ZAKONIK O KRIVIČNOM POSTUPKU: Neophodno precizirati korišćenje digitalnih dokaza u krivičnom postupku
Život je uvek brži od prava, a moderne tehnologije danas su više zloupotrebljene za kriminalne aktivnosti nego što su korisne za otkrivanje i suzbijanje krivičnih dela, pa je neophodna dodatna zakonska regulativa koja bi precizirala korišćenje digitalnih dokaza u krivičnom postupku, rečeno je na Kopaoničkoj školi prirodnog prava, na katedri “Pravo na slobodu”.
– Digitalni podaci danas mogu da prate ponašanje čoveka i da na osnovu toga procene da li je neko u riziku da postane žrtva krivičnog dela. Nadzorne kamere ne mogu da predvide zločin ali mogu, na osnovu biometrijskih podataka, da prepoznaju osobu koja je već bila osuđivana. Važan izvor informacija, koje mogu biti i dokaz u krivičnom postupku, danas su i snimci i fotografije koje se postavljaju na društvenim mrežama – rekao je urednik katedre dr Milan Škulić, sudija Ustavnog suda Srbije i profesor krivičnog procesnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Profesorka ovog fakulteta dr Vanja Bajović naglasila je da su digitalni dokazi svuda oko nas, pa da je zato neophodno zakonom preciznije odrediti njihovu ulogu u krivičnom progonu.
– Svaki digitalni zapis u krivičnom postupku treba da ima status isprave, kojom se optužnica potkrepljuje na isti način kao i drugim materijalnim dokazima. Kao dokaz se koristi i hakovana komunikacija koja je ostvarena putem “Skaj” aplikacije, iako se postavilo pitanje da li se špijunažom ove komunikacije narušava privatnost – ukazala je dr Bajović.
Isto tako privatnost mogu da naruše i nadzorne kamere na javnim mestima, kao i praćenje kretanja pomoću baznih stanica mobilne telefonije. Krivičari smatraju da se mora pronaći balans između prava na privatnost i potrebe otkrivanja kriminaliteta.
Optuženi se često pozivaju na to da se snimci sa nadzornih kamera ne mogu koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, ukazala je dr Ivana Miljuš, docent Pravnog fakulteta u Beogradu. Ako bi, na primer, kamere u javnoj garaži snimile ubistvo koje se tamo dogodilo, takav snimak može se upotrebiti kao dokaz u krivičnom postupku.
– Moderna trgovina drogom danas se odvija putem dronova, pa načini otkrivanja i krivičnog progona moraju slediti promene u načinu izvršenja krivičnih dela – navela je dr Miljuš.
Edukacija o novim tehnologijama bila bi veoma važna na polju otkrivanja kriminaliteta koji se vrši uz pomoć platnih kartica, naglasila je Snežana Jakovljević, pravnik u “Poštanskoj štedionici”.
– Budući da imamo kamere na bankomatima, postavlja se pitanje da li to narušava pravo na privatnost korisnika bankarskih usluga, ali je to neophodno zbog otkrivanja izvršilaca krivičnih dela. Kada plaćate karticom preko interneta – može doći do kompromitacije podataka i onda se može desiti da vam neko skine novac sa računa na nekom bankomatu na Tajlandu. Nekada je u ovakvim slučajevima reč i o sistemskim prevarama – ukazala je Snežana Jakovljević.
Dr Andreja Mihailović, saradnik u nastavi na Pravnom fakultetu u Podgorici, iznela je podatak da se više od 90 odsto informacija modernog društva nalazi u računarskim sistemima ili “klaud” bazama, tako da su sve ređa krivična dela koja se ne mogu dokazati elektronskim dokazima, budući da gotovo iza svake ljudske aktivnosti današnjice ostaje “trag” u formi digitalnog zapisa.
– Značaj elektronskih dokaza širi se u tandemu sa sve većom upotrebom pametnih telefona kao primarnog medija komunikacije u današnjem društvu. Na primer, interna memorija računara i njegova SIM kartica, ostavljaju veliki broj tragova koji se mogu koristiti kao dokaz u pravnim postupcima. Međutim, dok digitalni zapisi sa jedne strane predstavljaju moćan dokazni resurs u krivičnom postupku, sa druge strane reč je o najranjivijem dokaznom sredstvu zbog visoke mogućnosti manipulacije koji bitno devalvira njihov dokazni potencijal – navela je dr Mihailović.
Naglasila je da je daleko jednostavnije izmeniti ili uništiti dokaze u digitalnom obliku nego kada je reč o dokazima u fizičkom obliku. Oni koji su spretni sa modernim tehnologijama mogu vrlo lako izmeniti vreme ili sadržinu elektronske poruke ili imejla.
– U zavisnosti od softvera i tehničkih veština manipulatora, izmena može biti neprimetna, bez obzira na kompetentnost i opremu stručnjaka za digitalnu forenziku. Samim tim veoma je teško pouzdati se u njihovu dokaznu snagu. Problem sa prikupljanjem dokaza dodatno je izražen kod podataka koji su u stanju “čuvanja tajnosti”, čije dešifrovanje predstavlja kompleksni digitalno-forenzički poduhvat. Iako može biti jednostavno locirati “podatke o podacima” putem specijalizovanih forenzičkih instrumenata, oni su takođe izuzetno delikatni. Zato su forenzički verifikovana oprema, standardizovane i nedvosmislene operativne procedure ključne za osiguranje integriteta, autentičnosti, pouzdanosti i validnosti baze podataka ili bilo koje druge vrste elektronskih informacija o dokazima tokom sudskog postupka – objasnila je dr Andreja Mihailović.
Digitalnu forenziku uporedila je sa Rubikovom kockom, koju je teško sklopiti. Međutim, stručnjaci moraju da pronađu adekvatan odgovor na sajber napade koji nanose ogromnu štetu globalnoj ekonomiji. Procenjuje se da visokotehnološki kriminal danas predstavlja najveći transfer ekonomskog bogatstva u istoriji, veći od globalne trgovine drogom, rečeno je na Kopaoničkoj školi prirodnog prava.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija