PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU
Pravna baza Paragraf Lex
PREDLOG ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O PODSTICAJIMA U POLJOPRIVREDI I RURALNOM RAZVOJU
Član 1.
U Zakonu o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", broj 10/13), u članu 2. tačka 10) reč: "isključivo" briše se.
Član 2.
U članu 4. stav 2. menja se i glasi:
"Obim sredstava iz stava 1. ovog člana utvrđuje se u okvirima budžeta ministarstva.".
Posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
"Budžet ministarstva ne može biti manji od 5% budžeta Republike Srbije za određenu godinu, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem.".
Dosadašnji st. 3, 4. i 5. postaju st. 4, 5. i 6.
Član 3.
U članu 7. stav 1. menja se i glasi:
"Postupak za ostvarivanje prava na podsticaje pokreće se po zahtevu korisnika podsticaja koji se podnosi Upravi za agrarna plaćanja (u daljem tekstu: Uprava).".
Posle stava 1. dodaje se novi stav 2. koji glasi:
"U postupku za ostvarivanje prava na podsticaje koji se odnose na biljnu proizvodnju uzimaju se podaci iz Registra na dan 31. marta tekuće godine.".
Dosadašnji stav 2. postaje stav 3.
U dosadašnjem stavu 3. koji postaje stav 4. reči: "st. 1. i 2." zamenjuju se rečima: "st. 1. i 3.".
U dosadašnjem st. 4. i 5. koji postaju st. 5. i 6. reči: "stava 3." zamenjuju se rečima: "stava 4.".
Dosadašnji stav 6. postaje stav 7.
Član 4.
U članu 12. st. 1. i 2. menjaju se i glase:
"Ministarstvo, do 30. juna tekuće godine, objavljuje Godišnji izveštaj o stanju u poljoprivredi u prethodnoj kalendarskoj godini (u daljem tekstu: Zelena knjiga).
Zelena knjiga sadrži ocenu stanja i ekonomskog položaja poljoprivrede, kao i efekte realizacije mera, realizovanih tokom prethodne godine, u skladu sa ovim zakonom.".
U stavu 4. reči: "u "Službenom glasniku Republike Srbije" " zamenjuju se rečima: "na sajtu ministarstva".
Član 5.
U članu 13. stav 2. menja se i glasi:
"Organi iz stava 1. ovog člana ne mogu da utvrđuju mere podrške za sprovođenje poljoprivredne politike koje se odnose na direktna plaćanja, osim za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje, regrese za troškove skladištenja u javnim skladištima, regrese za reproduktivni materijal i to samo za veštačko osemenjavanje i za kreditnu podršku.".
Posle stava 7. dodaje se stav 8. koji glasi:
"Ministar propisuje obrazac i sadržinu programa podrške iz stava 4. ovog člana, kao i obrazac izveštaja iz stava 7. ovog člana.".
Član 6.
U članu 14. stav 4. posle reči: "procentu" dodaju se reči: "ili apsolutnom iznosu".
Član 7.
U članu 17. tačka 2) posle podtačke (1) dodaje se podtačka (1a) koja glasi:
"(1a) kvalitetne priplodne tovne krave,".
Posle podtačke (6) dodaje se podtačka (6a) koja glasi:
"(6a) tov jaradi,".
Član 8.
U članu 18. stav 3. reči: "do najviše 100 ha" zamenjuju se rečima: "do najviše 20 ha".
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
"Lice iz stava 2. ovog člana ne može da ostvari pravo na korišćenje osnovnih podsticaja za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je uzelo u zakup, odnosno na korišćenje.".
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
Član 9.
U članu 19. stav 3. reči: "do najviše 100 ha" zamenjuju se rečima: "do najviše 20 ha".
Posle stava 3. dodaje se novi stav 4. koji glasi:
"Lice iz stava 2. ovog člana ne može da ostvari pravo na korišćenje osnovnih podsticaja za površine poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini koje je uzelo u zakup, odnosno na korišćenje.".
Dosadašnji st. 4. i 5. postaju st. 5. i 6.
Član 10.
U članu 20. stav 1. tačka 3) reč: "jagnjad" i zapeta brišu se.
U stavu 2. reči: "podtač. (1), (3), (4), (9), (10), (11), (12) i (13)" zamenjuju se rečima: "podtač. (1), (1a), (3), (4), (9), (10), (11), (12) i (13)".
Stav 3. menja se i glasi:
"Ministar bliže propisuje uslove i način ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu, kao i obrasce zahteva za ostvarivanje tih podsticaja.".
