Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O AMNESTIJI: Pomilovan 2.761 osuđenik za šest godina


Od stupanja na snagu Zakona o amnestiji ("Sl. glasnik RS", br. 107/2012 - dalje: Zakon) u novembru 2012. godine u Srbiji je pomilovana 2.761 osuđena osoba. Najviše osuđenih amnestirano je u prvoj godini primene Zakona – 1.228, a broj onih koji su imali privilegiju da im zatvorska kazna bude "skraćena" shodno ovom Zakonu, smanjivao se iz godine u godinu. Tako je 2017. dela kazne oslobođeno samo šest osuđenika.

Zakonska rešenja o amnestiji, kako je bilo obrazloženo u parlamentu pred njihovo usvajanje, imala su za cilj dugoročno smanjenje budžetskih izdataka za oko 800 miliona dinara. O tome da li je cilj ispunjen može da se polemiše s obzirom na to da precizni podaci o tome da li je i koliko novca ušteđeno primenom Zakona – ne postoje. Prema nezvaničnim informacijama, ne postoji ni evidencija o ukupnom broju zatvorskih dana za osuđenike nakon što im je snižena kazna primenom amnestije. Ipak, u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde navode da je ušteda milionska.

Uzimajući u obzir da su kazne umanjivane za nekoliko meseci pa do nekoliko godina, amnestijom je ostvarena milionska ušteda u budžetu Republike Srbije. Cilj zakona i jeste smanjenje preopterećenosti smeštajnih kapaciteta u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Ali, to nije jedini pravni mehanizam. Tu su i instituti poput izricanja vanzavodskih (alternativnih) sankcija u što većoj meri, zatim donošenje većeg broja uslovnih otpusta – navode u upravi.

Zakon reguliše koji osuđenici mogu da budu amnestirani, za koji deo kazne, kao i vrstu krivičnih dela koja podležu pomilovanju.

Pravo na amnestiju u celosti imaju osobe koje su prvi put pravnosnažno osuđene na kaznu zatvora do tri meseca. Oni koji su prvi put pravnosnažno osuđeni na zatvorske kazne od tri do šest meseci oslobađaju se izvršenja pola izrečene kazne. Za deset odsto biće umanjena kazna onima koji su osuđeni za krivična dela teškog ubistva, ubistva i teških slučajeva razbojničke krađe i razbojništva. Osuđenici koji su na dan stupanja na snagu Zakona navršili 70 godina života, oslobađaju se od izvršenja 25 odsto kazne zatvora – navode u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.

Pomenuti Zakon jasno propisuje i koji osuđenici ne mogu da očekuju amnestiju. To su oni koji su pravosnažno osuđeni na kaznu zatvora od 30 do 40 godina, oni koji su osuđeni za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom, za krivična dela protiv polne slobode i nasilja u porodici. Takođe, dela kazne ne mogu da budu oslobođeni ni oni koji su pravosnažno osuđeni za proizvodnju i trgovinu drogom, za krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije, za primanje i davanje mita, kao i oni koji "imaju" pravosnažnu presudu u postupcima koji su vođeni pred nekim od posebnih odeljenja.

– Amnestiji ne podležu ni osobe koje su do dana stupanja na snagu Zakona više od tri puta pravosnažno bile osuđene na bezuslovnu kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda. Takođe, amnestiji ne podležu pravosnažno osuđene osobe za koje je do dana stupanja na snagu ovog zakona naređeno izdavanje poternice zbog nejavljenog izdržavanja kazne zatvora ili zbog bekstva sa izdržavanja kazne – objašnjavaju u Upravi.

Iako Zakon jasno definiše ko može, a ko ne da bude amnestiran, postavlja se pitanje da li je striktno poštovanje zakonskih odredaba moralno opravdano.

Izvor: Vebsajt Politika, Miroslava Derikonjić, 19.08.2018.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija