SOCIJALNO-EKONOMSKI SAVET: Smanjenje plate najplaćenijim menadžerima u cilju umanjenja troškova poslovanja koje je otežano zbog pandemije. Da se porez na dodatu vrednost (PDV) plaća po realizaciji prodaje
Sve češće se čuje da teret zdravstvene krize mora da se podjednako rasporedi na sve u društvu pa svetski milioneri pozivaju svoje države da im povećaju poreze, a Socijalno-ekonomski savet Srbije predložiće smanjenje plate najplaćenijim menadžerima u cilju umanjenja troškova poslovanja koje je otežano zbog pandemije.
- Kriza primorava da smanjujemo troškove poslovanja i probaćemo da u te mere štednje uključimo i plate i da smanjenje počnemo od zarada najskupljih menadžera - rekao je Slobodan Đinović, član Predsedništva SES-a, tela koje okuplja predstavnike vlade, udruženja poslodavaca i sindikata.
Đinović, smatra da će firme koje nemaju nikakvih prihoda, sada kada je istekla državna pomoć od tri minimalca za radnike, biti prinuđene da otpuštaju višak zaposlenih.
Druga mogućnost za firme kojima su prihodi drastično smanjeni jeste da odu u stečaj ukoliko država bude striktno primenjivala klauzulu da moraju da vrate pomoć ako pre kraja oktobra otpuste višak zaposlenih iznad deset odsto.
Đinović je rekao da će SES kao drugu meru za ublažavanje posledica krize u ekonomiji tražiti da se porez na dodatu vrednost (PDV) plaća po realizaciji prodaje, a ne da privreda kreditira državu, plaćajući ga unapred.
Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca, koji je takođe član SES-a, kaže da je namera saveta da svi delovi društva snose teret krize i da je njihov apel za smanjenje menadžerskih plata upućen prvenstveno javnim preduzećima koja, prema njegovim rečima, nisu osetila teret krize.
Toplica Spasojević, predsednik ITM sistema, kaže da ako kriza potraje, biće neophodno prilagođavanje i države i privatnog sektora.
- Mislim da je bolje prilagođavati ukupan nivo plata, nego da neko dobije otkaz. SES može da daje savete i uputstava javnim i državnim preduzećima, ali ne može privatnim firmama. Moj savet kolegama u privatnom sektoru jeste da sačuvaju što više radnih mesta, jer ljudi su jedino bogatstvo u svemu ovome - kaže Spasojević.
On je pristalica proporcionalnog umanjena zarada svima, tako što bi najmanji procenat umanjenja imali radnici s najnižim primanjima, a najviši najplaćeniji.
- Ne mislim da naši menadžeri u javnim preduzećima i uopšte u privredi imaju ekstremno visoke plate i da bi se umanjenjem njihovih zarada nešto značajno postiglo. Predlog o umanjenju najviših menadžerskih plata ima smisla na Zapadu, gde oni godišnje zarade između 30 i 50 miliona evra ili u Rusiji, gde pojedini menadžeri godišnje zarade 20 miliona dolara - kaže Spasojević.
Prema njegovim rečima, plaćanje PDV-a po realizaciji jeste dobra mera i neke zemlje su tako postupile. Mada bi, kaže, to opet bio udar na državu s jedne strane, ali je za privredu jako važno.
Na pitanje da li bi srpski privrednici dali svoj doprinos društvu tako što bi predložili da im porez bude uvećan, kao što su to nedavno uradila 83 svetska milionera, on kaže da je pitanje koliku će dobit ostvarite firme u Srbiji posle svega ovoga.
- Lako je Džefu Bejzosu, kome je bogatstvo skočilo za 50 odsto za vreme pandemije, ili Bilu Gejtsu, koji imaju takve globalne biznise bez čijeg izuma nijedno domaćinstvo i nijedna kancelarija ne funkcionišu, da traže veće poreze. U Srbiji je veliko pitanje ko će biti bogat do kraja godine. Svi ćemo morati da prilagodimo i navike i trošenja imajući u vidu da prihodi ne mogu da budu kao što su nekada bili - kaže Spasojević.
Zoran Drakulić, predsednik Kluba privrednika, kaže da poziv SES-a da se smanje menadžerske plate u privatnom sektoru nema smisla jer svaki poslodavac zna koliko ko vredi i koliko treba da ga plaća.
- Mada i ako misle na javni sektor, plate njihovih menadžera nisu spektakularne. Imalo bi smisla da su predložili da dođu pravi menadžeri i da se dobro plate da bi te firme funkcionisale na pravi način - kaže Drakulić.
On takođe smatra da ima smisla da se PDV plaća po realizaciji, ali s druge strane rizik poslovanja se prenosi na državu, što je teško i neizvodljivo. Na pitanje da li bi naši privrednici predložili da plaćaju veći porez i tako pomogli društvu, on kaže da mi treba da razmišljamo o smanjenju poreza, a ne o povećanju.
- Ta raspodela bogatstva mora da se izvrši. Kod nas su razlike male, ali u svetu su ogromne i to što predlažu svetski milioneri ima smisla - kaže Drakulić.
Zoran Petrović, predsednik Upravnog odbora Američke privredne komore, kaže da je pitanje smanjenja menadžerskih plata isključivo u "rukama" vlasnika kompanija i ne vidi zašto bi se neko drugi sa strane time bavio.
- Različito je učešće cene ljudskog kapitala u različitim biznisima. Pre nego što dođete na pitanje rezanja plata, pa i onih menadžerskih, gledate na kojim sve to pozicijama možete uštedeti. U lošim vremenima, nema bonusa za menadžere, a često su ta mesta i najviše u riziku od gubitka posla, jer najviše i koštaju. Krajnja i najteža mera je otpuštanje ljudi. I u privatnim kompanijama važno je vođenje vlastitim primerom, ali to je nešto što radite uvek, a ne samo kada su vremena loša - kaže Petrović.
Dragoljub Damljanović, predsednik Srpske asocijacije menadžera, kaže da je ova kriza pokazala koliko su neke firme bile spremne na sve ono što ih je snašlo, neke su prilagodile poslovanje, dok su neke morale da se suoče s obustavom rada.
- Upravo iz svega toga vidimo da im polazna osnova za dalje planiranje nije ista i u skladu s tim bi trebalo da svaka kompanija unutar svog sistema prilagodi biznis plan, napravi plan uštede, vidi na kojim sve nivoima mogu umanjiti troškovi. Kada u tom procesu dođe i do pitanja smanjenja plata, potrebno je biti fer i racionalan. Važno je da se zaštite ljudi, kao i da kompanija nastavi da radi. Zato uređeni sistemi prvo redukuju troškove i plate top menadžmentu, menadžerima. Imamo i primere nekih kompanija koje su to već uradile i na taj način poslale poruku da nema zaštićenih, ali da bi svima u sistemu trebalo da bude isti cilj, da se održi poslovanje - kaže Damljanović.
Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 18.07.2020.Naslov: Redakcija