PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU

Pravna baza Paragraf Lex

PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA ZAKONA O VRAĆANJU ODUZETE IMOVINE I OBEŠTEĆENJU

Član 1.

U Zakonu o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju ("Službeni glasnik RSˮ, br. 72/11 i 108/13), u članu 30. stav 2. reči: "1. januara 2015.ˮ zamenjuju se rečima: "15. decembra 2017.ˮ.

Član 2.

U članu 31. stav 2. reči: "tri godineˮ zamenjuju se rečima: "pet godinaˮ.

U stavu 5. reči: "tri godineˮ zamenjuju se rečima: "pet godinaˮ.

Član 3.

U članu 35. stav 4. reči: "31. decembra 2014.ˮ zamenjuju se rečima: "30. juna 2017.ˮ

U stavu 5. reči: "15 godinaˮ zamenjuju se rečima: "12 godinaˮ, a reči: "2015. godineˮ zamenjuju se rečima: "15. decembra 2018. godineˮ.

U stavu 6. reči: "2015. godiniˮ zamenjuju se rečima: "2018. godiniˮ.

Član 4.

U članu 37. stav 5. reči "31. marta 2015. godineˮ zamenjuju se rečima: "31. marta 2017. godineˮ.

Član 5.

U članu 50. stav 2. reči: "tri godineˮ zamenjuju se rečima: "pet godinaˮ.

Član 6.

Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ.

O B R A Z L O Ž E NJ E

I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA

            Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u članu 97. stav 1. tačka 7. Ustava Republike Srbije, kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje svojinske i obligacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.

II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA

Pripremi ovog zakona pristupilo se imajući u vidu probleme u vezi utvrđivanja osnovice obeštećenja po pojedinačnim slučajevima i ukupnog zbira osnovice obeštećenja, te je stoga potrebno da se produži rok za utvrđivanje ukupne osnovice obeštećenja, a koja se može znati tek pošto se donese veći broj rešenja o pravu na obeštećenje. Složenost postupka utvrđivanja osnovice obeštećenja i samog obeštećenja zahteva pomeranje roka i iz tog razloga se mora pomeriti i rok za emitovanje obveznica, koje se emituju kako bi se regulisao javni dug koji nastaje po osnovu obeštećenja.

III. OBJAŠNJENJE OSNOVNIH PRAVNIH INSTITUTA I POJEDINAČNIH REŠENJA

Članom 1. ovog zakona menja se odredba člana 30. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju u pogledu početka roka za obračun kamata.

Članom 2. ovog zakona interveniše se u članu 31. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, menja se rok od tri godine na pet godina u kome Vlada treba da utvrdi koeficijent za obeštećenje. Kako ovaj rok teče od dana objavljivanja javnog poziva iz člana 42. stav 1. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, i kako je najveći broj zahteva za vraćanje oduzete imovine i obeštećenje podnet u 2014. godini i to preko 45.000 zahteva, što sa zahtevima podnetim u 2012. i 2013. godini iznosi preko 74.000 podnetih zahteva, smatramo opravdanim produženje roka.

 U pogledu zahteva koji su podneti tokom 2012. i 2013. godine veliki broj zahteva odnosi se na imovinu koja je od bivših vlasnika konfiskovana ili su isti proglašeni za ratne dobitnike, te je prema odredbama Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, kao neophodan uslov da bi se rešavalo po ovim zahtevima, propisana neophodnost dostavljanja pravnosnažne sudske odluka o rehabilitaciji bivših vlasnika. Kako nije moguće prejudicirati odluku suda u pogledu rehabilitacije, nemoguće je utvrditi da li su ovi zahtevi osnovani ili ne, te se nikako ne može proceniti ne samo to koja je imovina podobna za vraćanje u naturi, već i to da li će zahtev podnosioca uopšte biti osnovan (što zavisi od odluke suda po zahtevu za rehabilitaciju). Ovo naročito dolazi do izražaja imajući u vidu to da je većina zakonskih naslednika tek podnela zahteve za rehabilitaciju, a sudski postupci rehabilitacije, prema dosadašnjoj praksi traju dugo. Važno je pomenuti i to da se u postupcima u kojima je imovina oduzeta po osnovu konfiskacije najčešće radi o imovini velike vrednosti (fabrike, vile, velike površine zemljišta i slično).

Takođe je neophodno da se ima u vidu trostepenost postupka restitucije. Protiv rešenja drugostepenog organa neretko se podnose tužbe Upravnom sudu, te i u odnosu na ove zahteve ne postoji sigurnost da li se radi o nepokretnostima koje mogu biti predmet naturalnog vraćanja ili će pak biti predmet obeštećenja, a što opet dovodi do toga da je nemoguće pouzdano utvrditi ukupnu osnovicu obeštećenja, na osnovu koje bi Vlada trebalo da utvrdi koeficijent obeštećenja. Posebno je važna i činjenica da se skoro na svako odbijajuće rešenje Agencije ulaže žalba, kao i da je gotovo protiv svakog drugostepenog rešenja kojim se žalba odbija pokrenut upravni spor.

Primena važećih zakonskih rešenja koja se odnose na obeštećenja, osim što zahtevaju da se u budžetu Republike Srbije već sledeće godine izdvoje značajna sredstva za obeštećenje, mogla bi dovesti do nepreciznog koeficijenta, što bi kao posledicu moglo da ima da se za nekoliko godina (kada se precizno utvrde sve osnovice obeštećenja) dođe do situacije u kojoj bi korisnicima restitucije bio isplaćen veći iznos od onog koji im po zakonu pripada (što bi dovelo do toga da obeštećenje pređe iznos od dve milijarde evra koji je predviđen zakonom).

Članom 3. ovog zakona vrše se izmene u članu 35. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju tako što se akt Vlade kojim se uređuje iznos emisije, kao i uslovi distribucije i naplate obveznica odlaže za 30. juni 2017. godine. Takođe, skraćuje se rok dospeća obveznica sa 15 na 12 godina. Na ovaj način su se neutralisale štetne posledice odlaganja početka roka dospelosti obveznica.

Članom 4. ovog zakona u članu 37. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju vrši se izmena roka za isplatu akontacije obeštećenja iz fiskalnih razloga i zbog pomeranja roka iz člana 2. ovog zakona.

Članom 5. ovog zakona odredba člana 50. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju se menja radi usklađivanja sa predloženim izmenama.

Članom 6. propisano je stupanje na snagu ovog zakona.

IV. PROCENA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA

Za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti sredstva u budžetu Republike Srbije.

V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU

Predlaže se da se ovaj zakon donose po hitnom postupku, u skladu sa odredbama člana 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12-prečišćen tekst), budući da bi njegovo nedonošenje po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad državnih organa i organizacija i ostvarivanje prava građana.

VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJEˮ

Predlaže se da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbijeˮ budući da za to postoje naročito opravdani razlozi koji se ogledaju u neophodnosti da Zakon što pre stupi na snagu kako bi se izbegle štetne posledice po rad državnih organa i organizacija i ostvarivanje prava građana.