IZVEŠTAJ STEJT DEPARTMENTA O STANJU LJUDSKIH PRAVA U SVETU: Zbog trgovine ljudima Srbija stavljena na listu za nadzor
Srbija je nazadovala u odnosu na prethodni izveštaj Stejt departmenta o trgovini ljudima i sada je stavljena na takozvanu "listu za nadzor", navodi se u izveštaju za 2022. godinu.
Vlada Republike Srbije ne ispunjava u potpunosti minimalne standarde za suzbijanje trgovine ljudima, ali ulaže značajne napore da to učini, piše u dokumentu.
Srbija je i dalje ostala u grupi 2, ali je pala na listu za nadzor u okviru ove grupe.
Izveštaj apostrofira da je saučesništvo u zločinima trgovine ljudima i dalje je zabrinjavajuće, odnosno da Vlada nije u potpunosti zaštitila žrtve, niti u potpunosti istražila verodostojne navode da je oko 500 vijetnamskih radnika bilo podvrgnuto prinudnom radu u fabrici u vlasništvu Narodne Republike Kine (NRK). Naravno, radi se o fabrici Linglong iz Zrenjanina, navodi organizacija Astra u saopštenju.
Rangiranje u okviru izveštaja podrazumeva svrstavanje u tri grupe gde prva druga predstavlja skup zemalja čije vlade ulažu najveće napore za suzbijanje trgovine ljudima.
U grupi dva se nalaze države koje ne ispunjavaju u potpunosti minimalne standarde, ali čine značajne napore da to urade.
Lista za nadzor u drugi dva obuhvata zemlje u kojima je porastao broj žrtava teških oblika trgovine ljudima, vlasti ne preduzimaju konkretne mere ili u kojima nema dokaza o povećanim naporima u borbi protiv ovih oblika trgovine ljudima, uključujući povećane istrage, krivično gonjenje i osude.
Na listi za nadzor se, između ostalog, nalaze i Bugarska, Hong Kong, Alžir, Burkina Faso, Čad, Etiopija, Zambija i Zimbabve.
Države regiona su uglavnom svrstane u drugu grupu, ali se ne nalaze na listi za nadzor. To je slučaj sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Grčkom, Kosovom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom.
Vlada nije pokazala sve veće zalaganje u poređenju sa prethodnim izveštajnim periodom, čak ni s obzirom na uticaj pandemije COVID-19 na njen kapacitet za borbu protiv trgovine ljudima, piše u uvodnom delu izveštaja za Srbiju.
Dodaje se da Srbija nije učinila proaktivne napore da identifikuje žrtve, a implementacija standardnih operativnih procedura (SOP) za identifikaciju je ostala neadekvatna.
Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima je i dalje u 2021. nedostajalo osoblje, veštine i resursi neophodni za doslednu procenu žrtava i koordinaciju zbrinjavanja; sklonište koje vodi Centar ostalo je zatvoreno zbog nemogućnosti da dobije dozvolu. Savet za borbu protiv trgovine ljudima nije se sastajao tokom 2021, a Vlada nije usvojila Nacionalni akcioni plan (NAP) za 2021-2022.
Izveštaj pohvaljuje porast broja pokrenutih istraga protiv više osumnjičenih i reviziju indikatora za identifikaciju žrtava trgovine među školskom decom, kao i činjenicu da je Vlada povećala resurse Centru za zaštitu žrtava trgovine ljudima, koji je sklopio sporazume sa kompanijama za obezbeđivanje hrane, proizvoda za higijenu i drugih donacija za žrtve, piše u saopštenju Astre.
Pored toga, Vlada je razvila koordinaciono telo za podršku žrtvama tokom krivičnog postupka, formirala četiri posebne radne grupe za različita pitanje borbe protiv trgovine ljudima i imenovala Ombudsmana za nacionalnog izvestioca za trgovinu ljudima.
Kompanija Paragraf Lex ne preuzima odgovornost za tačnost i istinitost informacija prenetih iz spoljnih sadržaja odnosno drugih izvora, kao i za štetu koja eventualno iz toga, proistekne. Sve informacije objavljene u sekciji "Vesti" su namenjene u svrhu opšteg informisanja.
Naslov: Redakcija