Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

KODEKSI PONAŠANJA ČLANOVA VLADE I NARODNIH POSLANIKA O GRANICAMA DOZVOLJENOSTI KOMENTARISANJA SUDSKIH ODLUKA I POSTUPAKA: Uprkos zabrani, sudske odluke se i dalje komentarišu. Političari svojim medijskim istupima često krše pretpostavku nevinosti i utiču na tok istrage


I Vlada i Narodna skupština Republike Srbije su u sklopu pregovora sa Evropskom unijom usvojili kodekse ponašanja koji predstavnicima ove dve grane vlasti zabranjuje da komentarišu odluke i postupke pravosudnih organa.

Ipak, i pored toga, svedoci smo da političari gotovo svakodnevno svojim izjavama usmeravaju rad sudova i tužilaštava.

Za Vidu Petrović Škero, bivšu predsednicu Vrhovnog suda Srbije i članicu UO Centra za pravosudna istraživanja, jedini način da se ovoj pojavi stane na put su - sankcije.

- Očigledno da same deklaracije nisu dovoljne. Političari i dalje gotovo svakodnevno komentarišu odluke suda i tužilaštva. Takve norme moraju da predviđaju i sankcije za takvo ponašanje - navodi Škero.

Prema rečima Vide Petrović Škero, postoje dva nivoa na kome takve izjave mogu da utiču na rad sudija.

- Na nevidljivom nivou, mi ne možemo sa sigurnošću da znamo koliki je uticaj na neku odluku sudije imala izjava političara. Međutim, ono što se lako vidi, to je da takve izjave narušavaju ugled sudije koji vodi predmet, suda u kom radi, ali i celokupnog pravosudnog sistema - navodi Škero, dodajući da komentarisanje pravosudnih odluka direktno otežava izgradnju poverenja građana u pravosuđe.

Uspostavljanje pravne države jedan je od primarnih zadataka koje je Srbija preuzela na putu ka Evropskoj uniji. U sklopu pregovaračkog Poglavlja 23 koje se bavi pravosuđem i osnovnim pravima, usvojeni su dokumenti koji za cilj imaju upravo da onemoguće političare da svojim izjavama usmeravaju rad sudija i tužilaca. Vlada je u januaru 2016. godine usvojila Zaključak o usvajanju Kodeksa ponašanja članova Vlade o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka ("Sl. glasnik RS", br. 6/2016), dok je Narodna skupština sredinom jula 2017. godine donela Odluku o usvajanju kodeksa ponašanja narodnih poslanika o granicama dozvoljenosti komentarisanja sudskih odluka i postupaka ("Sl. glasnik RS", br. 71/2017).

Ipak, Nenad Stefanović iz Udruženja tužilaca Srbije, kaže da su ti dokumenti ostali "mrtvo slovo na papiru".

- Nema više zvanja telefonom, sada se uticaj ostvaruje bombastičnim izjavama za medije. Mi iz Udruženja pozdravljamo usvajanje tih dokumenata, ali očigledno da je neophodna politička volja da oni i počnu da se poštuju - navodi Stefanović.

On je istakao da političari svojim medijskim istupima često krše pretpostavku nevinosti i utiču na tok istrage.

- Kršenje pretpostavke nevinosti otvara mogućnost ljudima da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. U Evropi je to uobičajena praksa, a i kod nas se ljudi odlučuju na taj korak - kaže Stefanović.

Prema njegovim rečima, Državno veće tužilaca je usvojilo komunikacionu strategiju po kojoj bi za sve informacije i izjave tokom određene istrage bilo zaduženo tužilaštvo koje je vodi.

"Član Vlade ne sme u javnim izjavama i nastupima u javnosti označiti učiniocem krivičnog dela lice protiv koga je pokrenut krivični postupak ili u odnosu na koje su preduzete radnje koje prethode krivičnom postupku (npr. hapšenje, saslušanje uhapšenog, zadržavanje osumnjičenog), pre pravnosnažne odluke suda kojom se utvrđuje odgovornost tog lica. Član Vlade dužan je da poštuje pretpostavku nevinosti i u slučaju da tu pretpostavku ne poštuje jedan ili više medija", deo je kodeksa o granicama dozvoljenosti sudskih odluka i postupaka koji je Vlada usvojila početkom prošle godine.

Izvor: Vebsajt Danas, V. Jeremić, 21.09.2017.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija