U PRIPREMI IZMENE ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA: Državni revizor da kontroliše tajne javne nabavke, ako njihov postupak može da otkrije važne informacije iz oblasti bezbednosti
Programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, Nemanja Nenadić, zalaže se za to da državni revizor i skupštinski odbor vrše kontrolu javnih nabavki, koje moraju biti tajne, ako njihov postupak može da otkrije važne informacije iz oblasti bezbednosti, kako takve nabavke ne bi bile zloupotrebljene.
Nenadić kaže da je problem za postavljanje zakonskih ograničenja jeste to što neke nabavke zaista moraju biti tajne.
"Ako neko u službama bezbednosti ima nameru i podršku od pretpostavljenih da falsifikuje razloge za tajnost neke nabavke, mi ne možemo kao građani ili novinari da proverimo. Takve provere može da izvrši samo neko ko ima ovlašćenja za pristup tajnim podacima i ko može da ukaže da je određivanje tajnosti zloupotrebljeno", kaže Nenadić.
To su, kako dodaje, članovi skupštinskog odbora i Državna revizorska institucija.
"Mi smo zato i predložili kao meru za dopunu Zakona o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 124/2012, 14/2015 i 68/2015) da skupštinski odbor i DRI obavezno vrše kontrolu ovih nabavki i da se o svakom slučaju takve nabavke, gde je bila u potpunosti isključena javnost, sačini poseban izveštaj koji bi mogao da bude razmatran", navodi Nenadić.
Izmene zakona će, kako kaže, svakako biti na tragu nove direktive EU, što je dobro, i objašnjava da one donose obavezu sprovođenja kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, otvaranje javnih nabavki za inovativna rešenja, pojednostavljivanje procedure u pogledu dostavljanja dokumentacije, podsticanje podele nabavki na partije...
"Pošto se ove direktive već primenjuju u zemljama EU, bilo bi dobro da se one ne prenose nekritički u srpski zakon, već da se vidi kako su se rešenja pokazala u praksi", ističe Nenadić.
Objašnjavajući pojam "ekonomski najpovoljnije ponude", ukazuje da takva ponuda ima prednost u odnosu na najnižu ponuđenu cenu onda kada postoje neki dodatni kvaliteti, preko minimalnog, koji su zaista korisni za naručioca.
"Uprošćeno govoreći, ako će neki medicinski aparat imati duplo duži garantovani rok trajanja, onda ima smisla platiti ga gotovo duplo više".
Na pitanje da li uvođenje "ekonomski najpovoljnije ponude" može da otvori prostor i za veću korupciju u javnim nabavkama, Nenadić kaže da "je ona oduvek bila tu".
"Korupcija kod ekonomski najpovoljnije ponude najčešće je imala modalitete u davanju prevelikog značaja onom elementu koji zadovoljava samo jedna firma na tržištu. Na primer, kada se vrednuje sa na primer 30 posto poena brzi rok isporuke, pri čemu samo jedna firma ima robu na lageru, a pri svemu tome, naručilac ne sprovodi nabavku koja je hitna i gde mu je roba zaista potrebna odmah", ilustruje Nenadić.
Povodom primedbe da je u Srbiji najniža cena najrelevantniji kriterijum u procesu javne nabavke, ističe da nabavke kod kojih se vrednuje još nešto osim cene lakše mogu da se obore, jer postoji mogućnost da se osporava relevantnost postavljenih kriterijuma.
"Najzad, tu je i negativni publicitet - javnost će često osporavati to što je nešto plaćeno skuplje, a zahteva više vremena i znanja da se sagledaju i drugi aspekti nabavke, osim cene", zaključuje je Nenadić.
Izvor: Vebsajt RTS, 20.06.2018.Naslov: Redakcija