ZAKON O INSPEKCIJSKOM NADZORU: Praćenјe i analiziranјe sprovođenјa Zakona i obaveštavanјe javnosti o ostvarenim rezultatima

Projekat Praćenјe i analiziranјe sprovođenјa Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015 - dalje: Zakon) i obaveštavanјe javnosti o ostvarenim rezultatima finansira Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave.

Ovaj projekat predviđa:

 a. Prikuplјanje podataka i izradu analize efekata primene/sprovođenja Zakona - ex post analizu, koja uklјučuje odgovarajuće pokazatelјe učinka. Analiza će obuhvatiti primenu/sprovođenje Zakona na republičkom, pokrajinskom i nivou jedinica lokalne samouprave. Pored toga, biće analiziran i rad radnih grupa i stručnih tela u okviru Koordinacione komisije (Odbor za koordinaciju inspekcijskog nadzora), iz čega će proisteći preporuke za unapređenje njihove delotvornosti i efikasnosti rada.

 b. Pripremu preporuka za unapređenje regulatornog okvira, odnosno nacrta mogućih izmena i dopuna Zakona, sa odgovarajućim obrazloženjima. U pitanju su preporuke – izmene i dopune, koje je moguće i potrebno sagledati i formulisati nakon dvogodišnje delimične i jednogodišnje pune primene ovog Zakona, a u svetlu analize efekata primene/sprovođenja Zakona, izmena i dopuna zakona i drugih propisa donetih u međuvremenu, odnosno donošenja novih zakona i drugih propisa, i inspekcijske, upravne, poslovne i sudske prakse;

 c. Obaveštavanje javnosti o ostvarenim rezultatima kroz odgovarajuće kanale komunikacije i uobličavanje predloga za informisanje javnosti.

Pored pomenutih aktivnosti, a u cilјu što bolјeg sagledavanja mogućnost za unapređenje Zakona, biće organizovane i dve fokus grupe.

Prva fokus grupa, održana je u Beogradu, 1. novembra 2017. godine i okupila je preko 20 lokalnih inspektora iz cele Srbije, koji su zaduženi za komunalni, građevinski i turistički inspekcijski nadzor, a pozivu su se odazvali i republički inspektori iz tržišne inspekcije, inspekcije rada i upravne inspekcije. U radu fokus grupe je učestvovao i Sekretarijat za inspekcijske poslove Beograda, kao i predstavnici Sektora za razvoj dobre uprave MDULS-a.

Neki od zaklјučaka fokus grupa su:

• Važno je da unapredimo konsultativni proces između onih koji zakone pripremaju i onih koji zakone primenjuju, sa namerom da ujednačimo inspekcijsku praksu i doprinesemo punoj primeni Zakona - izneli su članovi projektnog tima.
• Ujednačavanje inspekcijske prakse jedan je od prioriteta na kojima bi trebalo da radimo svi zajedno, ali za to je neophodno preciziranje pojedinih članova Zakona, usaglašavanje sektorskih zakona koji regulišu rad inspektora u pojedinim oblastima sa Zakonom i kontinuirane obuke inspektora, naročito u lokalnim samoupravama, rečeno je na skupu.
• Predstavnici komunalnih inspekcija, pored toga što ocenjuju da je Zakon doneo novine i unapredio rad inspektora, ali i samog inspekcijskog nadzora u celosti, ukazuju i na izazove sa kojima se trenutno suočavaju u vršenju komunalnog nadzora. Tokom redovnog inspekcijskog nadzora, recimo, uz prijavu i redovne kontrolne liste, u obavezi smo da prilikom izlaska na teren nosimo i zapisnik, obaveštenje i korice, što nas ukupno dovodi do 23 lista papira. Ako ovaj broj strana pomnožite sa brojem inspekcijskih nadzora po inspektoru u toku jednog dana, što je u nekim slučajevima i do 10, dolazimo do zaklјučka da je administrativno opterećenje komunalnih inspektora koji vrše nadzor na terenu odnosno na ulici, zaista veliko, posebno ako se ima u vidu da naši subjekti često pokušavaju da napuste lice mesta, istakli su inspektori.
• Inspektori su skrenuli pažnju na nedostatak lјudskih resursa kako bi inspekcijski nadzor mogao da bude primenjen u punom kapacitetu, ali i na činjenicu da pojedini inspektori vrše nekoliko različitih inspekcijskih nadzora, upravo zbog toga što se inspekcije suočavaju sa manjkom zaposlenih. Pored toga, trebalo bi razmisliti i o dosta striktnim uslovima koje Zakon propisuje, a koje je neophodno ispuniti da bi se steklo zvanje inspektora, rečeno je na skupu.
• Kontrolne liste koje inspektori koriste daju dobar polazni osnov za procenu rizika, ali je jako važno da kontrolna lista bude dobro formulisana. Nismo bili sasvim sigurni kako kontrolna lista treba da izgleda i potrebna nam je obuka o tome kako se ona priprema, napominju inspektori. Ono što su inspektori takođe istakli jeste da nisu u dovolјnoj meri upoznati sa tim kako se radi kvalitetna procena rizika i da bi od velike pomoći bilo da se organizuje stručno usavršavanje na temu procene rizika, kao i da se pripremi metodologija za ovu vrstu procene.
• Inspektori su skrenuli pažnju i na rokove koji se odnose na donošenje godišnjih planova inspekcijskog nadzora, a koji su definisani Zakonom (15. oktobar). Trebalo bi razmotriti da se ovaj rok uskladi sa budžetskim kalendarom, čulo se na fokus grupi.
• Razgovarajući o informisanosti nadziranih subjekata o Zakonu, inspektori su istakli da su subjekti upoznati sa Zakonom. Najčešći način na koji inspektori obaveštavaju nadzirane subjekte o stavovima inspekcija i novinama u inspekcijskom nadzoru, je putem veb stranica. Međutim, kada postoji potreba, organizuju se i okrugli stolovi kako bi svi bili što bolјe upoznati sa zakonskim obavezama, rečeno je na fokus grupi.
• Zakon dozvolјava inspektoru mogućnost da legitimiše nadzirane subjekte. Ipak, u praksi se to teško ostvaruje, s obzirom da subjekti nadzora gotovo nikada ne daju lične isprave inspektorima. Jedini način da se sa ovim problemom izborimo jeste da, u asistenciji sa policijom, izvršimo legitimisanje subjekata nadzora, ali ovde treba razmotriti načine na koje se ova saradnja može unaprediti, istakli su inspektori.
• Naredni korak u cilјu unapređenja Zakona je organizacija još jedne fokus grupe, ali ovoga puta sa predstavnicima privrede.
• Rezultati rada i nalazi u okviru fokus grupa, kao i nalazi prikuplјeni iz 368 upitnika koji su stigli iz 104 grada i opštine i 8 republičkih inspekcija, poslužiće kao dobra osnova za sveobuhvatnu analizu i formulisanje predloga za unapređenje Zakona i njegove primene.