Član 11.
Posle člana 21. dodaje se naziv člana i član 21a koji glase:
"Kvalitetne priplodne tovne krave
Član 21a
Podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave utvrđuju se u minimalnom iznosu od 20.000 dinara po grlu.
Pravo na podsticaje iz stava 1. ovog člana ostvaruje se jednom u toku godine za isto grlo.
Ako je ostvareno pravo na podsticaje iz stava 1. ovog člana ne može se ostvariti i pravo na podsticaje za kvalitetne priplodne mlečne krave i krave dojilje za ista grla.".
Član 12.
U članu 22. stav 2. posle reči: "rase" dodaju se reči: "i meleze tovnih rasa".
Član 13.
U članu 25. stav 2. reči: "ili će provesti" brišu se.
Član 14.
Posle člana 26. dodaje se naziv člana i član 26a koji glase:
"Tov jaradi
Član 26a
Podsticaji za tov jaradi utvrđuju se u minimalnom iznosu od 1.000 dinara po grlu u tovu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se ako je grlo namenjeno za proizvodnju mesa predato klanici ili je namenjeno izvozu.
Podsticaji iz stava 1. ovog člana ostvaruju se jedanput za period trajanja tova i to posle završetka tova, za najmanje pet grla u tovu čija je prosečna telesna masa ispod 30 kg po grlu.".
Član 15.
U članu 31. stav 3. reči: "je ostvario" zamenjuju se rečima: "može da ostvari".
U stavu 4. reči: "do najviše 100 ha" zamenjuju se rečima: "do najviše 20 ha".
Član 16.
U članu 35. posle stava 2. dodaje se novi stav 3. koji glasi:
"Izuzetno od stava 2. ovog člana, podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 34. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrđuju se u minimalnom iznosu od 50% ukupne vrednosti te mere, i to korisniku podsticaja koji je ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla u skladu sa propisima kojima se uređuju oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla proizvoda, kao i korisniku podsticaja koji ima sertifikovanu organsku biljnu, odnosno sertifikovanu organsku životinjsku proizvodnju.".
Posle dosadašnjeg stava 3. koji postaje stav 4. dodaje se stav 5. koji glasi:
"Izuzetno od stava 4. ovog člana, za područja sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, podsticaji za mere ruralnog razvoja iz člana 34. stav 1. tačka 1) ovog zakona utvrđuju se u minimalnom iznosu od 65% ukupne vrednosti te mere, i to korisniku podsticaja koji je ovlašćeni korisnik oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla u skladu sa propisima kojima se uređuju oznake geografskog porekla, odnosno geografske oznake porekla proizvoda, kao i korisniku podsticaja koji ima sertifikovanu organsku biljnu, odnosno sertifikovanu organsku životinjsku proizvodnju.".
Član 17.
Zahtevi, odnosno prijave za utvrđivanje prava na korišćenje podsticaja podneti do dana početka primene ovog zakona rešavaće se u skladu sa propisima koji su bili na snazi u vreme njihovog podnošenja.
Član 18.
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2015. godine.
O B R A Z L O Ž E NJ E
I. USTAVNI OSNOV ZA DONOŠENJE ZAKONA
Ustavni osnov za donošenje Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju sadržan je u članu 97. tačka 12. Ustava Republike Srbije kojim je propisano da Republika Srbija uređuje i obezbeđuje razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, uključujući razvoj nedovoljno razvijenih područja.
II. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA
Donošenje ovog zakona proizilazi iz potrebe za unapređenjem osnovnih elemenata poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, u skladu sa promenama ekonomskog i tržišnog ambijenta, izazvanih posledicama globalne ekonomske krize u proteklih nekoliko godina, a što je rezultiralo smanjenjem investicija u sektoru poljoprivrede, netržišnim prelivanjem dobiti između učesnika u tržišnom lancu, te znatno sporijim rastom primarne poljoprivredne proizvodnje u odnosu na mogućnosti.
Ovaj zakon stavlja u fokus poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta, što predstavlja najbrojniju kategoriju gazdinstava, a istovremeno i kategoriju gazdinstava koja čine okosnicu poljoprivredne politike Republike Srbije.
Ovakav način usmeravanja mera poljoprivredne politike pruža mogućnost za unapređenje biljne proizvodnje ove kategorije gazdinstava, uz istovremeno stvaranje mogućnosti za unapređenje stočarske proizvodnje kroz uvođenje mera podsticaja za dodatne kategorije životinja. Takođe, ovim zakonom se podstiču investicije u primarnu proizvodnju i preradu kroz poseban tretman proizvođača, koji ostvaruju viši nivo dodate vrednosti svojih proizvoda.
