Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O UTVRĐIVANJU JAVNOG INTERESA I POSEBNIM POSTUPCIMA RADI REALIZACIJE PROJEKTA IZGRADNJE I REKONSTRUKCIJE LINIJSKIH INFRASTRUKTURNIH OBJEKATA OD POSEBNOG ZNAČAJA ZA REPUBLIKU SRBIJU - Tekst propisa


I OSNOVNE ODREDBE

Član 1.

Ovaj zakon primenjuje se na projekte izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Ovim zakonom vrši se određivanje projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata koji su od posebnog značaja za Republiku Srbiju, uređuje se utvrđivanje javnog interesa za potpunu i nepotpunu eksproprijaciju i privremeno zauzimanje nepokretnosti za izgradnju i rekonstrukciju tih linijskih infrastrukturnih objekata, određivanje korisnika eksproprijacije, posebni postupak eksproprijacije, finansijska sredstava za realizaciju projekta, posebni postupci i uslovi za pribavljanje potrebne dokumentacije, dozvola i odobrenja potrebnih radi izgradnje i rekonstrukcije ovih objekata, kao i uređenje drugih pitanja u cilju efikasnije realizacije projekata izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Projekti od posebnog značaja za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jesu projekti izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata koji utiču na sveukupni razvoj Republike Srbije, ravnomerni regionalni i lokalni ekonomski razvoj, međunarodno, regionalno i unutrašnje teritorijalno povezivanje, sprečavanje devastiranja delova teritorije Republike Srbije, obezbeđivanje i unapređenje osnovnih životnih potreba stanovništva, socijalnog razvoja i zaštite životne sredine, čime se poboljšava ukupni životni standard građana Republike Srbije.

Svi postupci koji se sprovode u skladu sa odredbama ovog zakona smatraju se hitnim i svi državni i organi jedinica lokalne samouprave, privredna i javna preduzeća, kao i drugi organi i institucije koji vrše javna ovlašćenja dužni su da bez odlaganja izdaju akte iz svoje nadležnosti.

Odredbe ovog zakona primenjuju se i u slučaju administrativnog prenosa na nepokretnostima za koje je utvrđen javni interes u skladu sa ovim zakonom.

Na postupak rehabilitacije, održavanja, obnove, modernizacije i drugih radova na linijskom infrastrukturnom objektu, primenjuju se odredbe zakona koji uređuju tu vrstu linijskog infrastrukturnog objekta, osim ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Ako ovim zakonom nije drukčije određeno, primenjivaće se odredbe zakona kojim se uređuje eksproprijacija, izgradnja objekata, javne nabavke, državni premer i katastar, postupak upisa u katastar nepokretnosti, opšti upravni postupak i drugi sistemski zakoni.

Član 2.

Određuje se da je projekat izgradnje i rekonstrukcije javne linijske saobraćajne infrastrukture (putna, železnička, vodna i vazdušna) od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

Određuje se da je projekat izgradnje i rekonstrukcije linijske komunalne infrastrukture, koji se finansira iz budžeta Republike Srbije i kredita inostranih banaka i finansijskih organizacija, od posebnog značaja za Republiku Srbiju.

II POJMOVNIK

Član 3.

Svi termini u ovom zakonu upotrebljeni u muškom rodu podrazumevaju se i u ženskom i obrnuto.

Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledeće značenje:

1)         Projekat izgradnje i rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za RS jeste skup radnji koji obuhvata planiranje, pribavljanje zemljišta i rešavanje imovinsko pravnih odnosa, finansiranje, izradu i kontrolu planske i tehničke dokumentacije, izbor i dodela ugovora za projektovanje, nadzor, upravljanje projektom ili dela projekta i izvođenje radova, izvođenje radova koji obuhvataju izgradnju, rekonstrukciju, rehabilitaciju, održavanje, obnovu, modernizaciju i drugih radova, pribavljanje potrebnih saglasnosti, uslova i dozvola, kao i tehnički pregled objekta;

2)         Nadležni organ jeste lice koje po zakonu ili odlukom Vlade nadležan za realizaciju projekta izgradnje i rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za RS

3)         Linijski infrastrukturni objekat jeste javna saobraćajna infrastruktura (putna, železnička, vodna i vazdušna), linijska komunalna infrastruktura, kao i objekti u njihovoj funkciji;

4)         Putna saobraćajna infrastruktura jeste javno dobro putne infrastrukture, (državni, opštinski putevi i ulice) u opštoj upotrebi, sa svim pripadajućim objektima u njihovoj funkciji;

5)         Železnička saobraćajna infrastruktura jeste javna železnička infrastruktura (mreža javnih pruga, vezni i sporodni kolosek i sl.), sa elementima železničke infrastrukture definisanih posebnim zakonom, uključujući i uslužne objekte kao i druge objekte u funkciji javne železničke infrastrukture;

6)         Vodna saobraćajna infrastruktura jeste javna infrastruktura u lučkom području (izgrađene obale za pristajanje plovila, lučke saobraćajnice i sl.), kao i plovni putevi i hidrotehnički objekti koji se grade na njima (plovni kanali, naperi, paralelne građevine sa traverzama, pregrade, pragovi, kaskade, ševroni, brodske prevodnice, nasipi sa pripadajućim objektima (ustave, fiksne crpne stanice) i obaloutvrde);

7)         Vazdušna saobraćajna infrastruktura jeste javna aerodromska infrastruktura a naročito poletno-sletna staza, rulna staza, platforma i sl., kao i objekti u njihovoj funkciji;

8)         Linijska komunalna infrastruktura jeste javna infrastruktura za vodosnabdevanje sa prečišćavanjem vode za piće, izvorištem, branom sa akumulacijom, magistralnim cevovodom, javna infrastruktura za sakupljanje, odvođenje i prečišćavanje komunalnih otpadnih voda sa glavnim kolektorom, kao i objekti u njihovoj funkciji;

9)         Finansijer jeste lice koje po osnovu zaključenog i overenog ugovora sa investitorom finansira, odnosno sufinansira izgradnju, dogradnju, rekonstrukciju, sanaciju ili izvođenje drugih građevinskih odnosno investicionih radova predviđenih ovim zakonom i na osnovu tog ugovora stiče određena prava i obaveze koje su ovim zakonom propisane za investitora u skladu sa tim ugovorom;

10)       Upravljač projekta ili dela projekta je privredno društvo/pravno lice koje angažuje investitor i koje vrši savetodavne i konsultantske usluge u svim ili pojedinim fazama planiranja i izgradnje, upravlja projektovanjem i izvođenjem svih ili pojedinih radova, vrši kontrolu dinamike napretka radova za koje je angažovan, organizuje sastanke sa izvođačima i stručnim nadzorom o čemu izveštava investitora i predlaže investitoru sprovođenje eventualnih korektivnih aktivnosti;

11)       Strateški partner jeste lice koje u zavisnosti od predmeta i vrste ugovora koji potpisuje sa investitorom, može biti projektant, stručni nadzor, izvođač, upravljač projekta i/ili finansijer;

