PRVO OSNOVNO JAVNO TUŽILAŠTVO U BEOGRADU: Od početka 2017. godine u 25 odsto predmeta sa okrivljenima je zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela, dok je primenom odlaganja krivičnog gonjenja rešeno 50 odsto predmeta
Od početka 2017. godine, Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu nagodbom je rešilo 3.000 od ukupno 4.000 predmeta u kojima je dokazima potkrepljena krivična odgovornost izvršilaca krivičnih dela.
To znači da čak 75 odsto ukupnog broja takvih slučajeva, nije išlo pred sud, već su brzo i efikasno dogovorom odbrane i tužioca, okončani u Tužilaštvu.
Prema podacima koji su objavljeni na sajtu Prvog osnovnog tužilaštva, od početka 2017. godine to tužilaštvo je zaključilo 1.000 sporazuma o priznanju krivičnog dela sa okrivljenima, dok je oportunitet - odnosno odlaganje krivičnog gonjenja - primenjeno prema 2.000 okrivljenih.
Protiv 1.000 okrivljenih podnet je optužni predlog, odnosno optužnica, i oni su "išli" na suđenje.
Prema podacima tužilaštva, od ukupnog broja predmeta u kojima su prikupljeni dokazi na osnovu kojih je utvrđena krivična odgovornost okrivljenih, u 25 odsto predmeta sa okrivljenima je zaključen sporazum o priznanju krivičnog dela, dok je primenom odlaganja krivičnog gonjenja rešeno 50 odsto predmeta.
Tužilaštvo ukazuje da u praksi, kad god ima mesta podizanju optužnice, a nije moguće primeniti odlaganje krivičnog gonjenja koje podrazumeva odbacivanje krivične prijave uz obavezu okrivljenog da nešto uradi ili uplati novac u humanitarne svrhe, to tužilaštvo najpre inicira zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela.
Ukoliko odbrana, odnosno okrivljeni to odbije, tek onda tužilaštvo podiže optužni akt i predmet ide pred sud.
Takođe, u tužilaštvu napominju da su spremni da prihvate i predlog odbrane za zaključenje sporazuma o priznanju krivičnog dela, ukoliko je taj sporazum svrsishodan i ukoliko je predložena adekvatna kazna za izvršeno krivično delo.
Tokom 2017. godine, Prvo osnovno javno tužilaštvo je sa 1.000 okrivljenih zaključilo sporazume o priznanju krivičnog dela, kojima je prema 20 odsto okrivljenih izrečena kazna zatvora, prema 9 odsto okrivljenih novčana kazna, a prema 70 odsto okrivljenih uslovna osuda.
Samo 1 odsto okrivljenih dobio je kaznu rada u javnom interesu, budući da je ovaj vid kažnjavanja moguć samo uz pristanak okrivljenog.
Kao sporedna krivična sankcija u okviru sporazuma o priznanju krivičnog dela prema okrivljenima, pored novčane kazne, najčešće su izricane mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, zatim mera obaveznog lečenja alkoholičara, zabrana upravljanja motornim vozilom i mere oduzimanja predmeta.
Tužilaštvo je ukazalo da zaključivanje sporazuma o priznanju krivice nije uslovljeno vrstom krivičnog dela, niti visinom zaprećene kazne, tako da se oni primenjuju i na lakša i na teža krivična dela.
Kao primer stroge kazne, tužilaštvo je navelo da je ove godine sa S.I, koji je i ranije bio osuđivan, zaključilo sporazum prema kojem je on priznao izvršenje više razbojništava za kaznu od sedam godina zatvora.
Kada je u pitanju nasilje u porodici, tužilaštvo je zaključilo 12 sporazuma o priznanju krivičnog dela. Jedan od okrivljenih je priznao krivicu uz nagodbu za dve godine zatvora, što je prilično visoka kazna za ovo delo.
Kod odlaganja krivičnog gonjenja, Prvo osnovno tužilaštvo je na ovaj način rešilo polovinu predmeta, odnosno 2.000 predmeta.
