Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O JAVNOJ SVOJINI: Rok za upis javne svojine produžen je do 2020. godine. Za odgovorne u opštinama, javnim preduzećima i institucijama, koji duže od 20 godina nisu prijavili da koriste državne resurse, pod uslovom da to ne urade ni u naredne tri godine, slede novčane kazne od 50.000 do 200.000 dinara


Putevi, mostovi, pruge, šume, reke, izvori lekovite vode, rudnici, pašnjaci, zgrade, stanovi, poslovni prostor, bolnice, škole, fakulteti, umetnička dela, automobili, novac i hartije od vrednosti – sve to država Srbija poseduje. Ali koliko tačno toga ima i koliko sve to vredi, niko pouzdano ne zna. I neće se znati bar još tri godine.

Rok za upis javne svojine produžen je do 2020. godine. To je učinjeno Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o javnoj svojini ("Sl. glasnik RS", br. 113/2017), koje je Narodna skupština Republike Srbije usvojila pre nekoliko dana. Prvobitno, rok za prijavu imovine bio je 31. decembar ove godine, ali je produžen – već šesti put.

Za odgovorne u opštinama, javnim preduzećima i institucijama, koji duže od 20 godina nisu prijavili da koriste državne resurse, pod uslovom da to ne urade ni u naredne tri godine, slede novčane kazne od 50.000 do 200.000 dinara. To je novina u odnosu na prethodne propise.

U Registru jedinstvene evidencije nepokretnosti u javnoj svojini evidentirano je oko 133.935 jedinica nepokretnosti. Toliko ih je do sredine oktobra prijavljeno Republičkoj direkciji za imovinu, koja je zadužena da brine o državnoj svojini.

Nasuprot njoj, Republički geodetski zavod, koji je takođe zadužen za vođenje evidencije o imovini, ima bazu u kojoj se nalazi 24,6 miliona jedinica nepokretnosti, od kojih je znatan deo u javnoj, odnosno državnoj svojini.

Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju, kaže da je, upravo zato što Srbija ima ovako neujednačenu evidenciju i nema popisanu imovinu, malo falilo da pregovaračko Poglavlje 32 o pristupanju EU ne bude otvoreno. Jer, kada se ne zna ko šta poseduje, nijedan završni račun javnih preduzeća ne može da bude tačan.

Obe baze podataka, i direkcije i katastra, nepotpune su i kao takve nepouzdane. Zahvaljujući restituciji, država je u pojedinim situacijama došla do spoznaje šta sve ima – kaže Antić.

On navodi da je na Kopaoniku, vraćajući jednu njivu, koja je pre 12 godina proglašena za građevinsko zemljište, otkriveno 700 hektara koje je nezakonito prisvojila jedna zadruga. I to je, zahvaljujući restituciji, vraćeno državi, a kao vlasnik upisana je republika.

Svako će se zapitati kako je došlo do toga da država ne zna gde šta ima. Lako, jer je sve ostavljeno na savest korisnicima. Oni su od 1995. godine imali obavezu da prijave šta koriste, jer su opštine, javna preduzeća i institucije bili samo korisnici, a država jedini vlasnik.

Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 53/95, 3/96 - ispr., 54/96, 32/97 i 101/2005 - dr. zakon) bila je propisana prekršajna odgovornost za pravno i odgovorno lice ako ne vode evidenciju saglasno zakonu ili ako u propisanom roku ne dostavljaju direkciji podatke o nepokretnostima koje koriste. Na to se malo ko osvrtao, jer nijednim aktom nije bilo bliže uređeno koji će organ pokretati prekršajni postupak, odnosno podnositi prekršajnu prijavu. Direkcija za imovinu nije imala ovlašćenja za to.

Donošenjem Zakona o javnoj svojini 2011.godine prijavljivanje imovine je obesmišljeno. Korisnici više nisu imali potrebu da prijavljuju imovinu, jer ono što su do tada koristili prešlo je u njihovo vlasništvo.

Državni revizori utvrdili su u jednoj od kontrola da korisnici državne imovine raspolažu nepokretnostima bez saglasnosti direkcije i vlade. Potom da ne primenjuju tržišne cene prilikom izdavanja, niti su preterano ažurni pri naplati dugova, kao i da ne obaveštavaju nikoga o slobodnom prostoru. Drugim rečima – radi ko šta hoće.

Samim tim niko pouzdano nije mogao ni da kaže koliko sva ta imovina vredi. Doduše, Jovan Vorkapić, direktor Direkcije za imovinu, pre godinu dana je izašao u javnost sa procenom da po knjigovodstvenoj vrednosti državna imovina vredi oko sedam milijardi evra, ali da on veruje da po tržišnoj vrednosti vredi i više od 14 milijardi evra.

Prema njegovim rečima, prihodi direkcije u 2015. godini iznosili su 1,2 milijarde dinara, odnosno nešto više od 10 miliona evra, od čega je oko 6,5 miliona evra dobijeno od zakupa.

Ove brojke verovatno bi bile impozantnije da su se svi korisnici odnosili prema državnoj imovini bar približno marljivo kao što se odnose prema svojoj ličnoj imovini.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 19.12.2017.
Naslov: Redakcija