Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

INICIJATIVA STRUČNJAKA ZA UTVRĐIVANJE ISTINE O POSLEDICAMA NATO BOMBARDOVANJA: Traži se formiranje nacionalnog tela, kao i laboratorije koja bi trebalo da ispita kakav je uticaj po zdravlje ljude i okolinu imalo bombardovanje 1999. godine


Grupa stručnjaka različitih specijalnosti zvanično je od predsednika Republike Srbije zatražila da se formira nacionalno telo, kao i laboratorija koja bi trebalo da ispita kakav je uticaj po ljude i okolinu imalo NATO bombardovanje 1999. godine.

Stručnjaci od države traže da obezbedi novac za rad nezavisnog koordinacionog tela i nacionalne laboratorije.

To je po njima preduslov da sami, bez pomoći drugih zemalja, ispitamo koje su posledice na zdravlje stanovništva Srbije, nakon upotrebe municije sa osiromašenim uranijumom, kao i koliko je zagađenje vode, zemlje i vazduha nakon bombardovanja hemijskih, naftnih i energetskih postrojenja.

U dopisu, koji je upućen predsedniku, ukazano je na to da dugotrajne posledice ne potiču samo od korišćenja municije sa osiromašenim uranijumom, već su se kancerogene materije oslobodile kada su bombardovani veliki industrijski izvori.

Posebno je istaknuto da su se u požarima na transformatorima, u kojima se koristio piralen kao izolator i sredstvo za hlađenje, oslobađali dioksini i furani, od kojih nekih spadaju u prvu kategoriju kancerogenih i genotoksičnih materija.

I samo izlivanje piralena i ulazak u lanac ishrane putem prehrambenih proizvoda životinjskog porekla predstavlja ugrožavanje zdravlja.

Ustanovljeno je da ova jedinjenja utiču na endokrine poremećaje, razvoj reproduktivnih organa i sterilitet, a posebno na razvoj omladine u pubertetu.

Iako za to zasad nemaju naučnih dokaza, stručnjaci okupljeni oko Inicijative za utvrđivanje istine o posledicama NATO bombardovanja tvrde da je učestalost steriliteta i porast broja autoimunih bolesti, a svakako i malignih bolesti, od kojih u Srbiji godišnje oboli oko 37.000 stanovnika, a 20.000 umre, sigurno bar jednim delom posledica ekološke katastrofe izazvane bombardovanjem 1999. godine.

Iza ove inicijative stoji više od 100 stručnjaka različitih profila - od hemičara, biologa, fizikohemičara, radiologa, do mikrobiologa, lekara.

Za predsednika izvršnog odbora izabran je prof. dr Dragan Veselinović sa Beogradskog univerziteta, dok je dr Zorka Vukmirović, naučni savetnik u penziji, izabrana za predsednicu Izvršnog saveta.

Ostali članovi saveta su: prof. dr Jasmina Vujić sa Univerziteta Kalifornija u Berkliju, prof. dr Božo Dalmacija sa Univerziteta u Novom Sadu, prof. dr Mirjana Vojinović-Miloradov, takođe sa novosadskog Univerziteta, prof. dr Petar Pfendt sa Univerziteta u Beogradu, prof. dr Gordana Đurić, Univerzitet u Beogradu i dr Mirjana Anđelković-Lukić, viši naučni saradnik u penziji.

Izabrani su i rukovodioci konkretnih zadataka i njih čine deset stručnjaka.

Među njima su prof. dr Danica Grujičić, neurohirurg i profesor na Univerzitetu u Beogradu, prof. dr Aleksandar Jovović, takođe sa beogradskog Univerziteta, dr Jagoš Raičević iz Nuklearnih objekata Srbije, prof. dr Šćepan Miljanić, Univerzitet u Beogradu, dr Milica Tomašević, naučni savetnik u Institutu za fiziku u Zemunu.

Tu su i doc. dr Dejan Krčmar sa Univerziteta u Novom Sadu, dr Biljana Milenković, naučni saradnik u Univerzitetu u Kragujevcu, doc. dr Ljiljana Gulan sa Uniiverziteta u Prištini (Kosovska Mitrovica), mr Dragoljub Antić iz Institut za nuklearne nauke u Vinči i mr Gordana Brun iz Škole za opstanak.

Izvor: Vebsajt Dnevnik, 20.09.2017.
Naslov: Redakcija