U 71 odsto predmeta osumnjičenima je naložena obaveza uplate novčanih sredstava u humanitarne svrhe, čime je prikupljeno gotovo 55 miliona dinara. Uslov za primenu oportuniteta je da osumnjičeni nije bio osuđivan.
Taj novac, uplaćuje se na račun Vlade Republike Srbije, a koja komisija Ministarstva pravde na javnim konkursima dodeljuje isključivo u humanitarne svrhe.
Uobičajeno se kod primene ovog instituta osumnjičenima, nalaže da u roku od 30 dana uplate 30.000 dinara za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine ili 60.000 dinara za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do pet godina, odnosno da u roku od nekoliko meseci uplate novčani iznos od 40.000 ili 80.000 dinara.
U okviru primene oportuniteta, u 13 odsto predmeta osumnjičenima je naloženo da obave društveno-koristan rad, a u 1 odsto predmeta primenjen je psihosocijalni tretman, najčešće u vidu odvikavanja od alkoholizma, opojnih droga ili otklanjanja uzroka nasilničkog ponašanja.
Ukoliko se ovaj institut primenjuje zbog krivičnog dela "nedavanje izdržavanja (za dete)", osumnjičenima se nalaže da isplate iznos duga na ime dospelih obaveza izdržavanja, i da ubuduće uredno izvršavaju svoje obaveze kako su obavezani odlukom suda.
Oportunitet se primenjuje za krivična dela za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do pet godina, dok se svrsishodnost primene ovog instituta određuje u svakom konkretnom slučaju, uzimajući u obzir utvrđeno činjenično stanje, kao i olakšavajuće okolnosti pod kojima je delo izvršeno, ukazalo je tužilaštvo.
U tom tužilaštvu ukazuju da su oportunitet ili sporazum o priznanju krivičnog dela naročito adekvatni kada su u pitanju okrivljeni strani državljani, jer se na taj način u roku od 48 časova, koliko traje (policijsko) zadržavanje slučaj okončava.
"Na ovaj način se drastično skraćuje trajanje postupka, koji svakako ima isti epilog i onemogućava situaciju da okrivljeni strani državljanin tokom krivičnog gonjenja ili u nekoj kasnijoj nekoj fazi krivičnog postupka eventualno postane nedostupan državnim organima", naglašavaju u tužilaštvu.
Dodaju da se kod sporazuma strancima, mahom uz glavnu kaznu izriče i mera bezbednosti proterivanje stranaca iz zemlje u cilju sprečavanja daljeg vršenja krivičnih na teritoriji naše zemlje.
Glavni tužilac Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Ljubomir Đorđević je naglasio da to tužilaštvo sprovodi i strategiju rešavanja starih predmeta, te da će na taj način do kraja 2017. godine na nivou tužilaštva biti rešeni svi preostali predmeti koji su primljeni do kraja 2010. godine, bilo podnošenjem optužnog predloga odnosno optužnice sudu, bilo donošenjem rešenja o odbačaju krivične prijave, odnosno donošenjem meritorne odluke.
Đorđević je dodao da plan i program rešavanja starih predmeta obuhvata i predmete primljene u ovom tužilaštvu u periodu od 2011. godine do kraja 2015. godine. On će biti obuhvaćen i planom rada tog tužilaštva za 2018. godinu, a među prioritetima će biti rešavanje pritvorskih predmeta, predmeta sa elementima nasilja u porodici, ugrožavanje sigurnosti i novo delo proganjanje.
"Zbog navedenih rezultata postignutih i tokom 2017. godine zaključno sa 17. novembrom, izražavam zadovoljstvo što sam na čelu ovakvog kolektiva i vrlo sam ponosan na sve zaposlene. Smatram da su zahvaljujući njima, odnosno timskom radu i ove godine postignuti planirani rezultati rada", zaključio je tužilac.
Izvor: Vebsajt RTV, 20.11.2017.Naslov: Redakcija