12)       Građenje linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvođenje građevinskih i građevinsko-zanatskih radova i ugradnja građevinskih proizvoda, postrojenja i opreme;

13)       Upravljač infrastrukture je organ, javno preduzeće ili privredno društvo odgovorno za građenje, eksploataciju, održavanje i obnovu infrastrukture, kao i za uređivanje, upotrebu, unapređivanje i zaštitu građevinskog zemljišta i za učešće u njenom razvoju u okviru utvrđene opšte politike razvoja i finansiranja infrastrukture;

14)       Izgradnja linijskog infrastrukturnog objekta jeste skup radnji koji obuhvata projektovanje i izvođenje radova, što podrazumeva prethodne radove, izradu i kontrolu tehničke dokumentacije, pripremne radove za građenje, građenje objekata, kao i privremenih objekta i stručni nadzor u toku građenja objekta, uključujući i izgradnju raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja, kojima se menja režim odvijanja saobraćaja;

15)       Rekonstrukcija linijskog infrastrukturnog objekta jeste izvođenje građevinskih i drugih radova u zaštitnom pojasu sa pripadajućim objektima, kojima se može promeniti gabarit, volumen, položaj ili oprema postojećeg objekta, kao i izvođenje radova koji obuhvataju radove velikog obima, zamene elemenata na postojećim linijskim objektima, uključujući i izgradnju raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja, a u cilju održavanja i unapređenja funkcionalnih i konstruktivnih karakteristika linijskog infrastrukturnog objekta u celini ili njegovih pojedinih elemenata ili objekata;

16)       Privremeni objekti jesu pozajmišta materijala, deponije, devijacije koji su funkciji izgradnje ili rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta, na koje se primenjuju odgovorajuće odredbe zakona kojim se uređuje izgradnja objekta;

17)       Raskrsnica sa kružnim tokom saobraćaja je posebana vrsta raskrsnce odnosno mesto na kojem se ukrštaju, spajaju odnosno razdvajaju saobraćajni tokovi na najmanje dva puta u istom ili različitim nivoima sa kružnim tokom saobraćaja (u daljem tekstu: kružni tok);

18)       Sanacija klizišta obuhvata sve radove kojima se vrši saniranje klizišta koje ugrožava bezbednost linijskog infrastrukturnog objekta;

19)       Gradilište jeste zemljište ili objekat, posebno obeleženo, na kome se gradi, rekonstruiše ili uklanja objekat, odnosno izvode radovi na održavanju objekta;

20)       Uklanjanje objekta ili njegovog dela koji se nalazi na trasi linijskog infrastrukurnog objekta jeste izvođenje radova na rušenju objekta ili dela objekta;

21)       Imaoci javnih ovlašćenja su državni organi, organi autonomne pokrajine i lokalne samouprave, posebne organizacije i druga lica koja vrše javna ovlašćenja u skladu sa zakonom;

22)       Uslovi za projektovanje, odnosno priključenje jesu uslovi koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja u objedinjenoj proceduri u postupku izdavanja lokacijskih uslova na zahtev nadležnog organa, u skladu sa planskim dokumentom, a koji se ne izdaju u formi upravnog akta, već se njima isključivo definišu precizni uslovi pod kojim se objekat čija je izgradnja predviđena planskim dokumentom može realizovati i predstavljaju sastavni deo lokacijskih uslova, osim uslova za projektovanje objekata za koje je tehnička i druga dokumentacija određena sa oznakom "strogo poverljivo" ili "poverljivo" u skladu sa propisima koji uređuju tajnost podataka;

23)       Metro jeste prostorno i saobraćajno nezavisan šinski sistem visokog kapaciteta za prevoz putnika u gradskom i prigradskom saobraćaju sa posebnim konstruktivnim i energetsko-pogonskim karakteristikama.

III JAVNI INTERES I EKSPROPRIJACIJA

Član 4.

Utvrđuje se javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti radi izgradnje i rekonstrukcije linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbiju u skladu sa odgovarajućim planskim dokumentima kojim je predviđena izgradnja takvih objekata.

Odredbe ovog zakona koje utvrđuju javni interes i poseban postupak eksproprijacije, odnose se i na rehabilitaciju, održavanje, obnovu i modernizaciju linijskog infrastrukturnog objekta iz člana 2. ovog zakona.

Član 5.

Radi izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbija, korisnik eksproprijacije, odnosno administrativnog prenosa nepokretnosti i nepotpune eksproprijacije nepokretnosti može biti Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, odnosno pravno lice čiji je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave koje upravlja takvim objektima, obavlja neku od delatnosti upravljanja takvim objektima ili koje vrši investitorska prava na osnovu zakona ili odluke Vlade.

Pravno lice koje je u skladu sa ovim zakonom određeno za korisnika eksproprijacije za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata od posebnog značaja za Republiku Srbija ima sva prava i obaveze koje ima korisnik eksproprijacije prema zakonu kojim je uređenja eksproprijacija.

Član 6.

Predlog za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti iz člana 4. ovog zakona, podnosi se opštinskoj ili gradskoj upravi nadležnoj za imovinsko – pravne poslove na čijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze.

Ako se za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata vrši eksproprijacija iz jednog u drugi oblik javne svojine, nosilac prava javne svojine na nepokretnosti koja se ekspropriše ima pravo na naknadu samo u slučaju da je tu nepokretnost stekao teretnim putem, o čemu mora dostaviti odgovarajući dokaz.

Član 7.

Javni interes za eksproprijaciju, administrativni prenos i nepotpunu eksproprijaciju nepokretnosti utvrđen ovim zakonom za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata navedenih u članu 2. ovog zakona traje do dobijanja upotrebne dozvole za te objekte.

Uz predlog za eksproprijaciju za nepokretnost koja je predmet eksproprijacije, podnosi se izvod iz odgovarajućeg planskog dokumenta i dokaz o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju.

Dokazom o obezbeđenim sredstvima za eksproprijaciju smatra se potvrda o obezbeđenim sredstvima u budžetu korisnika eksproprijacije, odnosno ovlašćenje ili drugi instrument obezbeđenja plaćanja naknade, u skladu sa propisima kojima se uređuje platni promet.

Dokaz o utvrđenom javnom interesu predstavlja pozivanje krajnjeg korisnika na ovaj zakon.

Član 8.

Za potrebe eksproprijacije za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata u cilju deobe katastarskih parcela izrađuje se projekat parcelacije i preparcelacije za izgradnju određenog linijskog infrastrukturnog objekta koji je u skladu sa planskim dokumentom, bez obzira na vrstu zemljišta na kom je planirana izgradnja takvog objekta (poljoprivredno, šumsko, građevinsko).

Uz zahtev za provođenje parcelacije za potrebe eksproprijacije, podnosi se projekat eksproprijacije koji ima dokaz o izvršenoj tehničkoj kontroli.

Organ nadležan za poslove državnog premera i katastra provodi deobu katastarskih parcela na osnovu projekta parcelacije i preparcelacije za izgradnju linijskog infrastrukturnog objekta i elaborata geodetskih radova za provođenje promena u katastru nepokretnosti.

