ZAKON O KULTURNIM DOBRIMA: Privreda traži izmene Zakona kako bi se iz prethodne zaštite izostavile firme i pojedinci koji nemaju javna ovlašćenja
Podatke o plaćanjima, fakture, firme moraju da čuvaju najmanje deset godina. Isti rok važi i za godišnje izveštaje o poslovanju, kaže Zakon o računovodstvu ("Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i 30/2018), dok finansijske izveštaje kompanije moraju da baštine najmanje - 20 godina. I kada ti rokovi isteknu, uklanjanje dokumentacije mora da odobri nadležni arhiv. Sve što se u Srbiji stvori potencijalno je - arhivska građa. Privreda od nadležnih traži da se izmeni postojeći Zakon o kulturnim dobrima ("Sl. glasnik RS", br. 71/94, 52/2011 - dr. zakoni i 99/2011 - dr. zakon) kako bi se iz prethodne zaštite izostavile firme i pojedinci koji nemaju javna ovlašćenja.
Problem šta sve zaslužuje da se čuva trebalo bi da reši Zakon o arhivskoj građi, ali se ovaj propis čeka već godinama.
- Kada isteknu rokovi, preduzeća moraju da zovu arhiv i traže njihovo mišljenje da li registre mogu da unište - objašnjava Dragana Ilić iz NALED-a. - Ukoliko se dokument trajno štiti, onda to mogu da urade posle 30 godina. Problem je što arhivi nemaju kadrovskih kapaciteta da obiđu svaki privredni subjekt. Drugi problem je kolizija Zakona o kulturnim dobrima i Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 94/2017). Ovaj predviđa mogućnost da se dokumenti čuvaju u elektronskoj formi, a papirni uklone. Dok se čeka zakon o arhivskoj građi, verujemo da bi najjednostavnije bilo da se ukine prethodna zaštita za privredu, za firme i pojedince koji nemaju javna ovlašćenja.
Najznačajnija dokumenta iz rada preduzeća u praksi se čuvaju - na dva mesta. Finansijske izveštaje čuvaju sami obveznici, ali i Agencija za privredne registre. U NALED-u su izračunali da bi ovi izveštaji na papiru, samo 2017, "sagradili" kulu visine 253 metra.
U Arhivu Srbije su potvrdili da organizacije, institucije i preduzeća moraju da čuvaju registarski materijal kako nalažu rokovi čuvanja.
- Po listi registarskog materijala se propisuje uništavanje - čuli smo u Arhivu Srbije. - Ništa se ne radi bez saradnje sa institucijama. Određena građa posle nekog vremena dolazi u arhiv i postaje arhivski materijal.
Uredba o kategorijama registraturskog materijala s rokovima ČUVANJA ("Sl. glasnik RS", br. 44/93) daje pregled koliko koji dokument moraju da čuvaju državne institucije, lokalne samouprave i preduzeća i organizacije sa javnim ovlašćenjima. Najveći broj dokumenata čuva se - trajno.
Četiri godine je, na primer, rok za čuvanje "ostalog izbornog materijala", ali i odgovora na poslanička pitanja. Toliko se pohranjuju i predstavke i žalbe u vanupravnim postupcima. Konkursni materijal, pri zapošljavanju, čuva se tri godine. Koliko i prigovori i odgovori prilikom otkaza.
Izvor: Vebsajt Novosti, S. B., 20.08.2018.Naslov: Redakcija