IV. PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH ZA SPROVOĐENJE ZAKONA
Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju ("Službeni glasnik RS", broj 10/13) uspostavljena je posebna kategorija prava za koja se svake budžetske godine obezbeđuju sredstva u budžetu Republike Srbije, pa za sprovođenje ovog zakona nije potrebno obezbediti dodatna sredstva u budžetu Republike Srbije.
V. RAZLOZI ZA DONOŠENJE ZAKONA PO HITNOM POSTUPKU
Donošenje ovog zakona po hitnom postupku predlaže se, u skladu sa odredbom člana 167. Poslovnika Narodne skupštine ("Službeni glasnik RS", broj 20/12-prečišćen tekst), zbog nastupanja okolnosti koje nisu mogle da se predvide, a koje se odnose na činjenicu da je donošenje ovog zakona direktno vezano za obim sredstava koji je opredeljen u budžetu Republike Srbije za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju. S obzirom na potrebu usklađivanja odredaba ovog zakona sa odredbama zakona kojim se uređuje budžet i budžetski sistem, a posebno imajući u vidu činjenicu da primena ovog zakona ima efekte ne samo u oblasti podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, već i u oblasti ukupnih javnih finansija.
VI. RAZLOZI ZBOG KOJIH SE PREDLAŽE DA ZAKON STUPI NA SNAGU PRE OSMOG DANA OD DANA OBJAVLJIVANJA U "SLUŽBENOM GLASNIKU REPUBLIKE SRBIJE"
Predloženo je da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2015. godine iz razloga što je propisivanje pojedinih vrsta mera za podsticanje poljoprivrede i ruralnog razvoja koje će se sprovoditi u 2015. godini direktno uslovljeno obimom sredstava koja su za te namene opredeljena Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2015. godinu. Takođe, skladu sa odredbama Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju Vlada za svaku budžetsku godinu propisuje obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije, u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu zakona kojim se uređuje budžet Republike Srbije. Obzirom da se podsticaji propisani ovim zakonom odnose na celu kalendarsku 2015. godinu, neophodno je da se sa početkom primene ovog zakona počne od 1. januara 2015. godine.
Zbog potrebe sprovođenja mera fiskalne konsolidacije i mera za oporavak privrede Republike Srbije, neophodno je obezbediti određeni nivo ušteda na rashodnoj strani budžeta. Kako bi se omogućilo da se pripadajuća budžetska sredstva za ove namene budu raspodeljena na način koji će sa jedne strane obezbediti budžetske uštede na rashodnoj strani, a sa druge strane povećati efikasnost primene određenih vrsta podsticaja, neophodno je da ovaj zakon stupi na snagu narednog dana od dana objavljivanja, kako bi njegova primena mogla da otpočne 1. januara 2015. godine.
Iz navedenih razloga stekli su se uslovi za ranije stupanje na snagu ovog zakona, a u skladu sa članom 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, prema kome zakoni i drugi opšti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi, utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
VII. ANALIZA EFEKATA PROPISA
1. Koji problem se rešava zakonom?
Usvajanjem ovog zakona stvoriće se uslovi za usmeravanje podsticaja u oblasti direktnih plaćanja za biljnu proizvodnju na uži krug korisnika, koji u najvećoj meri zahteva finansijsku podršku proizvodnji, odnosno na poljoprivredna gazdinstva koja koriste do 20 hektara zemlje u vlasništvu. Ovaj vid podrške za cilj ima unapređenje efikasnosti korišćenja inputa za poljoprivrednu proizvodnju i agrotehničkih mera, a sve u cilju povećanja efikasnosti proizvodnje u povećanje konkurentnosti proizvođača.
Ovim zakonom će biti obuhvaćen najveći broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava kao ciljne grupe za realizaciju mera. U prilog tome govore podaci o strukturi Registra poljoprivrednih gazdinstava (RPG) u 2014. godini, prema kojima broj poljoprivrednih gazdinstava upisanih u RPG, koja koriste do 20 hektara poljoprivrednog zemljišta iznosi 310.082, što čini čak 94,4% ukupnog broja registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u 2014. Ova kategorija gazdinstava koristi oko 1,43 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, što predstavlja 64,4% poljoprivrednog zemljišta upisanog u RPG u 2014. godini.