Deoba katastarskih parcela iz stava 1. ovog člana sprovodi se samo kroz katastarski operat, van upravnog postupka i o sprovedenoj deobi se ne donosi posebno rešenje.

Član 9.

U slučaju da u toku izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu izvođenjem radova van pojasa eksproprijacije, u odnosu na parcele na kojima su izvedeni ovi radovi, pred nadležnim organom za imovinsko pravne poslove pokreće se postupak zaključenja poravnanja između korisnika eksproprijacije i vlasnika parcele koje ima elemente rešenja o eksproprijaciji, bez sprovođenja prethodnih radnji u postupku eksproprijacije.

Predmet poravnanja određuje se na osnovu izrađenog elaborata geodetskih radova izvedenog stanja.

Ukoliko ne postoje uslovi za zaključenje poravnanja iz stava 1 ovog člana vezani za dostupnost vlasnika parcele, donosi se rešenje o eksproprijaciji koje donosi organ opštinske uprave nadležan za imovinsko pravne poslove na čijoj teritoriji se nepokretnost nalazi.

Član 10.

Kada je predmet eksproprijacije neizgrađeno građevinsko zemljište na kome je upisano pravo javne svojine u korist Republike Srbije ili jedinice lokalne samouprave, postupak se sprovodi u odnosu na titulara prava svojine na zemljištu.

Ako je na zemljištu iz stava 1. ovog člana upisano neko treće lice kao korisnik, tom licu pripada naknada u skladu sa ovim zakonom, Zakonom o eksproprijaciji i drugim posebnim zakonima.

Za građevinsko zemljište iz stava 1. ovog člana na kome je upisano pravo javne svojine Republike Srbije i na kome nema izgrađenih objekata, ne sprovodi se postupak eksproprijacije, već nadležni organ, kao dokaz o odgovarajućem pravu u postupku izdavanja rešenja o građevinskoj dozvoli pribavlja izvod iz lista nepokretnosti sa upisanim pravom svojine na građevinskom zemljištu u korist Republike Srbije.

Kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat suprotno zakonu, za koji nije okončan postupak ozakonjenja, stranka u postupku je vlasnik građevinskog zemljišta na kome je izgrađen taj objekat.

Ako je na zemljištu iz stava 1. ovog člana kao korisnik upisano lice koje bi u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje pretvaranje prava korišćenja u pravo svojine uz naknadu moglo da ostvari pravo na konverziju, postupak eksproprijacije se sprovodi u odnosu na titulara prava svojine na tom zemljištu, a naknada za oduzeto pravo korišćenja određuje se u skladu sa propisima kojima je uređena eksproprijacija, odnosno administrativni prenos nepokretnosti.

Član 11.

Kada je predmet eksproprijacije građevinsko zemljište na kome je izgrađen objekat iz člana 10. stav 4. ovog zakona, vlasnik takvog objekta ima pravo na naknadu za izgrađeni objekat u visini procenjene građevinske vrednosti tog objekta.

Član 12.

Kada nadležni organ dobije predlog za eksproprijaciju, utvrđuje da li su uz predlog dostavljeni dokazi propisani članom 7. ovog zakona.

Ako uz predlog za eksproprijaciju nisu dostavljeni dokazi propisani članom 7. ovog zakona, nadležni organ u roku od tri dana nalaže korisniku eksproprijacije njihovo dostavljanje, uz obavezu dostavljanja dokumentacije u roku od tri dana od dana prijema zahteva za dopunu dokumentacije.

Ako u roku iz stava 2. ovog člana korisnik eksproprijacije ne dostavi traženu dokumentaciju, nadležni organ odbacuje predlog rešenjem protiv koga je dozvoljena žalba u roku od tri dana od dana uručenja.

Po žalbi protiv rešenja iz stava 3. ovog člana rešava ministarstvo nadležno za poslove finansija.

Kada nadležni organ utvrdi da su uz predlog podneti svi dokazi propisani članom 7. ovog zakona, dužan je da predlog sa podnetim dokazima dostavi vlasniku nepokretnosti na izjašnjenje, u roku od tri dana od dana prijema urednog predloga.

Vlasnik nepokretnosti je dužan da se izjasni o predlogu za eksproprijaciju najkasnije u roku od pet dana od dana dobijanja predloga za eksproprijaciju, pisanim putem ili na zapisnik kod nadležnog organa.

Kada je predmet eksproprijacije nepokretnost na kojoj je kao vlasnik upisno lice čije je prebivalište, odnosno boravište nepoznato, a koje nema punomoćnika, kao i lice koje je preminulo, a za koje nije sproveden ostavinski postupak, organ koji vod postupak eksproprijacije postaviće tom licu privremenog zastunika koji ima prava i obaveze utvrđene zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak.

Po prijemu izjašnjenja iz stava 6. ovog člana, odnosno proteka tog roka, nadležni organ odmah, a najkasnije u roku od pet dana, uz ispunjenje i drugih uslova propisanih ovim zakonom, donosi rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti.

Ako u toku postupka nadležni organ naiđe na činjenicu za koju smatra da je potrebno izvesti dodatne dokaze, može zakazati usmenu raspravu u roku od tri dana od dana prijema predloga za eksproprijaciju.

Ukoliko korisnik eksproprijacije jednim predlogom za eksproprijaciju obuhvati više nepokretnosti, nadležni organ može doneti zbirno rešenje za sve nepokretnosti obuhvaćene predlogom za eksproprijaciju.

Protiv rešenja iz stava 8. ovog člana može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija, u roku od osam dana od dana dostavljanja rešenja.

Žalba protiv rešenja iz stava 8. ovog člana ne sprečava izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavu radova pred organom nadležnim za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, ukoliko investitor u postupku izdavanja tog rešenja, odnosno prilikom prijave radova dostavi izjavu da prihvata rizik drukčijeg rešavanja u postupku eksproprijacije nepokretnosti.

Stranke u postupku mogu se odreći od prava na žalbu, što organ koji vodi postupak konstatuje u izvorniku rešenja o eksproprijaciji. Danom odricanja od žalbe, rešenje o eksproprijaciji nepokretnosti postaje pravnosnažno.

Član 13.

Ukoliko nadležni organ ne donese rešenje o eksproprijaciji u roku iz člana 12. stav 7. ovog zakona, korisnik eksproprijacije ima pravo na posebnu žalbu zbog "ćutanja administracije".

Uz žalbu iz stava 1. ovog člana korisnik eksproprijacije podnosi dokumentaciju i dokaze propisane članom 7. ovog zakona.

Žalba zbog "ćutanja administracije" podnosi se neposredno ministarstvu nadležnom za poslove finansija, koje je u obavezi da odluči po predlogu za eksproprijaciju, u roku od pet dana od dana podnošenja žalbe.

Rešenje doneto po žalbi iz stava 1. ovog člana je konačno danom dostavljanja strankama u postupku i protiv njega se ne može izjaviti žalba, ali se tužbom može pokrenuti upravni spor.

