PRIJAVLJIVANJE PRIHODA OSTVARENOG IZ INOSTRANSTVA: Ukoliko obveznik svoj prihod ne prijavi, a reč je o prihodu do pola miliona dinara i poreznici to u kontroli otkriju, obvezniku sleduje i prekršajna prijava, odnosno krivična prijava ako je u pitanju iznos veći od pomenutog

Programeri, grafički dizajneri, profesori stranih jezika, ali i popularni jutjuberi i influenseri koji žive u Srbiji, rade za firme iz inostranstva, a nemaju registrovana predstavništva u našoj zemlji dobili su opomenu od Poreske uprave da plate porez na zaradu. Ako se sami ne prijave, poreznici će naći način da ih pronađu i kazne.

Ovo je suština saopštenja Poreske uprave u kojem se kaže da bi fizička lica koja ostvaruju prihode iz inostranstva, a nisu izmirila sve obaveze u vezi s plaćanjem poreza i doprinosa na zarade trebalo sama da izmire obaveze pre otpočinjanja poreske kontrole ili podnošenja zahteva za pokretanje prekršajnog postupka. Poreska uprava je, na osnovu podataka o uplatama iz inostranstva i njihovim poređenjem sa podnetim poreskim prijavama o obračunatom i plaćenom porezu i doprinosima na zaradu fizičkih lica, ustanovila veliko nepoštovanje poreskih propisa i identifikovala ta fizička lica, piše u saopštenju, bez navođenja detalja o kolikom broju slučajeva je reč.

Ovi prihodi se, kako je utvrdila Poreska uprava, ostvaruju po osnovu pružanja raznih vrsta usluga, a najčešće je reč o razvoju softvera, prevođenju, držanju časova stranih jezika, promocijama, grafičkom dizajnu...

Nepoštovanje propisa je utvrđeno i kod onih koji prihode ostvaruju na društvenim mrežama, kao što su jutjuberi, influenseri (osobe koje, zahvaljujući velikom broju pratilaca na jutjub kanalu ili društvenim mrežama poput "Instagrama" i "Fejsbuka", zarađuju od pretplate na svoj kanal ili imaju ugovore sa nekim kompanijama da reklamiraju njihove brendove i od toga imaju mesečne prihode), zatim kod internet klađenja, kao i kod osoba koje su izdavale sopstvene nepokretnosti do 30 dana, tzv. stan na dan.

Poreska uprava nije odgovorila na pitanja koliko ima takozvanih frilensera koji rade za strane poslodavce, a ne plaćaju porez, kao i koliki je gubitak zbog toga. Goran Radosavljević, profesor FEFA fakulteta, objašnjava da se kod nas porez na dohodak plaća po odbitku. To znači da poslodavac ima obavezu da od bruto plate odbije poreze i doprinose i uplati državi. Ukoliko neko radi za poslodavca koji nema registrovano predstavništvo u Srbiji, ta osoba ima obavezu da za sebe uplati porez i doprinose u roku od 30 dana od prijema plate. Ako jutjuber ili neko ko se bavi internet prodajom podigne sajt na Kajmanskim ostrvima i dobija novac preko tog jutjub kanala, a Poreska uprava utvrdi da ima novčane prilive iz inostranstva, on je obveznik poreza po odbitku. Najčešće poresko opterećenje koje mu sleduje iznosi oko 46 odsto – 20 odsto poreza i 26 odsto doprinosa, ali je za neku vrstu ugovora osnovica manja, pa je i iznos poreza manji.

– S razvojem elektronskog poslovanja širi se broj poslova koji iz Srbije mogu da se obavljaju u inostranstvu. Ne znamo koliko toga ima, ali poreznici vide da se nešto dešava. Poreska uprava može da dođe do tih informacija preko banaka i verovatno će to u nekom trenutku uraditi. Ovo saopštenje deluje kao upozorenje: obratite pažnju, mi ćemo da krenemo u kontrolu, da ne bude da vam nismo rekli – kaže Radosavljević, koji sumnja da taj porez iko plaća.

On kaže da to može da se kontroliše jer novac ide zvaničnim bankarskim kanalima. Kada nekome svakog meseca legne na račun 3.000 evra, banka u jednom trenutku mora da pita šta je to. Uostalom, vidi se po kom osnovu je novac uplaćen i, ako je to klasifikovano kao zarada, banka je dužna da to prijavi Poreskoj upravi. On objašnjava da, sa druge strane, Poreska uprava može da traži od banaka da ispitaju sve koji imaju mesečne uplate iz inostranstva. Pitanje je samo koliko to masovno treba da bude da bi Poreska uprava počela time da se bavi.

– Šta je namera Poreske uprave, ne znamo. Svi frilenseri su apsolutni poreski obveznici i oni porez moraju da plate. Zadatak vlasti je da ih pronađe i naplati porez – kaže Radosavljević.

Ukoliko obveznik svoj prihod ne prijavi, a reč je o prihodu do pola miliona dinara i poreznici to u kontroli otkriju, obvezniku sleduje i prekršajna prijava, odnosno krivična prijava ako je u pitanju iznos veći od pomenutog. Frilenseri u Srbiji su od decembra 2019. godine dobili mogućnost da se definišu u skladu sa načinom na koji posluju tako što će plaćati poreze i doprinose.

Koliko je država na gubitku zato što to ne čine, ne zna se, pošto ne postoje precizni podaci o visinama zarada i broju ljudi koji preko onlajn platformi drže časove engleskog jezika u kineskim privatnim školama, koliko inženjera kreira softvere za američke kompanije ili koliko grafičkih dizajnera pruža usluge inostranim kompanijama.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 15.10.2020.
Naslov: Redakcija