Slično učešće ove kategorije gazdinstava postoji i na nivou Republike Srbije, o čemu govore rezultati iz poslednjeg Popisa poljoprivrede 2012, prema kojima je broj poljoprivrednih gazdinstva koja koriste do 20 hektara 602.171, što čini čak 95,3% ukupno popisanih gazdinstava. Poljoprivredna gazdinstva iz ove kategorije koriste oko 1,92 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, što čini 55,9% ukupno popisanog korišćenog poljoprivrednog zemljišta u 2012. godini.
Zbog potrebe sprovođenja mera za oporavak privrede Republike Srbije, koje zahtevaju određeni nivo budžetskih ušteda na strani rashoda, neophodno je prilagoditi politiku direktnih plaćanja u smislu fokusiranja politike na kategoriju poljoprivrednih gazdinstava, čija proizvodnja u najvećoj meri zahteva podršku i to pre svega u pogledu smanjenja varijabilnih troškova, a samim tim i smanjenja cene koštanja primarnih poljoprivrednih proizvoda. Ovo naročito važi zbog činjenice da poljoprivredna gazdinstva iz ove kategorije ne mogu ostvarivati efekte ekonomije obima poput većih gazdinstava, a samim tim ni smanjenje cene koštanja po tom osnovu.
Takođe, izuzećem poljoprivrednog zemljišta, koje se koristi po osnovu zakupa, odnosno korišćenja bilo koje vrste iz zemljišta raspoloživog za podsticaje po osnovu direktnih plaćanja, izbegava se dvostruka podrška po osnovu istih parcela, što se može tako tretirati u slučaju dosadašnjeg uzimanja državnog zemljišta u zakup, odnosno na korišćenje. Istom izmenom sprečava se promena strukture gazdinstava u RPG, odnosno usitnjavanje parcela u cilju prilagođavanja uslovima za ostvarivanje podsticaja.
Ovim zakonom se proširuje opseg mera u oblasti stočarske proizvodnje, s obzirom da se u okviru podsticaja za stočarsku proizvodnju uvode nove mere, i to: podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i podsticaji za tov jaradi, čime se jača podrška stočarskoj proizvodnji.
2. Koji ciljevi treba da se postignu donošenjem zakona?
Ovim zakonom se postiže bolja distribucija poljoprivrednog budžeta kroz mere agrarne politike, čime se teži ispunjenju sledećih osnovnih ciljeva:
• Unapređenju produktivnosti i efikasnosti poljoprivredne proizvodnje, kao i unapređenje konkurentnosti;
• Očuvanju prehrambene sigurnosti i obezbeđivanju kvalitetne i bezbedne hrane za potrošače;
• Obezbeđivanju podrške održivom razvoju sela kroz unapređenje životnog standarda ruralnog stanovništva;
• Zaštiti životne sredine od negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje;
• Prilagođavanju sektora poljoprivrede Republike Srbije procesima integracija u Evropsku uniju i Svetsku trgovinsku organizaciju.
Kako su prinosi pojedinih biljnih kultura ispod evropskog nivoa, primenom ovog zakona nastoji se da se unapredi primena agrotehničkih mera u poljoprivrednoj proizvodnji, što bi za krajnji cilj imalo podizanje nivoa prinosa, a samim tim i povećanje vrednosti proizvodnje (uz pretpostavku ograničene fluktuacije tržišnih cena primarnih proizvoda).
Takođe, ovim zakonom se postizanje opštih ciljeva usmerava na najzastupljeniju kategoriju poljoprivrednih gazdinstava, koja koriste do 20 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta.
Predložene izmene u skladu su sa ciljem unapređenja stočnog fonda i stočarske proizvodnje uopšte, s obzirom da se uvode nove mere u okviru podsticaja u stočarstvu, i to podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i podsticaji za tov jaradi.
3. Da li su razmatrane druge mogućnosti za rešavanje problema?
S obzirom da Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuje minimalne iznose podsticaja, kao i uslove za ostvarivanje prava na podsticaje, predložene izmene u uslovima za ostvarivanje prava na podsticaje mogu se realizovati jedino izmenom tog zakonskog akta, jer su njime regulisani podsticaji.
S druge strane, obim sredstava, vrste i maksimalne iznose po vrsti podsticaja, propisuje Vlada za svaku budžetsku godinu, tako da je ostavljena mogućnost za eventualno povećanje iznosa podsticaja u budućem periodu na godišnjem nivou, a u skladu sa budžetskom raspodelom sredstava za podsticaje u poljoprivredi i ruralnom razvoju.