Upravni spor pokrenut po tužbi protiv rešenja iz stava 4. ovog člana ne sprečava izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli i prijavu radova pred organom nadležnim za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli, ukoliko investitor u postupku izdavanja tog rešenja, odnosno prilikom prijave radova dostavi izjavu da prihvata rizik drukčijeg rešavanja u upravnom sporu.

Član 14.

Po pravnosnažnosti rešenja o eksproprijaciji, stiču se uslovi za pokretanje postupka za sporazumno određivanje naknade za eksproprisanu nepokretnost, u skladu sa odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija.

Od dana podnošenja predloga za eksproprijaciju do dana donošenja prvostepenog rešenja o eksproprijaciji, stranke mogu zaključiti poravnanja u skladu sa zakonom kojim je uređen opšti upravni postupak koje ima sve elemente rešenja o eksproprijaciji i predstavlja osnov za upis odgovarajućeg stvarnog prava na nepokretnosti kod službe katastra nepokretnosti.

Procenu tržišne vrednosti zemljišta vrši organ nadležan za utvrđivanje poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnostima.

Ukoliko organ iz 3. ovog člana nema dovoljno elemenata za određivanje tržišne vrednosti, a da je u susednim jedinicama lokalne samouprave već vršena eksproprijacija zemljišta istih ili sličnih karakteristika za izgradnju linijskih infrastrukturnih objekata, dužan je da prilikom utvrđivanja tržišne vrednosti zemljišta uzme u obzir i podatke o vrednosti tog zemljišta.

Kada je predmet eksproprijacije zemljište na kom su izgrađeni objekti ili zemljište na kom se nalaze biljni zasadi, naknada se vrši na način propisan odredbama zakona kojim se uređuje eksproprijacija.

IV OBEZBEĐIVANjE FINANSIJSKIH SREDSTAVA I PLAĆANjA ZA IZVRŠENE USLUGE I RADOVE

Član 15.

Finansijska sredstva za realizaciju projekta izgradnje linijskih infrastrukturnih objekata iz člana 2. ovog zakona, obezbeđuju se iz budžeta Republike Srbije, budžeta autonomnih pokrajina, budžeta jedinica lokalne samouprave, kredita inostranih banaka i finansijskih organizacija, međunarodnih izvora finansiranja i drugih sredstava u skladu sa zakonom.

V IZGRADNjA I REKONSTRUKCIJA LINIJSKIH INFRASTRUKTURNIH OBJEKATA

Opšte odredbe

Član 16.

Investitor linijskog infrastrukturnog objekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju je lice za čije potrebe se gradi objekat i na čije ime glasi građevinska dozvola ili koje u skladu sa odredbama zakona odnosno odlukom Vlade, vrši investitorska prava na izgradnji takvih linijskih infrastrukturnih objekata;

Investitor izgradnje državnih puteva je Republika Srbija ili pravno lice čiji je osnivač ili većinski vlasnik Republika Srbije i koje je osnovano da vrši investitorska prava ili kome je odlukom Vlade preneto da vrši investitorska prava.

Investitor izgradnje opštinskih puteva i ulica je jedinica lokalne samouprave ili pravno lice koje je osnovano da vrši investitorska prava ili kome je odlukom jedinice lokalne samouprave preneto da vrši investitorska prava.

Izuzetno od stava 3. ovog člana, jedinica lokalne samouprave može odlukom skupštine jedinica lokalne samouprave preneti investitorska prava i na pravno lice iz stava 2. ovog člana, uz prethodnu saglasnost tog pravnog lica.

Izgradnja

Član 17.

Izgradnja linijskog infrastrukturnog objekta vrši se na osnovu građevinske dozvole i tehničke dokumentacije na način utvrđen zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Za linijski infrastrukturni objekat iz člana 2. ne dostavlja se izjava o završetku izrade temelja.

Po prijemu potvrde o prijavi radova za linijski infrastrukturni objekat iz člana 2. ovog zakona, građevinski inspektor je dužan da izvrši službenu savetodavnu posetu u skladu sa zakonom kojim se uređuje inspekcijski nadzor.

U vršenju inspekcijskog nadzora građevinski inspektor je dužan da obavezno izvrši najmanje dva inspekcijska nadzora i to u toku izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta i prilikom dobijanja obaveštenja od nadležnog organa o završetku objekta u konstruktivnom smislu.

Izvođač uz izjavu o završetku objekta u konstruktivnom smislu prilaže geodetski snimak objekta, u skladu sa propisima kojima je uređeno izvođenje geodetskih radova

Član 18.

Ako u toku izgradnje objekta, odnosno izvođenja radova, nastanu izmene u odnosu na izdatu građevinsku dozvolu i projekat za građevinsku dozvolu, investitor je dužan da podnese zahtev za izmenu građevinske dozvole.

Izmenama iz prethodnog stava ne smatraju se promena gabarita, volumena, položaja objekta ili opreme u zaštitnom pojasu, kao ni zamena elemenata kojima se ne menja celokupno funkcionisanje linijskih objekata.

Ministar nadležan za oblast izgradnje objekata bliže propisuje slučajeve u kojima se vrši izmena građevinske dozvole.

U postupku pribavljanja građevinske dozvole za radove koji su tokom izgradnje linijskog infrastrukturnog objekta izvedeni radi sanacije klizišta, otklanjanja štetnih posledica elementarnih nepogoda ili tehničko-tehnološkog akcidenta, idejni projekat ne podleže reviziji, odnosno stručnoj kontroli.

Rekonstrukcija

Član 19.

Rekonstrukcija linijskih infrastrukturnih objekata vrši se na osnovu odobrenja za izvođenje radova i tehničke dokumentacije na način utvrđen zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Za radove na sanaciji klizišta iizgradnji kružnih tokova, donosi se rešenje o odobrenju za izvođenje radova na rekonstrukciji objekata u skladu sa ovim zakonom.

Imalac javnih ovlašćenja koji je i investitor radova na rekonstrukciji i sanaciji postojeće linijske infrastrukture, kojima se ne vrši priključenje na komunalnu infrastrukturu, odnosno ne menjaju kapaciteti i funkcionalnost postojećih priključaka na postojeću infrastrukturnu mrežu nema obavezu da pribavi lokacijske uslove, u kom slučaju uz zahtev za izdavanje rešenja o odobrenju radova prilaže uslove za ukrštanje i paralelno vođenje od svih upravljača instalacija vodova na trasi predmetnog objekta.

Uslovi za ukrštanje i paralelno vođenje iz stava 3. ovog člana pribavljaju se van objedinjene procedure propisane zakon kojim se uređuje izgradnja objekata. Imaoci javnih ovlašćenja koji su nadležni za izdavanje uslova za ukrštanje i paralelno vođenje dužni su da u roku od 15 dana od dana prijema zahteva izdaju tražene uslove.

Ukoliko imaoci javnih ovlašćenja u roku iz stava 4.ovog člana ne dostave tražene uslove, smatra se da nemaju dodatnih uslova.

