PREGOVARAČKA POGLAVLJA 23 I 24: Otvaranjem poglavlja očekuje se reforma pravosuđa, uspostavljanje funkcionalnih institucija, nezavisnost medija, efikasnija borba protiv korupcije, jačanje kapaciteta nezavisnih institucija

Poglavlja 23 - Pravosuđe i osnovna prava i 24 - Pravda, sloboda i bezbednost, preduslov su svega onoga što bi trebalo da bude jedna stabilna demokratija, a ako budemo sprovodili akcione planove i naša interna dokumenta, već u narednim mesecima možemo očekivati prve pomake u oblastima koje pokrivaju ta poglavlja, izjavila je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji, Maja Bobić.

Bobić navodi da nećemo odmah po otvaranju poglavlja imati bolju situaciju, reformisano pravosuđe i funkcionanlne institucije, nezavisnije medije, efikasniju borbu protiv korupcije, ali da pomaci mogu da budu vidljivi već u narednim mesecima ako budemo ispunjavali obaveze.

"Izuzetno je važno da se sada prati primena akcionih planova, svaki korak koji vodi ka tome. To može biti donošenje zakona, strategija, donošenje kodeksa, početak pripreme za promenu Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006). Sve su to nužni koraci da bi u praksi imali poboljšanje u svim segmentima koja se nalaze u poglavljima i kako bi građani imali poverenje i sigurnost u to da će imati pristup pravdi i poštovanje svojih prava", navela je Bobić.

Podseća da Poglavlje 23 pokriva pitanja kao što su pravosuđe, osnovna ljudska i manjinska prava, ženska prava, ravnopravnost polova, borbu protiv korupcije, odnosno teme sa kojima sva društva, pa i srpsko, imaju ozbiljne izazove u poslednjih nekoliko decenija, a da se Poglavlje 24 odnosi na pravdu, slobodu i bezbednost, odnosno unutrašnje poslove, reformu policije, ali i odgovornu i planiranu politiku migracija i azila, upravljanja krizama u tim pitanjima i pripremu države za pristup Šengenu.

"To su pitanja koja su važna za svakog pojedinačnog građanina koji želi da živi u državi gde postoji vladavina prava, gde se znaju nadležnosti institucija, gde postoji efikasan pristup pravdi i pravosuđu, koje efikasno radi, gde ne postoje višegodišnji procesi i gde su presude izvršene, odnosno sprovedene", ističe Bobić.

Napominje i da su ta poglavlja važna za privredu, ne samo za domaću, već i za potencijalne strane investitore, kojima je važan segment u odlučivanju gde će ulagati to koliko je jedna država stabilna, koliko postoji vladavina prava, koliko se poštuju zakoni i koliko se efikasno oni sprovode.

Ta poglavlja su, prema njenim rečima, važna i za EU, koja ispravno smatra da se ta pitanja odnose na nešto što su temeljne vrednosti EU, da država ne može biti članica bez toga i zato što žele da buduće članice imaju sistem koji će omogućiti primenu evorpskih zakona.

"U preostalim poglavljima mi imamo dosta evropskog zakonodavstva koje ćemo prenositi u naše, ali krajnja instanca je sigurnost primene tih zakona i kako radi pravosuđe", naglašava Bobić.

Bobić naglašava da je pred Srbijom dosta izazova kada su ta dva poglavlja u pitanju, ali napominje da je dobro što Srbija ima detaljne i precizne akcione planove za ta dva poglavlja, gde je jasno naznačeno šta će se uraditi, u kom roku, sa kojim finansijskim sredstvima i koje su institucije nadležne.

"Mi često imamo planirane reforme za koje ne znamo kako ćemo ih sprovesti i sa kojim sredstvima. Ovde imamo tu jasnu sliku, reforme su dosta skupe, ali ono što je mnogo važnije jeste da postoji politička volja i posvećenost da se sprovedu sve ove reforme, koje se ne odnose samo na rad Vlade i izvršne vlasti, već i na jačanje Narodne skupštine Republike Srbije", naglasila je Bobić.