4. Zašto je donošenje zakona najbolje rešenje datog problema?
Zakonom su definisani minimalni iznosi podsticaja za svaku meru podrške, mere su dodatno diverzifikovane i klasifikovane, tako da se predloženim izmenama stvara mogućnost da se pojedine mere postepeno prilagođavaju zahtevima Zajedničke poljoprivredne politike EU, što je cilj pregovora o pristupanju EU u okviru Poglavlja 11 - Poljoprivreda i ruralni razvoj.
5. Na koga će i kako uticati rešenja predložena u zakonu?
Ovaj zakon se u najvećoj meri odnosi na kategoriju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koja koriste površine do 20 hektara, u smislu da se direktna plaćanja, koja se odnose na biljnu proizvodnju, usmeravaju na ovu kategoriju korisnika. Na ovaj način, poljoprivredna površina do 100 hektara, koja je do sada bila raspoloživa za podsticaje po osnovu direktnih plaćanja, Zakonom se izuzima iz navedenih podsticaja za nivo preko 20 hektara. Takođe, iz prava na ostvarivanje podsticaja po istom osnovu izuzimaju se površine poljoprivrednog zemljišta uzetog u zakup, odnosno na korišćenje.
S obzirom da se predloženim izmenama uvode nove mere podrške stočarskoj proizvodnji (podsticaji za kvalitetne priplodne tovne krave i podsticaji za tov jaradi), očekuje se povećano interesovanje za korišćenje podsticaja kod primarnih proizvođača koji se bave navedenim oblastima stočarstva.
Takođe, ovim zakonom se bliže definišu aktivnosti organa jedinice lokalne samouprave i autonomne pokrajine u oblasti kreiranja programa podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja za područje teritorije autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave, kao i izveštavanje na osnovu istih.
Poseban fokus u ovom zakonu stavljen je i na proizvođače proizvoda sa oznakom geografskog porekla i sertifikovanom organskom proizvodnjom, s obzirom da se ovim zakonom predviđa uvećanje podrške za ove kategorije proizvođača u okviru podsticaja za mere ruralnog razvoja.
6. Koji su troškovi koje će primena zakona izazvati građanima i privredi, posebno malim i srednjim preduzećima?
Za primenu ovog zakona nisu neophodna dodatna budžetska sredstva, niti bilo kakva finansijska sredstva koja padaju na teret građana i privrede.
Rešenja sadržana u ovom zakonu realizovaće se kroz dosadašnji mehanizam finansiranja agrarne politike Republike Srbije, tj. kroz budžetska sredstva raspodeljena zakonom kojim se uređuje budžet Republike Srbije za svaku budžetsku godinu.
7. Da li pozitivni efekti zakona opravdavaju troškove njegove primene?
Da.
Dosadašnja primena Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju pruža mogućnost jasne procene odgovarajućeg nivoa finansijskih sredstava, kroz jasno regulisanje i definisanje vrste podsticaja, prava i načina korišćenja podsticaja, što doprinosi predvidivosti i transparentnosti korišćenja sistema podsticaja u poljoprivredi, a na šta neće uticati predložene izmene.
8. Da li zakon stimuliše pojavu novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju?
S obzirom da predložene izmene uvode nove mere podsticaja u oblasti stočarske proizvodnje, očekuje se povećanje broja potencijalnih korisnika mera, i to odgajivača tovnih krava i koza.
Takođe, sa povećanjem nivoa podrške za proizvođače proizvoda sa oznakom geografskog porekla i sertifikovanom organskom proizvodnjom očekuje se povećanje interesovanja za investicije od strane ovih grupa korisnika podsticaja.
9. Da li su zainteresovane strane imale priliku da iznesu svoje stavove o zakonu?
Ovaj zakon predstavlja oblik usvajanja sugestija primarnih poljoprivrednih proizvođača, koji postoji već duže vreme, a koji se odnosi na fokusiranje poljoprivredne politike na kategoriju "malih" proizvođača, dodatnu podršku stočarskoj proizvodnji i unapređenje podsticaja namenjenih investicijama.
10. Koje će mere tokom primene zakona biti preduzete da bi se ostvarili ciljevi donošenja zakona?
Ovim zakonom definiše se budžet nadležnog ministarstva na nivou od 5% budžeta Republike Srbije, čijim održavanjem na tom nivou se obezbeđuje nesmetana realizacija poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, sadržanih u predmetnom Zakonu.
Izvor: Press služba Narodne skupštine Republike Srbije, 21.12.2014.