U slučaju da u toku izgradnje objekta iz člana 2.ovog zakona utvrdi da postoji komunalna i druga infrastruktura koju imalac javnih ovlašćenja nije tretirao u svojim uslovima, a da je potrebno istu izmestiti, imalac javnih ovlašćenja snosi sve troškove izmeštanja.

Član 20.

Rekonstrukcija odnosno sanacija linijskog infrastrukturnog objekta, može se vršiti u postojećem položaju i gabaritu i u slučaju kada su dokumentom prostornog i urbanističkog planiranja planirani drugačiji položaj, gabarit, kapacitet ili drugi parametri tog linijskog infrastrukturnog objekta, u cilju optimizacije projekata.

Ukoliko se zbog dotrajalosti putni objekat mora delimično ili potpuno ukloniti radi izgradnje objekta istih karakteristika i dimenzija, nadležni organ donosi rešenje o odobrenju za izvođenje radova na sanaciji ili rekonstrukciji objekta.

Član 21.

Ako prilikom izgradnje odnosno rekonstrukcije linijskog infrastrukturnog objekta, nastupi elementarna nepogoda ili drugi nepredviđeni događaj, odnosno okolnost kojim se ugrožava bezbednost i zdravlje ljudi, objekta i saobraćaja, radi njihovog sprečavanja ili ublažavanja štetnog dejstva, otklanjanja štetnih posledica od tih nepogoda, događaja odnosno okolnosti koja zahteva izmenu postojećih tehničkih rešenja, odnosno povećan obim radova, investitor može izvoditi radove bez prethodno pribavljenog rešenja o izmeni rešenja o građevinskoj dozvoli, odnosno rešenja o odobrenju za izvođenje radova za taj objekat.

Objekat iz stava 1. ovog člana može ostati kao stalni, ako investitor pribavi građevinsku dozvolu, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova, u roku od jedne godine od dana prestanka elementarne nepogode, nepredviđenog događaja, odnosno okolnosti.

Ako investitor ne pribavi građevinsku dozvolu za objekat iz stava 1. ovog člana u propisanom roku, dužan je da takav objekat ukloni u roku koji odredi organ nadležan za poslove građevinske inspekcije, a koji ne može biti duži od 30 dana.

Član 22.

Građevinska dozvola, odnosno rešenje o odobrenju za izvođenje radova se izdaje investitoru koji ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu.

Kao odgovarajuće pravo na zemljištu, odnosno objektu, odnosno dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu smatra se:

1)         pravo svojine;

2)         ugovor o zakupu zemljišta (uključujući i zakup od privatnog lica);

3)         pravnosnažno ili konačno rešenje o eksproprijaciji

4)         rešenje o eksproprijaciji koje nije pravosnažno, odnosno konačno, ako investitor dostavi izjavu da u tom slučaju pristupa građenju odnosno izvođenju radova na sopstveni rizik i odgovornost;

5)         ugovor o ustanovljavanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom zemljišta, ugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji je imalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta, rešenje o uspostavljanju prava službenosti eksproprijacijom na tom zemljištu za tu namenu, konačno u upravnom postupku, kao i pravnosnažno rešenje vanparničnog suda o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu za tu namenu;

6)         popis katastarskih parcela sa priloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta;

7)         izjava investitora da će pre izdavanja upotrebne dozvole rešiti imovinsko-pravne odnose na nepokretnosti;

8)         Akt organa nadležnog za sprovođenje eksproprijacije kojim se potvrđuje da su doneta rešenja o eksproprijaciji, sa spiskom katastarskih parcela na kojima je eksproprijacija sprovedena. Ako u navedenom aktu nije naznačeno da su rešenja o ekproprijaciji pravosnažna, odnosno konačna, investitor je dužan da dostavi izjavu da u tom slučaju pristupa građenju odnosno izvođenju radova na sopstveni rizik i odgovornost.

Kada je Republika Srbija vlasnik građevinskog zemljišta na kome nije upisano pravo korišćenja u korist nekog drugog lica, dokaz o odgovarajućem imovinsko pravnom osnovu može biti i saglasnost koja se upisuje kao zabeležba ili ugovor o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu, koju daje odnosno koji se zaključuje sa Republičkom direkcijom za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije. Republička direkcija za imovinu Republike Srbije je dužna da najkasnije u roku od 30 dana od dana podnošenja urednog zahteva da saglasnost, odnosno zaključi ugovor o uspostavljanju prava službenosti.

Kao dokaz o odgovarajućem pravu na objektu koji je predmet izvođenja radova može se priložiti i pravnosnažna upotrebna dozvola.

U slučaju da je priložen dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu iz stava 2. tačke 3, 4. i 8. ovog člana, prilikom prijave radova se dostavlja i akt ministarstva nadležnog za poslove finansija o uvođenju u posed nepokretnosti, u skladu sa posebnim zakonom, odnosno zaključen ugovor o pravu službenosti u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim je uređena izgradnja objekata.

U slučaju da je priložen dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu iz stava 2. tačka 2, 5. i 6. ovog zakona, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo na objektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika, odnosno rešenje kojim je službenost uspostavljena, upisuje se u evidenciju katastra nepokretnosti.

Za rekonstrukciju i sanaciju javnih saobraćajnih i drugih javnih površina, putnih objekata i funkcionalnih sadržaja puta u regulaciji postojeće saobraćajnice, a koji nije upisan u javne knjige o evidenciji neokretnosti, u skladu sa zakonom kojim se uređuje upis nepokretnosti, ne dostavlja se dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu, odnosno objektu, već se kao dokaz podnosi geodetski snimak postojećeg stanja na katastarskoj podlozi koji je izrađen od ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa zakonom i odgovarajućom izjavom investitora o izgrađenim objektima.

Za zemljište iznad podzemnih delova objekta i nadzemnih vodova i elisa vetroturbina, ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima, niti se za predmetno zemljište formira građevinska parcela, bez obzira na namenu zemljišta.

Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima zemljišta iz stava 2. ovog člana, kao i susednog ili okolnog zemljišta, nadoknadi štetu koju učini izvođenjem radova, prolazom i prevozom, odnosno da vrati zemljište u prvobitno stanje. Ako se ne postigne sporazum o visini naknade štete, odluku o naknadi štete donosi nadležni sud.

Član 23.

Ako je do podnošenja zahteva za izdavanje građevinske dozvole u katastru sprovedena parcelacija, odnosno preparcelacija, u skladu sa izdatim lokacijskim uslovima ili je promenjen broj parcele, odnosno parcela za koje su izdati lokacijski uslovi, uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole se prilaže i dokaz o toj promeni to jest rešenje, odnosno uverenje organa nadležnog za poslove državnog premera i katastra o izvršenoj parcelaciji, odnosno preparcelaciji, odnosno promeni broja parcele, odnosno parcela.

Kao dokaz o sprovedenoj promeni investitor može dostaviti i projekat parcelacije, izrađen od strane ovlašćenog lica upisanog u odgovarajući registar u skladu sa zakonom uz izjavu investitora da je parcelacija sprovedena i da u tom slučaju pristupa građenju odnosno izvođenju radova na sopstveni rizik i odgovornost.

