ZAKON O PENZIJSKOM I INVALIDSKOM OSIGURANJU: Radno angažovanje i posle odlaska u penziju nesmetano je omogućeno samo starosnim penzionerima, dok to pravo ne mogu da ostvare korisnici invalidskih i porodičnih penzija

Više od milion penzionera u Srbiji ima mesečna primanja manja od prosečne penzije, koja je prema poslednjim zvaničnim podacima 37.786 dinara. Zbog niskih primanja, mnogi penzioneri koji se osećaju sposobno za rad, nastavljaju da rade i posle zvaničnog završetka “radnog veka”. To im, između ostalog i zakon dozvoljava, pa je u Srbiji sve više građana u takozvanom trećem dobu, koji svakodnevno odlaze na posao.

Miodrag N. (68) iz Beograda svoju penziju stekao je radeći u Službi za ekonomsko finansijske poslove u jednoj velikoj firmi.

Kolege su mu, priča on, napravile lep ispraćaj i poželele da “dugo uživa u penziji”. Međutim, posle godinu dana “penzionerskog života” odlučio je da se ponovo radno aktivira.

“Penzija mi je bila znatno manja nego poslednja plata koju sam primio. Slučajno sam preko nekih poznanika saznao da u jednoj privatnoj računovodstvenoj agenciji traže radnika, pa sam se po preporuci i javio. Posao, hvala bogu znam, a i zdravlje me dobro služi”, otkriva Miodrag kako se ponovo zaposlio.

Ne želi da govori o konkretnim ciframa, niti koliko zarađuje, ali kaže da sada svakog meseca prima i penziju i platu, te da od svojih primanja “stigne da pomogne i deci”. Dodaje i da se nada, da će mu novo zaposlenje doneti veću osnovicu za novi obračun penzije.

Miodrag nije usamljen slučaj.

Prema podacima Saveza samostalnih sindikata Srbije, sve je više penzionera, koji su i u takozvanom trećem dobu, prinuđeni da prionu na dodatni posao.

“Mnogi penzioneri rade i posle odlaska u penziju, jer su im primanja ispod granice za dostojanstven život”, ističe Duško Vuković, potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, dodajući da više od milion penzionera dobija ček sa iznosom manjim od 37.786 dinara (prosečna penzija za avgust 2023.)

Prema njegovim rečima, penzioneri se na ovaj potez odlučuju, jer im, kako kaže, penzije ne pokrivaju osnovne troškove života.

“Prosečan penzija je za nekih 20 do 30 odsto ispod nivoa minimalne potrošačke korpe i mnogi su prinuđeni da dodatno rade. Uglavnom su to poslovi na prijavnicama ili neka vrsta obezbeđenja, zatim u građevinarstvu gde imate penzionere od proizvodnih radnika do inženjera ili tehničara. Takođe, veliki broj radi u drumskom saobraćaju, kao vozači ili na nekim pomoćnim poslovima, a dosta žena angažovano je u ugostiteljstvu i to mahom na manje plaćenim poslovima, kao što su pomoćni radnici u kuhinji”, istakao je Vuković.

On kaže i da je veliki problem za penzionere sa niskim primanjima taj što su u firmama u kojima su bili zaposleni, proglašeni za tehnološki višak pre sticanja zakonskih osnova za punu penziju, pa je i to, kako navodi, jedan od razloga da kasnije rade dodatne poslove.

Istakao je i da u Srbiji samo 60.000 penzionera ima mesečna primanja iznad ili u nivou potrošačke korpe.

U Srbiji je prema Zakonu o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 - odluka US, 113/2017 i 95/2018 - autentično tumačenje) penzionerima omogućeno da zasnuju radni odnos i posle sticanja prava na penziju.

U praksi to znači da će oni i dalje dobijati svoju penziju svakog meseca, a od novog poslodavca i platu.

Firme koje radno angažuju penzionisanu osobu u obavezi su da uplaćuju doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje na isti način i u istom iznosu kao da nije penzioner.

Penzionisani građani Srbije dele se u tri osnovne kategorije po kojima su stekli uslov za penziju, a to su starosna (i prevremena penzija), invalidska i porodična.

Starosna, koja je i najbrojnija kategorija, predviđa da muškarci u penziju odlaze sa 65 godina života i minimum 15 godina staža. Za žene je ova granica niža i za sada iznosi 63,5 godine života i takođe najmanje 15 godina uplaćenog staža.

Prema važećem zakonu, svaki muškarac i svaka žena koji su stekli uslov za starosnu penziju, mogu ponovo da se zaposle ili da registruju samostalnu delatnost u kojoj će sami sebi uplaćivati doprinose.

Ukoliko kod poslodavca provedu najmanje godinu dana ili toliko uplaćuju sami doprinose, po isteku ugovora, ili zatvaranja sopstvene delatnosti, imaju pravo na reviziju penzije, odnosno ponovno izračunavanje svojih mesečnih primanja koja će sada u obzir uzeti i novostečeni staž.

Iz Fonda PIO su ukazali da se novi iznos penzije praktično određuje kao da osiguranik ovo pravo ostvaruje prvi put, pa napominju da je moguće i da nova penzija bude manja, bez obzira na to što je ostvaren veći ukupni radni staž.

Međutim, ističu da u takvim slučajevima osiguranici imaju pravo da zadrže iznos svoje prvobitne penzije.

Radno angažovanje i posle odlaska u penziju nesmetano je omogućeno samo starosnim penzionerima, dok to pravo ne mogu da ostvare korisnici invalidskih i porodičnih penzija.

Invalidskim penzionerima bi u slučaju da zasnuju radni odnos bilo ukinuto pravo na penziju, jer su upravo taj status i stekli na osnovu nedostatka radne sposobnosti.

Korisnici porodične penzije izgubiće to pravo ukoliko zasnuju radni odnos po osnovu ugovora o radu, ali mogu da budu angažovani po ugovoru o delu i autorskom ugovoru, pod uslovom da je iznos ugovorene mesečne naknade niži od najniže osnovice osiguranika u osiguranju zaposlenih koja važi u vreme uplate doprinosa.

Izvor: Vebsajt Nova, 19.11.2023.
Naslov: Redakcija