VLADA RS: Utvrđeni predlozi zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, o hidrografskoj delatnosti, o izmenama i dopunama zakona o finansiranju političkih aktivnosti i o javnom dugu

Vlada Republike Srbije utvrdila je Predlog zakona o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. godine, koji predstavlja najvažniji statistički izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu jedne države.

Popisom će biti utvrđen ukupan broj stanovnika, domaćinstava i stanova u Republici Srbiji i njihov raspored po upravnim okruzima, gradovima, opštinama i naseljenim mestima.

Obezbediće se pouzdani podaci o vitalnim, etničkim, ekonomskim, obrazovnim, migracionim i drugim obeležjima stanovništva, koji su neophodni za dobijanje precizne slike trenutnog stanja, ali i za projekcije budućih kretanja.

Predviđeno je da ovaj popis bude poslednji koji se sprovodi na tradicionalan način – neposrednim pojedinačnim popisivanjem svih lica, domaćinstava i stanova, jer je realno očekivati da će u narednom periodu biti stvoreni uslovi za sprovođenje popisa na bazi registara.

Naredni popis planiran je za 2021. godinu, u skladu sa već ustaljenom desetogodišnjom praksom, kao i sa našim međunarodnim obavezama.

Na sednici je utvrđen Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kojim se na sveobuhvatniji način definiše šta se sve podrazumeva pod izbornom kampanjom.

Političkim subjektima uvodi se zabrana da koriste sredstva budžeta Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave kojima kandidati na izborima i izbornim listama, kao javni funkcioneri, državni službenici, službenici u autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave ili neposredno izabrana lica, raspolažu za potrebe obavljanja svojih službenih dužnosti, a u sprovođenju aktivnosti u okviru izborne kampanje.

Uvodi se i zabrana da koriste druge javne resurse, uključujući službene prostorije, vozila, vebsajtove i inventar državnih, pokrajinskih i lokalnih organa, javnih ustanova i javnih preduzeća, osim onim javnim funkcionerima koji koriste javne resurse radi zaštite lične bezbednosti, ukoliko je takva upotreba javnih resursa uređena propisima iz te oblasti ili odlukom službi koje se staraju o bezbednosti funkcionera.

Politički subjekt može da koristi za izbornu kampanju prostorije i usluge organa i organizacija organa javne vlasti ukoliko su te prostorije i usluge dostupne pod jednakim uslovima svim političkim subjektima, na osnovu javno dostupne odluke tih organa i organizacija i pod uslovom da oni mogu da obezbede korišćenje prostorija i usluga tokom izborne kampanje svakom političkom subjektu koji je za to pravovremeno iskazao interesovanje.

Predloženim izmenama predviđeno je ko može pokrenuti postupak pred Agencijom za borbu protiv korupcije, postupak u kojem se odlučuje da li postoji povreda zakona u izbornoj kampanji, kao i način na koji se pokreće postupak.

Uvodi se obaveza Agencije da po prijavi koja se odnosi na povredu ovog zakona u izbornoj kampanji odluči u roku od pet dana od dana prijema potvrde da je politički subjekt obavešten o prijavi, kao i preciziranje roka u kom je Agencija u obavezi da donese rešenje kojim se utvrđuje da je ili da nije došlo do povrede ovog zakona u izbornoj kampanji.

Na sednici je utvrđen Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Republike Srbije i Evrodžasta (European Union Agency for Criminal Justice Cooperation) kao organa Evropske unije za pravosudnu saradnju u krivičnim stvarima sa sedištem u Hagu.

Sporazum o saradnji Srbije i Evrodžasta potpisan je 12. novembra, čime su stvoreni uslovi za unapređenje operativne i strateške pravosudne saradnje i razmenu informacija i dokaza među potpisnicima.

Potpisivanjem ovog sporazuma, Srbija je značajno ojačala svoje kapacitete u borbi protiv organizovanog i transnacionalnog kriminala, budući da je bliska prekogranična saradnja i delotvorna razmena informacija između nadležnih srpskih organa sa kolegama iz Evrope od suštinskog značaja za efikasnu i odlučnu borbu protiv kriminala.

Ovim dokumentom Srbiji će biti omogućeno da učestvuje u razmeni podataka o ličnosti i dokaza sa tužiocima i istražiteljima iz čitave Evrope, kao i mogućnost imenovanja tužioca za vezu u Evrodžastu u bliskoj budućnosti.

Članovi Vlade utvrdili su Predlog zakona o hidrografskoj delatnosti, čiji je cilj uređenje pravnog okvira ove oblasti, koji do danas nije bio uspostavljen.

Hidrografija se bavi merenjem i opisom fizičkih karakteristika reka i jezera, kao i predviđanjem njihovih promena tokom vremena, pre svega, u cilju bezbedne plovidbe i podrške ostalim aktivnostima, uključujući bezbednost, naučna istraživanja i zaštitu životne sredine.

Ovim propisom obuhvaćeni su hidrografski i topografski premeri na unutrašnjim vodnim putevima, prikupljanje podataka iz hidrografije, kartografije, plovidbe, geologije rečnog dna, kao i izrada, izdavanje i održavanje plovidbenih karata i publikacija.

Vlada je utvrdila i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom dugu. Izmenama zakona predviđa se mogućnost da u budućnosti strana pravna lica koja obavljaju poslove kliringa i saldiranja mogu obavljati ove usluge i za domaće hartije od vrednosti, odnosno državne obveznice pod uslovima koje će urediti zakon o tržištu kapitala.

To će dovesti do veće dostupnosti hartija od vrednosti denominovanih u dinarima stranim investitorima, približavanja standardima Evropske unije, smanjenja troškova finansiranja i bolje diversifikacije investitora u domaće hartije od vrednosti.

Izmene zakona predvidele su i preciznije i bliže uslove zaduživanja lokalnih samouprava, koji će dovesti do bolje kontrole zaduživanja jedinica lokalnih samouprava.

Predviđena rešenja, takođe, imaju za cilj da otklone uočene nedostatke terminološke prirode i da, na taj način, omoguće efikasniju primenu i preciznije tumačenje važećeg Zakona o javnom dugu.

Na sednici je usvojen i Nacionalni program za zaštitu mentalnog zdravlja u Republici Srbiji za period 2019–2026. godine. Programom je obuhvaćen rad službi mentalnog zdravlja koje su dužne da pruže savremenu, sveobuhvatnu prevenciju, lečenje i rehabilitaciju, kao i adekvatan socijalni pristup, što podrazumeva da se sve ove aktivnosti odvijaju u sredini u kojoj ove osobe žive.

Usvajanjem dokumenta predviđene su i kampanje protiv stigmatizacije obolelih lica koje će organizovano voditi ne samo stručnjaci za mentalno zdravlje, već i korisnici psihijatrijskih usluga i sve relevantne organizacije, poput škola, medija i civilnog sektora.

Izvor: Vebsajt Vlade, 21.11.2019.
Naslov: Redakcija