U slučaju da je dostavljen dokaz iz stava 2. ovog člana, investitor je dužan da do prijave radova priloži dokaz o izvršenoj promeni iz stava 1. ovog člana.

Član 24.

Prijava radova

Za izgradnju i rekonstrukciju linijskih infrastrukturnih objekata iz člana 2. ovog zakona, investitor vrši prijavu radova organu koji je izdao građevinsku dozvolu pre početka izvođenja radova, na način utvrđen zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.

Investitor podnosi prijavu radova za ceo objekatodnosno za deo objekta.

U slučaju da je investitor vrši prijavu radova za deo objekta kada se radovi izvode fazno, nadležni organ će izdati upotrebnu dozvolu samo za taj deo, odnosno fazu objekta.

Investitor je obavezi da pre izdavanja upotrebne dozvole za ceo objekat ishoduje upotrebne dozvole za sve faze, odnosno delove tog objekta.

U slučaju da je priložen dokaz o odgovarajućem pravu na zemljištu iz člana 22. stav 2. tačka 7. ovog zakona, prijava radova se može podneti samo za deo objekta za koji je investitor dostavio dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima u skladu sa ovim zakonom i zakonom kojim je uređena izgradnja objekata. Investitor je dužan da do podnošenja zahteva za izdavanje upotrebne dozvole reši imovinsko – pravne odnose na nepokretnosti, kao i da u nadležnoj službi za katastar nepokretnosti sprovede upis postojanja odgovarajućeg prava na nepokretnosti.

VI UKLANjANjE OBJEKATA

Član 25.

Ako je za potrebe izvođenja radova na objektu iz člana 2. ovog zakona potrebno sprovesti uklanjanje objekat izgrađen suprotno zakonu, kao dokaz o odgovarajućem imovinsko – pravnom osnovu za uklanjanje istog smatra se:

1) izjava overena u skladu sa zakonom koji uređuje overu potpisa, kojom se stranka legitimisana u postupku ozakonjenja neopozivo izjašnjava da nije zainteresovana za ozakonjenje objekta izgrađenog suprotno zakonu, te da ovlašćuje investitora da bespravno izgrađeni objekat može ukloniti, kao i da na osnovu navedene izjave u njeno ime i za njen račun može obustaviti postupak ozakonjenja kod nadležnog organa, u skladu sa zakonom koji uređuje upravni postupak;

2) saglasnost vlasnika zemljišta na kome se nalazi objekat izgrađen suprotno zakonu, ako objekat nije evidentiran i popisan od strane građevinskog inspektora;

3) saglasnost upravljača infrastrukture/vršioca komunalne delatnosti, ako objekat izgrađen suprotno zakonu predstavlja linijski infratrukturni objekat, odnosno objekat komunalne infrastrukture.

U slučaju da je protiv rešenja kojim se dozvoljava uklanjanje objekta, odnosno konačnog rešenja kojim je odbijen zahtev za ozakonjenje objekta, pokrenut upravni spor, Upravni sud rešava po tužbi u roku od 30 dana od dana pokretanja upravnog spora.

VII PRIMENA MEĐUNARODNIH STANDARDA

Član 26.

Stručna kontrola i reviziona komisija propisani zakonom kojim je uređena izgradnja objekata, mogu prilikom ocene ispunjenosti uslova utvrđenih posebnim propisima, standardima i drugim aktima, prihvatiti dokazivanje ispunjenosti zahteva i prema propisima i standardima stranih država, kao i prema priznatim međunarodnim metodama proračuna i modelima, ukoliko je tim propisima i standardima predviđeno ispunjavanje osnovnih zahteva za objekat, odnosno osnovnih zahteva za njegovo projektovanje, izvođenje i održavanje, u skladu sa srpskim propisima i standardima.

Kada se primenjuju posebni međunarodni ili evropski propisi, normativi i standardi, oni treba da budu navedeni u tehničkom dokumentu, a ispunjenost zahteva se dokazuje na način koji je predviđen propisom, odnosno standardom koji je primenjen.

METRO

Tehnički uslovi

Član 27.

Direkcija za železnice propisuje tehničke uslove za podsisteme infrastruktura, energija, kontrola, upravljanje i signalizacija, regulisanje i upravljanje saobraćajem i vozila koje moraju ispunjavati metro sistemi i uslove koje u stručnom pogledu moraju ispunjavati lica koja upravljaju i neposredno učestvuju u vršenju saobraćaja.

Direkcija izdaje dozvolu za korišćenje vozila na metro sistemima na osnovu overene tehničke dokumentacije i obavljenog tehničkog pregleda.

Uslovi za upravljanje infrastrukturom i obavljanje usluga prevoza metroom

Član 28.

Pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa i obavljanje usluga prevoza putnika metroom mora da ima sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom metroa, koje izdaje Direkcija za železnicu.

Na postupak izdavanja sertifikata o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom metroa shodno se primenjuje odredbe zakona kojim se uređuju pitanja bezbednost u železničkom saobraćaju.

Pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa i obavljanje usluga prevoza putnika metroom definiše organizaciju, regulisanje i upravljanje saobraćajem.  

Način i postupke održavanja pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa utvrđuje shodno odredbama zakona kojim se uređuju o bezbednost u železničkom saobraćaju a način zaštite infrastrukture metroa shodno odredbama zakona kojim se reguliše upravljanje železničkom infrastrukturom.

Na radno vreme osoblja koje neposredno učestvuje u vršenju saobraćaja, unutrašnji nadzor, istraživanje nesreća i nezgoda i ograničavanje prava pristupa i kretanja shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju.

Uslovi za upravljanje infrastrukturom i obavljanje usluga prevoza metroom

Član 29.

Pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa i obavljanje usluga prevoza putnika metroom mora da ima sertifikat o bezbednosti za upravljanje infrastrukturom metroa, koje izdaje Direkcija za železnicu.

Pravni subjekt za upravljanje infrastrukturom metroa i obavljanje usluga prevoza putnika metroom definiše organizaciju, regulisanje i upravljanje saobraćajem, način i postupke održavanja i način zaštite infrastrukture metroa.

Na radno vreme osoblja koje neposredno učestvuje u vršenju saobraćaja, unutrašnji nadzor, istraživanje nesreća i nezgoda i ograničavanje prava pristupa i kretanja shodno se primenjuju odredbe zakona kojima se uređuje bezbednost u železničkom saobraćaju

VIII POSTUPAK JAVNE NABAVKE

Član 30.

 Na nabavke čiji je predmet izvođenje radova, pružanje usluge izrade i kontrole planske i tehničke dokumentacije ili pružanje usluge upravljanja projektom ili dela projekta, kao i stručnog nadzora nad izvođenjem radova i tehničke pregleda za projekte izgradnje i rekonstrukcije iz člana 2. ovog zakona primenjuje se otvoreni postupak propisan Zakonom o javnim nabavkama ("Službeni glasnik RS", broj 124/12, 14/15 i 68/15) osim ukoliko međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.

Nabavke iz stava 1. ovog člana sprovodi Nadležni organ.

