Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

MONOPOLSKI POLOŽAJ NA TRŽIŠTU PRAVNIH USLUGA


O razmerama posledica zastoja sudske grane vlasti može se samo, sa strahom, nagađati. One u ovom, kao ni u sutrašnjem danu nisu sagledive. Pojedinac ne ostvari ili ne naplati neko svoje pravo, trpi jer ne nadoknadi štetu ili ostane u pritvoru bespravan i neslobodan.

Vlast bi morala da brine zbog  ovakvog nestajanja i države i ljudskih prava, jer je to njena odgovornost. Za to se odgovara pred istim tim građanima.

Prvi povod neprava u koje pade Srbija je septembarska primena Zakona o javnim beležnicima. Mnoge njegove odredbe su osporene (kritikovane), a bar dva su problema suštinska.

  • Prvo, mogu li notari prosto, uz rang državnog organa, dobiti monopolski položaj na tržištu pravnih usluga uz naknadu. Beležnička (monopolistička) izuzetnost tiče se kako njihovog zaključanog broja (numerus clausus), tako i jednog dela datih im poslova.
  • Drugo, pored sastavljanja i overavanja ugovora i izjava ("javnobeležnički zapisi") na beležnike je preneto i vođenje nekih sudskih (vanparničnih) postupaka. Javno beležništvo kao institucija nije uopšte sporno, problem su ovi suštinski detalji.

Ustav kaže da na tržištu (i pružanje pravnih usluga uz naknadu je deo tržišta) svi imaju jednak pravni položaj i da je zabranjeno ograničavanje slobodne konkurencije.

Advokati, koji takođe pružaju pravne usluge uz naknadu, zapravo tvrde da nisu u jednakom pravnom položaju, a još manje "slobodni konkurenti".

Ustav kaže da sudska vlast pripada sudovima.

Onda je retoričko pitanje može li javni beležnik voditi sudski postupak. Uz to, advokati naglašavaju da su "ustavna kategorija" i kao takvi iznad samo zakonskog nivoa notara. Tačno, ali tema tog ustavnog člana nije advokatura, nego "pravna pomoć" koju pružaju advokati i lokalne samouprave. U delu Ustava o pravosuđu niti je advokata niti javnih beležnika.

Ovaj složen ustavni spor rešiće, nadamo se po Ustavu, Ustavni sud. Ostaje nam da ga iščekujemo, iako je pravo vreme odavno prošlo. Sve dok Ustavni sud stoji, u izgledu je da će stajati i pravosuđe. Ali, štrajk advokata će se verovatno nastaviti i ako Ustavni sud odbaci ili odbije njihove zahteve.

Eventualnim proglašenjem Zakona o javnom beležništvu neustavnim otvoriće se pravno pitanje povraćaja u pređašnje stanje, naknade štete, zakonitosti pojedinačnih pravnih akata i drugo - čitava "Pandorina kutija".

Razvezati ovaj čvor kompromisom Vlade i advokature svakako bi bilo manje bolno po pravni poredak (a i Ustavnom sudu bi se skinulo teško breme).

Takvo "pomirenje" podrazumevalo bi zakonske izmene kojima bi se uredile i pravne posledice stanja od septembra naovamo. Šteta koju trpe pojedinci bila bi, kako to biva zarad lakšeg dogovora, preskočena.

Izvod iz vesti…

Izvor: http://www.danas.rs, Slobodan Orlović