ZAKON O PARNIČNOM POSTUPKU: Forum sudija Srbije predlaže da se u "sporovima male vrednosti" cenzus sa 3000 spusti na 900 evra

Sve parnične sudije u Srbiji imaju više od polovine predmeta koji se smatraju malim sudskim sporovima, a to su oni u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra. U praksi međutim, najveći broj takvih sporova ne prelazi čak ni vrednost od 100.000 dinara. Nije mali broj ni takozvanih bagatelnih sporova - do 20 evra.

Forum sudija Srbije analizirao je ukupno 600 sporova male vrednosti u Srbiji - po sto iz svakog od šest izabranih osnovnih sudova - u Nišu, Kragujevcu, Novom Sadu, Novom Pazaru i Prvom i Drugom osnovnom sudu u Beogradu.

- Procenti kažu da su takozvani sporovi male vrednosti najzastupljeniji u Osnovnom sudu u Kragujevcu - čak 85 odsto od ukupnog broja svih sporova, zatim slede Prvi osnovni sudu u Beogradu sa 70 odsto, Niš sa 65, Drugi osnovni sud u Beogradu sa 45, Novi Sad sa 38 i Novi Pazar sa svega šest odsto ovakvih predmeta - kaže sudija Nebojša Đuričić iz Drugog osnovnog suda.

Iako ovi sporovi za građane nisu beznačajni, Zakon o parničnom postupku ("Sl. glasnik RS", br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US, 55/2014 i 87/2018) nalaže da bi oni trebalo da budu rešavani brže, jednostavnije, po posebnoj proceduri i s manjim sudskim troškovima, ali to u praksi nije slučaj. Često traju dugo, pa troškovi premašuju vrednost spora u preko 80 odsto slučajeva gde je ta vrednost između hiljadu i pet hiljada dinara.

- Slično je i s predmetima vrednosti spora između 5.000 dinara i 10.000 dinara. Kako se vrednost spora povećava, ovaj procenat je manji, ali nikako zanemarljiv, pa čak u trećini od ukupnog broja sudskih predmeta u kojima je vrednost spora između od 70.000 do 80.000 dinara troškovi postupka takođe prelaze vrednost predmeta spora - kaže sudija Đuričić.

Osim toga što građane skupo koštaju ovakvi postupci, sud svakako ima mnogo više posla. Analiza je pokazala da se samo u 29 odsto slučajeva postupak okonča na jednom ročištu.

- Zbog opterećenosti sudija, razmak između dva suđenja može biti od tri do šest meseci, tako da se na konačne presude čeka jako dugo. Bez obzira na ishod spora, građani moraju da odreše kesu, jer minimalni troškovi premašuju 150 evra. Ako dodamo i to da advokati naplaćuju najmanje 6.000 dinara za pisanje tužbe i za svaki izlazak pred sud po 7.500 dinara, kao i da je za sudske takse potrebno izdvojiti od 2.300 do čak 20.000 dinara, računica je jednostavna - kaže Đuričić.

Osim toga, za mnoge građane Srbije 3.000 evra uopšte nije mala vrednost, pa Forum sudija predlaže da se cenzus spusti na 900 evra, odnosno vrednost dve prosečne plate u Srbiji. Prosečna neto zarada u Republici Srbiji u januaru 2019. godine iznosila je 54.521 dinar. Cenzus za sporove male vrednosti se može postaviti u visini od oko dve prosečne neto zarade što iznosi oko 110.000 dinara, odnosno oko 900 evra, navodi se u istraživanju.

Navode primer Nemačkoj gde se sporovima male vrednosti smatraju oni gde tužbeni zahtev nije veći od 600 evra. U Češkoj je to 370 evra, a u Crnoj Gori 1.000 evra.

- Da bi se odredio optimalan cenzus u sporovima male vrednosti potrebno je imati u vidu s jedne strane objektivne parametre, kao što su visina prosečne zarade i kupovna moć stanovništva, a s druge strane subjektivne stavove građana o tome šta je mala, a šta je velika vrednost. Nezavisno od imovinske vrednosti, strankama je njihov spor najvredniji. Ipak, cenzus je kod nas previsoko postavljen pa predlažemo da se smanji na 900 evra - kaže Đuričić.

Statistika o ovakvim predmetima u Srbiji je teško dostupna jer sporovi male vrednosti nisu ni na koji način posebno obeleženi ni na omotima spisa u sudskim pisarnicama niti i sudskom softveru - takozvanom AVP programu (program za automatsko vođenje predmeta). Istraživači su ih pretraživali ručno, otvaranjem svakog predmeta, da bi videli kolika je njegova vrednost, kako je postupano i koliko dugo je trajao spor.

- Ako bismo do kraja ove godine izmenili AVP program, tako da možemo lakše da uočimo masovnost malih sudskih sporova, onda bismo na kraju sledeće godine imali jasne pokazatelje i preciznu sliku o broju i karakteristikama takvih sporova. U praksi sudije postupaju isto i s malim i s velikim sporovima, pa je sistem opterećen i velikim brojem starih predmeta koji imaju malu vrednost. Ideja je oni imaju jednostavniju proceduru i da presude budu kraće - kaže Đuričić.

Najveći broj malih sudskih predmeta su takozvani masovni sporovi, kao što su bili slučajevi vojnih penzija i vrtića, u kojima su tuženi gradovi, opštine, javna preduzeća ili država. Praksa je pokazala da su sudovi neujednačeno postupali u masovnim parnicama, što opet dovodi do povrede prava na pravično suđenje, a zbog velikog broja predmeta i do povrede prava na suđenje u razumnom roku.

- Takva situacija nameće pitanje da li su sudije nedovoljno efikasne ili se građani previše sude. Na to je teško pronaći odgovor, gotovo isto kao i na pitanje da li je starija kokoška ili jaje. Mislimo ipak da odgovor leži među brojkama - kaže Đuričić. Brojke su rezultat "Analize sporova male vrednosti" koju je Forum sudija Srbije ove godine sproveo uz finansijsku podršku USAID-ovog Projekta vladavine prava. Cilj je da se poveća efikasnost u rešavanju "sporova malih vrednosti" i time doprinese poboljšanju rezultata rada pravosuđa u celini.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 18.11.2019.
Naslov: Redakcija