NAJAVLJENO USVAJANJE ZAKONA O REGULISANIM PROFESIJAMA I PRIZNAVANJU PROFESIONALNIH KVALIFIKACIJA: Novim zakonom biće dato ovlašćenje da se odredi nadležno telo koje će utvrditi ispunjenost uslova za rad, a to znači da će oni koji završe fakultet na kome nisu stekli potrebne kompetencije za profesije od posebnog značaja pred tim telom moći da polože dodatne ispite
Novi propis će omogućiti da se utvrdi koliko su diplomci sa fakulteta stekli znanja, veština i iskustva, pojašnjavaju u Ministarstvu prosvete
Istovremeno sa Zakonom o visokom obrazovanju ("Sl. glasnik RS", br. 88/2017, 27/2018 - dr. zakon i 73/2018) Narodna skupština u septembru je usvojila i Zakon o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju ("Sl. glasnik RS", br. 73/2018). Nije prošlo ni deset dana od početka njegove primene, 7. oktobra, a u javnosti ga već kritikuju i nalaze mu zamerke, jer se još ne zna koje su to profesije “od posebnog interesa”, niti su precizirani kriterijumi i uslovi za njihovo utvrđivanje. Budući da je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja inicijator zakona koji, kako pojašnjavaju, dosad nije postojao u našem pravnom sistemu, predstavnike ovog dela vlade pitamo šta ih je podstaklo na inicijativu, kada će i kakva podzakonska akta biti doneta kako bi primena zakona bila svrsishodna.
Bojan Tubić, pomoćnik ministra prosvete za visoko obrazovanje, ističe da je zakon pripremljen na inicijativu njihovog, ali i drugih resornih ministarstva, a u skladu je sa Nacionalnim planom za usvajanje pravnih tekovina Evropske unije (EU). U njemu je predviđeno da do ulaska u EU Srbija usvoji Zakon o regulisanim profesijama i priznavanju profesionalnih kvalifikacija, kojim će se celovito urediti te oblasti.
"U periodu do donošenja tog zakona i njegove primene, javila se potreba za donošenjem ovog opšteg propisa kojim će biti utvrđeni uslovi i postupak za utvrđivanje da li su ispunjeni uslovi za obavljanje profesija od posebnog značaja. I to profesija koje su, ili će biti uređene nekim zakonom i podzakonskim aktom", pojašnjava Tubić.
On ne vidi ništa sporno što pomenute profesije još nisu utvrđene i ističe da će Vlada Srbije načiniti listu na kojoj će ih pobrojati, a na njoj se mogu naći samo profesije koje su već uređene zakonom.
Za obavljanje profesija od posebnog interesa za Republiku neophodno je, kako kaže, obezbediti da njihovi nosioci poseduju kompetencije stečene na odgovarajućem nivou obrazovanja i da one budu odgovarajućeg sadržaja. Napominje da je zbog buduće provere da li je neko ispunio uslov za obavljanje profesije od značaja za Republiku neophodno napraviti standard minimalnih kompetencija koje su neophodne za obavljanje takvih profesija.
Potreba za donošenjem propisa koji će urediti postupak za proveru da li su ispunjeni uslovi za obavljanje profesija od posebnog značaja i načine naknadnog sticanja potrebnih kompetencija ukazala se, napominje Tubić, od početka rada ENIC/NARIC centra 2015. godine. Kako su prilikom otvaranja tog centra navodili mediji, on pripada Ministarstvu prosvete i u njemu mladi stručnjaci koji su fakultet završili u inostranstvu mogu da nostrifikuju diplome radi zapošljavanja u Srbiji.
"Propisivanjem minimalnih kompetencija za te posebne profesije, kao i postupka i uspostavljanja nadležnih tela za proveru ispunjenosti tih kompetencija, biće obezbeđen i kvalitetan rad nosilaca tih profesija. Primer na kojem se najbolje vidi potreba za jednim ovakvim zakonom su pravosudne profesije, koje su nesumnjivo od posebnog interesa za Republiku Srbiju. Međutim, uslovi za njihovo obavljanje nisu jednoobrazno propisani, što može da dovede do poteškoća u primeni", napominje Tubić.
Član 6. Zakona o advokaturi ("Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US), pored ostalih uslova, propisuje i da je za upis u imenik advokata potrebna diploma pravnog fakulteta stečena u Republici Srbiji, ili diploma pravnog fakulteta stečena u stranoj državi i priznata u skladu sa propisima koji uređuju visoko obrazovanje.
"Propisi iz visokog obrazovanja, međutim, omogućavaju da se studijski programi iz oblasti prava ostvaruju i kao strukovni i kao akademski, i na osnovnim i na master i doktorskim studijama, ali mogu se, osim na fakultetima realizovati i na univerzitetu i na visokoj školi akademskih studija. Kada sve to uzmemo u obzir, jasno je da formulacija “diploma pravnog fakulteta” zaista nije precizna. Pritom treba imati u vidu da ni pravni fakulteti državnih univerziteta nemaju identične studijske programe", naglašava Tubić i dodaje da novi zakon onda daje mogućnost Ministarstvu pravde da donese podzakonski akt kojim će definisati minimum kompetencija stečenih na fakultetu, ali i kompetencije potrebne za obavljanje profesije advokata koje se stiču u toku prakse potrebne za polaganje pravosudnog ispita. U prevodu, to znači da neće baš svi “diplomirani pravnici” tako lako postati advokati. I da će taj princip važiti i za neke druge državi bitne profesije, a kako se šuška u javnosti, na listi posebnih trebalo bi da se nađu ne samo advokati, već i javni beležnici, kao i stručnjaci iz sfere obrazovanja, medicine i bezbednosti.
Novim zakonom dato je ovlašćenje i da se odredi nadležno telo koje će utvrditi ispunjenost uslova za rad. To znači da će oni koji završe fakultet na kome nisu stekli potrebne kompetencije za profesije od posebnog značaja pred tim telom moći da polože dodatne ispite i, na primer, ispune uslov za polaganje pravosudnog, bez nepotrebnog vraćanja na studije.
"Ova mogućnost naročito će biti od koristi osobama koje su stekle visoko obrazovanje u inostranstvu", naglašava Tubić.
Izvor: Vebsajt Politika, 21.10.2018.Naslov: Redakcija