pa je vlasnik odustao od svega jer nije bilo efekta - ističe Ristić, priznajući da su takvi slučajevi izolovani.

- Samo u nekoliko kompanija smo imali takav pristup kontrole bolovanja. Uglavnom, toga nema na terenu, jer takvi potezi i te kako zadiru u privatnost svakog radnika, i pod velikim je znakom pitanja da li je takvo angažovanje detektivske agencije u skladu sa zakonom. U praksi se pokazalo da ne može detektivska agencija, detektiv ili bilo koji čovek da menja nalaz koji je lekar izdao. Jer, možda je zaposlenom kao terapija prepisano da boravi više u prirodi, da je to preporuka lekara. Zato je detektivski pristup, generalno, neefikasan. Drugo, radnici ne mogu sami sebi da izdaju bolovanje, već to rade lekari koji imaju stručnu, profesionalnu i ličnu odgovornost, pre svega, za svoje pacijente - podseća Ristić.

Angažovanje detektiva ukazuje na veliko odsustvo poverenja između poslodavca i zaposlenih. Za sindikate je mnogo važnije pitanje zbog čega se zaposleni tako ponašaju, šta je uzrok tih takozvanih lažnih bolovanja.

- Sigurno nije uzrok to što im je lepo u nekoj firmi, što mogu dovoljno da zarade da bi preživeli mesec, već je to verovatno način i da na drugi način obezbede sebi egzistenciju. Dešava se češće da se izbegavaju bolovanja, jer im se onda umanjuje plata za 35 odsto. U strahu da će imati posledice ukoliko odu na bolovanje, pojavljuju se bolesni na poslu, a time predstavljaju pretnju za ostale kolege - dodaje Zoran Ristić.

Izvor: Vebsajt Politika, Marija Brakočević, 20.12.2023.
Naslov: Redakcija