Prema njenim rečima, ono što će sigurno biti izazov jeste pravosuđe, budući da postoji nisko poverenje građana u efikasnost i nezavisnost pravosuđa i da postoje institucionalne prepreke da ono zaista bude nezavisno.

U tom smislu, kako dodaje, Srbiju očekuje reforma i promena Ustava, kako bi se obezbedila nezavisnost pravosuđa.

Navodi i da je veoma važno jačati kapacitete nezavisnih institucija kao što je Zaštitnik građana, ali i Agencije za borbu protiv korupcije, u smislu da se preporuke ovih institucija ne samo čuju već i sprovode.

Nakon otvaranja poglavlja 23 i 24 Srbiju očekuju reforme koje će imati direktan uticaj na svakodnevni život građana, jer će se uspostaviti pouzdan pravosudni sistem koji neće odugovlačiti sa donošenjem presuda i gde će pristup pravdi biti dostupan svima nezavisno od društvenog ili materijalnog statusa, navode iz Instituta za evropske poslove iz Beograda.

Bezbednost građana će biti veća, pravna država i vladavina prava će biti zaštićene, a Srbija će postati deo jednog velikog sistema koji sve izazove kada je reč o bezbednosti građana rešava bliskom saradnjom.

"Srbija će u trenutku učlanjenja preći put od izolacije do pouzdanog partnera za dobrobit svih građana", navodi Institut.

Podsetivši da Poglavlje 23 pokriva reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i osnovna prava, Institut ističe da je tokom pregovora potrebno sprovesti sve promene dok se ne dostigne pravosuđe koje je bazirano na nezavisnosti, nepristrasnosti, efikasnosti, odgovornosti i profesionalnosti.

Takođe, u Srbiji mora postojati efikasan sistem sa delotvornim mehanizmima za obezbeđivanje zaštite ljudskih i manjinskih prava, i zakonom je potrebno regulisati prava građana EU, pre svega da državljani EU u Srbiji mogu glasati za Evropski parlament i na lokalnim izborima, te pravo slobodnog kretanja građana EU.

S druge strane, pregovaračko Poglavlje 24 obuhvata pitanje azila, migracija, viznu politiku, kontrolu granica i Šengen, borbu protiv organizovanog kriminala, trgovine ljudima, borbu protiv terorizma, protiv droga, kao i policijsku i carinsku saradnju, te pravosudnu saradnju u građanskim i krivičnim stvarima.

Kad je reč o viznoj politici, Srbija će do učlanjenja morati da uvede vize svim zemljama koje se nalaze u Kodeksu o vizama, odnosno ukoliko postoje, da vize ukine zemljama kojima viza nije potrebna za ulazak u EU.

Iako neće postati sastavni deo Šengena prilikom učlanjenja u EU, Srbija će biti odgovorna za kontrolu svojih granica i učestvovaće u sistemima Šengena kako bi se jedinstveni prostor EU sačuvao.

Od Srbije se očekuje i da obezbedi efikasno i pravično suđenje u predmetima koji se odnose na organizovani kriminal, te da se bavi sprečavanjem pranja novca, borbom protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i protiv visokotehnološkog kriminala.

Kad je reč o borbi protiv trgovine ljudima, dosta pažnje mora biti posvećeno prevenciji, ali i zaštiti žrtava, posebno dece i žena.

Srbija, takođe, treba da uskladi svoje standarde sa EU i da aktivno učestvuje u sprečavanju terorističkih napada, da onemogući finansiranje terorizma i da razmenjuje informacije.

Osim potrebe da se uskladi zakonodavstvo, pooštre kaznene mere, u okviru borbe protiv trgovine drogom važno je uspostaviti efikasnu i kontinuiranu politiku prevencije narkomanije i smanjiti broj zavisnika.