ZAKON O ZAŠTITI UZBUNJIVAČA: Najveći broj nedoumica u vezi sa primenom Zakona odnosi se na spoljašnje uzbunjivanje, kao što je postupanje u slučaju spoljašnjeg uzbunjivanja i obaveza vođenja posebne evidencije o spoljašnjem uzbunjivanju. Istraživanje Ministarstva pravde pokazalo je da je neophodno nastaviti sa obukom sudija, ali i brojnih drugih osoba obzirom na rasprostranjeno nepoznavanje novouvedenih prava i sa njima povezanih obaveza u okviru institucija koje su odgovorne za sprovođenje Zakona

Otkako je pre 15 meseci počela primena Zakona o zaštiti uzbunjivača ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014 - dalje: Zakon) u višim sudovima u Srbiji formirano je 157 predmeta po tužbama u vezi sa uzbunjivanjem, od kojih je rešeno 89, rečeno je na skupu "Zakon o zaštiti uzbunjivača - godinu dana primene".

Kako je istaknuto sudije postupaju efikasno, privremena mera, koja je prva pomoć uzbunjivaču, mora biti doneta u roku od osam dana, a prosek naših sudova u donošenju te mere je tri dana.

Od ukupno 40 podnetih predloga za određivanje privremene mere, odlučeno je u 37 predmeta.

Kada je reč o ministarstvima, od početka primene Zakona bilo je pet unutrašnjih uzbunjivanja, od čega jedno u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, dva u Ministarstvu odbrane i dva u Ministarstvu spoljnih poslova.

U istom periodu bilo je i 15 spoljašnjih uzbunjivanja, od čega jedno u Ministarstvu rudarstva i energetike, deset u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i četiri u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

Najveći broj nedoumica u vezi sa primenom Zakona odnosi se na spoljašnje uzbunjivanje, kao što je postupanje u slučaju spoljašnjeg uzbunjivanja i obaveza vođenja posebne evidencije o spoljašnjem uzbunjivanju.

Osim toga, ovlašćene osobe primećuju da osobe koje vrše spoljašnje uzbunjivanje često mešaju svoja prava sa pravima kod unutrašnjeg uzbunjivanja i kod pristupa informacijama od javnog značaja, kao da nisu u dovoljnoj meri upoznata sa načinom zaštite svog identiteta.

Ministarka pravde Nela Kuburović istakla je daje u proteklom periodu Vlada Republike Srbije pokazala da je borba protiv korupcije jedan od prioriteta, podsećajući da je usvojena Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije i njen prateći Akcioni plan.

Kako je dodala, u maju 2015. godine Vlada je usvojila i Strategiju istraga finansijskog kriminala, a Akcionim planom za Poglavlje 23 predviđen je niz mera i konkretnih koraka koje će Srbija preduzeti u cilju jačanja postojećih i donošenja novih mehanizama u borbi protiv kriminala i korupcije.

"Jedna od najznačajnijih mera koju je Srbija preduzela bilo je i donošenje Zakona o zaštiti uzbunjivača. Potreba da se na zakonski način uredi zaštita uzbunjivača, koji ima važnu društvenu ulogu u očuvanju poštenja, pre svega državne uprave, prepoznata je još pre vise od dve godine", rekla je Kuburović.

Ona je naglasila da je glavni cilj tog Zakona da pruži adekvatnu zaštitu od bilo kakve vrste odmazde, kao moguće posledice njihovog ukazivanja na nezakonita postupanja.

Kuburović je izdvojila dva glavna razloga za donošenje Zakona - najhrabriji i najsavesniji građani, oni koji prijavljuju korupciju, moraju da dobiju zaštitu, ali i to da je to odličan način da se sazna i rasvetli veliki broj krivičnih dela.

"To je ono što nazivamo savez države i građana", rekla je Kuburović.

Ona je za naredni period najavila usvajanje izmena i dopuna Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014), novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala i korupcije.

"Biće ojačano Tužilaštvo za organizovani kriminal, ustanovljeni regionalni centri za borbu protiv korupcije u višim javnim tužilaštvima, usvojene nove metode rada policije, javnog tužilaštva, sudova. Biće donet i Zakon o poreklu imovine, koji će u antikoruptivnu borbu uvesti i poresku upravu", rekla je Kuburović.

Direktorka Kancelarije za demokratski i ekonomski razvoj USAID u Srbiji Laura Palmer Pavlović podsetila je na čuvene uzbunjivače u SAD, poput Serpika i osobe poznate pod nadimkom "Deep throat".

Ohrabrujuće je videti da se zaštita uzbunjivača u Srbiji sprovodi, rekla je Palmer Pavlović.

Ona je istakla da će uspešna primena Zakona zavisiti od jačanja saveza između građana, institucija i medija, jer će na taj način biti moguće da hrabrost uzbunjivača u borbi za javni interes dovede i do stvarnih društvenih promena i svesti.

Kako je dodala otvaranje Poglavlja 23 je važna prilika da se resursi upotrebe za izgradnju efikasnog i prilagodljivog sistema borbe protiv korupcije.

Istraživanje Ministarstva pravde pokazalo je da je neophodno nastaviti sa obukom sudija, ali i brojnih drugih osoba obzirom na rasprostranjeno nepoznavanje novouvedenih prava i sa njima povezanih obaveza u okviru institucija koje su odgovorne za sprovođenje Zakona.