U postupku javne nabavke iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe Zakona o javnim nabavkama koje se odnose na plan nabavki, prethodno obaveštenje, način dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke, rokove za podnošenje ponuda i rokove za odlučivanje Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

U slučaju da se projekti izgradnje i rekonstrukcije iz člana 2. ovog zakona realizuju na osnovu međunarodnih ugovora i bilateralnih sporazuma, na postupak izbora izvođača radova, pružaoca usluge izrade i kontrole planske i tehničke dokumentacije ili pružaoca usluge upravljanja projektom ili dela projekta, kao i stručnog nadzora nad izvođenjem radova i tehničke pregleda za projekte izgradnje i rekonstrukcije primenjuju se pravila definisana tim ugovorima i sporazumima.

Način dokazivanja uslova za učešće u postupku javne nabavke

Član 31.

U postupku javne nabavke iz člana 30. ovog zakona ispunjenost obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke, dokazuje se dostavljanjem izjave kojom ponuđač pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću potvrđuje da ispunjava uslove.

Ako je ponuđač dostavio izjavu iz stava 1 ovog člana, naručilac može pre donošenja odluke o dodeli ugovora da od ponuđača čija je ponuda ocenjena kao najpovoljnija zatraži da dostavi kopiju zahtevanih dokaza o ispunjenosti uslova, a može i da zatraži na uvid original ili overenu kopiju svih ili pojedinih dokaza. Naručilac dokaze može da zatraži i od ostalih ponuđača.

Rok i poziv za podnošenje ponuda

Član 32.

Rok za podnošenje ponuda u postupku iz člana 30. ovog zakona ne može biti kraći od deset dana od dana objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.

Poziv za podnošenje ponuda za javne nabavke iz člana 30 ovog zakona objavljuju se i na internet stranici Naručioca, Portalu uprave za javnih nabavki i Portalu službenih glasila Republike Srbije i baza propisa.

Zaštita prava

Član 33.

Zahtev za zaštitu prava ne zadržava dalje aktivnosti naručioca u postupku iz člana 30. ovog zakona.

Naručilac može i pre isteka roka za podnošenje zahteva za zaštitu prava da zaključi ugovor o javnoj nabavci.

Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki (u daljem tekstu: Republička komisija) je dužna da o zahtevu za zaštitu prava odluči rešenjem u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava.

O žalbi protiv zaključka naručioca, Republička komisija je dužna da odluči u roku od tri dana od dana prijema žalbe.

 Republička komisija je dužna da odluku iz st. 3. i 4. ovog člana dostavi naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču, u roku od dva dana od dana donošenja.

Primena drugog postupka javne nabavke

Član 34.

Naručilac može odlučiti da za nabavke čiji je predmet izvođenje radova, pružanje usluge izrade i kontrole planske i tehničke dokumentacije ili pružanje usluge upravljanja projektom ili dela projekta, kao i stručnog nadzora nad izvođenjem radova i tehničke pregleda za projekte izgradnje i rekonstrukcije iz člana 2. ovog zakona, primeni i drugi postupak javne nabavke, ako su za to ispunjeni uslovi propisani Zakonom o javnim nabavkama.

U slučaju iz stava 1. ovog člana ne primenjuju se odredbe Zakona o javnim nabavkama koje se odnose na plan nabavki, prethodno obaveštenje, način dokazivanja obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke i pribavljanje mišljenja Uprave za javne nabavke o osnovanosti pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda.

Ispunjenost obaveznih i dodatnih uslova za učešće u postupku javne nabavke, može da se dokazuje na način propisan članom 30 ovog zakona.

IX STRATEŠKI PARTNER

Izbor strateškog partnera

Član 35.

Izuzetno od člana 30. stava 1. ovog zakona, a naročito u slučaju hitnosti i ugroženosti realizacije projekta iz člana 2. ovog zakona za koji je urađena prethodna studija opravdanosti sa generalnim projektom, Vlada može doneti odluku da se za projekat ili pojedine faze i aktivnosti projekata ne primenjuju propisi kojima se uređuje postupak javnih nabavki, već se na njih primenjuje poseban postupak za izbor starteškog partnera u cilju realizacije projekta od posebnog značaja za Republiku Srbiju (u daljem tekstu: Posebni postupak).

Poseban postupak za izbor strateškog partnera iz stava 1 ovog člana, vrši se na način utvrđen ovim zakonom i podzakonskim aktom.

Član 36.

U cilju izbora strateškog partnera iz člana 35, kao i zaključenja ugovora sa strateškim parternom Vlada obrazuje radnu grupu, na predlog Nadležnog organa (u daljem tekstu Radna grupa).

Odlukom o formiranju Radne grupe mogu se odrediti i drugi zadaci Radne grupe, u zavisnosti od potrebe postupka za izbor strateškog partnera.

Po izboru strateškog partnera i završenim postupkom pregovaranja o elementima ugovora, finansijer i investitor zaključiće sa strateškim partnerom ugovor.

Ugovor iz stava 3. ovog člana naročito sadrži: vrednost usluga i radova, međusobna prava i obaveze ugovornih strana, način plaćanja, dinamiku izvođenja radova i plaćanja, posledice nepoštovanja utvrđene dinamike, način i faznost uvođenja u posao, izmenu radnog vremena u toku izvođenja radova na izgradnji u skladu sa utvrđenom dinamikom, kao i druga pitanja od značaja za realizaciju projekta iz člana 35 ovog zakona.

Kao strateški partner smatra se i konzorcijum, kao i svako povezano lice, odnosno lica strateškog partnera i/ili bilo koje privredno društvo ili društva koje strateški partner i/ili njegovo povezano lice ili lica osnuju za potrebe realizacije projekta, u skladu sa odredbama zakona kojima se uređuju privredna društva.

Član 37.

U Posebnom postupku za izbor strateškog partnera iz člana 35 ovog zakona, Vlada donosi podzakonski akt kojim se propisuju opšti i posebni kriterijumi za izbor strateškog partnera, na način kojim se obezbeđuje načelo transparentrnosti postupka i načelo obezbeđivanja konkurencije, a na predlog Nadležnog organa

Opšti i posebni kreterijumi iz stava 1. ovog člana se određuju u zavisnosti od predmeta i sadržine projekta.

 Podzakonski akt iz stava 1 ovog člana donosi se za svaki linijski infrastrukturni projekat iz člana 35. ovog zakona.

Izbor strateškog partnera vrši Vlada, na predlog Radne grupe po sprovedenom postupku u skladu sa ovim zakonom i podzakonskim aktom.

Postupak izbora

Član 38.

Postupak izbora strateškog partnera Radna grupa Vlade sprovodi kroz postupak javnog prikupljanja ponuda kao postupak izbora koji obuhvata:

1)         Pripremu javnog poziva za podnošenje prijava (u daljem tekstu: Javni poziv);

2)         Objavljivanje Javnog poziva;

3)         Prijem, otvaranje prijava

4)         Ocenu prijava;

5)         Dostavljanje predloga Vladi o izboru;

6)         Izbor od strane Vlade;

7)         Zaključivanje ugovora.

Javni poziv

Član 39.

Nakon usvajanja podzakonskog akta iz člana 37. ovog zakona, Radna grupa Vlade utvrđuje sadržinu Javnog poziva, donosi odluku o sadržini Javnog poziva i dostavlja ga Nadležnom organu u cilju pripreme i objavljivanja Javnog poziva na realizaciju.

Javni poziv naročito sadrži:

1)         Predmet Javnog poziva;

2)         Pravo učešća na Javnom pozivu;

3)         Opšte kriterijume, odnosno uslove za učešće u postupku za izbor;

4)         Posebne kriterijume za ocenu i rangiranje prijava;

5)         Rok i način podnošenja prijava;

6)         Dokumentaciju za prijavljivanje za izbor;

7)         Način donošenja odluke o izboru

8)         rok za zaključenje ugovora.

Javni poziv može sadržati i druge elemente.

Objavljivanje Javnog poziva se vrši u dnevnim novinama koji se distribuira na teritoriji Republike Srbije, na sajtu Nadležnog organa i sajtu e-Uprave.

Rok za podnošenje prijava ne može biti kraći od 21 dan od dana objavljivanja u dnevnim novinama koji se distribuiraju na teriotriji Republike Srbije.

Kriterijumi za izbor

Član 40.

Kriterijumi za izbor strateškog partnera za projekte izgradnje i rekonstrukcije iz člana 35 ovog zakona mogu biti opšti i posebni.

Opšti kriterijumi su uslovi koje podnosilac prijave mora da ispunjava, i što ga kvalifikuje za učestvovanje u postupku za izbor.

Posebni kriterijumi se boduju i na osnovu njih se ocenjuje prijava.

Posebni kriterijumi mogu imati i podkriterijume.

Svakom posebnom kriterijumu, odnosno podkriterijumu određuje se relativan značaj (bodovi) i ugovor se dodeljuje prvorangiranoj prijavi.

Član 41.

Radna grupa Vlade vrši otvaranje prijava, pregled dostavljene dokumentacije, boduje kriterijume i predlaže Vladi da izvrši izbor strateškog partnera.

O postupku prijema, otvaranja i ocene prijava Radna grupa Vlade vodi zapisnik i sačinjava Izveštaj o sprovedenom postupku.

Prijem i otvaranje prijava

Član 42.

Prijem prijava se vrši na način propisan Javnim pozivom.

Po prijemu sve prijave se dostavljaju Radnoj grupi Vlade neotvorene.

Radna grupa Vlade utvrđuje blagovremenost pristiglih prijava.

Neblagovremene prijave se ne otvaraju i neće se uzeti u razmatranje što se mora zapisnički konstatovati.

Neblagovremena prijava se neotvorena vraća podnosiocu prijave nakon okončanja postupka otvaranja prijava.

Radna grupa Vlade otvara blagovremene prijave na javnom otvaranju ponuda o čemu vodi zapisnik. Na javnom otvaranju ponuda mora biti prisutna većina članova Radne grupe.

Izveštaj o sprovedenom postupku

Član 43.

U izveštaju o sprovedenom postupku utvrđuje se ispunjenost uslova iz ovog zakona, podzakonskog akta i Javnog poziva i boduju se prijave.

Radna grupa Vlade prvo utvrđuje ispunjenost opštih kriterijuma. Prijave koje ne ispunjavaju opšte kriterijume ne uzimaju se u dalje razmatranje.

Radna grupa Vlade boduje samo prijave koje ispunjavaju opšte kriterijume.

Bodovanje iz stava 3. ovog člana vrši se na osnovu bodovanja posebnih kriterijuma.

Član 44.

Radna grupa Vlade može odlučivati ako je prisutna većina od ukupnog broja članova.

Radna grupa Vlade donosi odluke većinom glasova ukupnog broja članova.

Način rada, prava i obaveze predsednika, zamenika predsednika i članova Radne grupe i druga pitanja od značaja za rad Radne grupe utvrđuje se Poslovnikom o radu.

Po obrazovanju Radne grupe svaki član potpisuje izjavu o odsustvu sukoba interesa, a u cilju zaštite integriteta postupka.

Dostavljanje predloga o izboru i izbor

Član 45.

Radna grupa Vlade uz predlog za izbor strateškog pratnera Vladi dostavlja i izveštaj o sprovedenom postupku u skladu sa ovim zakonom, podazkonskim aktom i Javnim pozivom.

Ukoliko nijedna prijava ne ispunjava propisane uslove, Radna grupa o tome sačinjava poseban izveštaj koji dostavlja Vladi.

Izveštaj o sprovedenom postupku se sačinjava na osnovu zapisnika o prijemu i otvaranju i oceni prijava Radne grupe Vlade.

Izveštaj o sprovedenom postupku sadrži zaključke i predlog rang liste u skladu sa ovim zakonom, podzakonskim aktom i Javnim pozivom.

Uz izveštaj o sprovedenom postupku Radna grupa Vlade dostavlja Vladi i predlog odluke o izboru strateškog partnera ili predlog odluke o obustavi postupka, sa izveštajem iz st. 3 i 4 ovog člana.

Član 46.

Po prijemu predloga odluke Radne grupe Vlade, Vlada donosi odluku o izboru strateškog partnera ili donosi odluku o obustavi postupka.

Postupak se obustavlja ukoliko blagovremeno nije pristigla nijedna prijava ili sve pristigle prijave ne ispunjavaju opšte kriterijume ili ukoliko prestane potreba Nadležnog organa za nabavkom.

Nakon što Vlada donese odluku o izboru strateškog partnera, Radna grupa Vlade sa izabranim strateškim partnerom pregovara o elementima ugovora, na osnovu platforme o pregovorima koje donosi Vlada.

Ako izabrani strateški partner ne zaključi ugovor smatraće se da je odustao od Prijave i učestvovanja u postupku.

U slučaju iz stava 4. ovog člana, a na osnovu već dostavljenog izveštaja o sprovedenom postupku i predloga rang liste, Vlada donosi odluku o izboru sledeće rangiranog strateškog partnera, kada Radna grupa pregovara o elementima ugovora sa sledeće rangiranim strateškim partnerom.

Odluka Vlade o izboru strateškog partnera ili odluka o obustavi postupka se objavljuje na internet stranici Vlade.

IX PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE

Član 47.

Podzakonski akt iz člana 18. ovog zakona doneće se u roku 90 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Rešavanje zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju, upotrebne dozvole i drugih zahteva za rešavanje o pojedinačnim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog zakona, nastaviće se po propisima koji su važili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

Upravni sporovi u vezi sa uklanjanjem objekta, ili posebnog dela objekta, odnosno konačnog rešenja kojim je odbijeno ozakonjenje objekta, a koji su započeti do dana stupanja na snagu ovog zakona, okončaće se u roku od 60 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Nepostupanje sudija u rokovima za donošenje odluka koji su određeni ovim zakonom predstavlja disciplinski prekršaj sudije.

Član 48.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".

Izvor: Vebsajt Ministarstvo građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, 09.10.2019.