REFORMA PORESKE UPRAVE ZA SUZBIJANJE SIVE EKONOMIJE: Neophodno i povećanje efikasnosti sudova zaduženih za postupanje po poreskim pitanjima

Siva ekonomija je jedan od gorućih problema, jer nelojalna konkurencija pogađa sve industrije, a dalja reforma Poreske uprave u Srbiji ključna je za nastavak borbe protiv sive ekonomije i nelegalne trgovine, ocenjeno je na konferenciji "Nelegalna trgovina - međunarodna i lokalna perspektiva". Prema istraživanju Ekonomskog fakulteta, siva ekonomija 2017. godine u Srbiji bila na nivou iz 2012. kada je iznosila 30 odsto BDP-a, i znatno je iznad proseka evropskih zemalja, kao i zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Prodekan za finansije i međunarodnu saradnju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Saša Ranđelović rekao je na konferenciji koju je organizovala Američka privredna komora, da je Vlada Srbije primenjivala mnoge politike i mere u pravcu suzbijanja sive ekonomije, ali i one koje nisu doprinosile toj borbi.

Naveo je da su od 2013. do 2015. poreske osnovce i stope rasle brže od prihoda, kada je došlo do znatnog rasta sive ekonomije, dok je od 2015. do 2017. učinjen napredak u njenom smanjenju.

Među merama koje treba dalje preduzeti su, kaže Ranđelović, nastavak reforme Poreske uprave, kao i povećanje efikasnosti sudova zaduženih za postupanje po poreskim pitanjima.

"Praksa poreskih amnestija negativno utiče na poreski moral i država treba da se obaveže da neće takvu praksu ponoviti. Jedan od načina je da se takva odredba unese u Zakon o budžetskom sistemu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 - ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 - dr. zakon, 103/2015, 99/2016 i 113/2017)", kaže Ranđelović.

Predsednik Fiskalnog saveta Pavle Petrović kaže da je potrebno da Vlada bude elastičnija u pogledu zapošljavanja kadrova u Poreskoj upravi i kada je reč o platama zaposlenih u Poreskoj upravi.

Naveo je da trenutno u Srbiji ima oko 500 poreskih inspektora, a da je potrebno duplo više, te da je krajni cilj reforme da se stvori moderna Poreska uprava koja bi bila operativno nezavisnija od Vlade.

Predsednica Američke privredne komore Jelena Petrović rekla je da siva ekonomija urušava investicioni potencijal tržišta, umanjuje prihode i onima koji se bave legalnim biznisom i državi, te istakla da postoji jasna spremnost države da spreči sivu ekonomiju koju prate različiti vidovi kriminaliteta - šverc, falsifikovanje robe, pranje novca, korupcija.

Kaže i da crno tržište ugrožava integritet brendova i dovodi u zabludu potrošače, a da se sa razvojem on line tržišta povećava i obim nezakonite prodaje robe široke potrošnje.

Navela je da siva ekonomija onemogućava snažniju investicionu aktivnost, te da uprkos prošlogodišnjem rekordnom prilivu direktnih stranih investicija od oko 2,4 milijardi evra, domaće privatne investicije činile su skromnih devet odsto BDP-a.

Petrović je rekla da je Srbija ostvarila merljiv napredak u borbi protiv nelegalne trgovine, da su posebno značajni rezultati postignuti u Upravi carina, tržišnoj inspekciji i Poreskoj upravi, te pozdravila nastavak reforme Poreske uprave.

Pomoćnik direktora Uprave carina Veselin Milošević kaže da je Uprava carina 2017. završila sa rekordnom uplatom u budžet po osnovu carinskih dažbina sa skoro pet milijardi evra što je, navodi, povećanje za milijardu evra u odnosu na 2016.

Istakao je da je za borbu protiv sive ekonomije važna potpuna kompjuterizacija Uprave carina i usklađivanje njenog rada sa evropskim standardima.

Glavni urednik The Economist Intellligence Unit (EIA) za Aziju Kris Klejg kaže da u svetu novac od nezakonite trgovine odlazi uglavnom na finansiranje transnacionalnog kriminala i terorističkih organizacijama, i da je to jedan od motivacionih faktora da se sve zemlje uključe u borbu protiv nelegalne trgovine.

Istakao je da je gotovinsko plaćanje problem za sprečavanje pranja novca, a da su zone slobodne trgovine u mnogim slučajevima "prave čarobne kutije" za kriminalitet.

Prema predstavljenim rezultatima izveštaja EIU, Srbija je po indeksu nelegalne trgovine zauzela 57. mesto među 84 zemlje i najbolje je rangirana od tri balkanske zemlje, a u kategoriji carinsko okruženje je čak nadmašila prosečan globalni indeks.

Klejg je ocenio da je najveći problem privreda Srbije, Crne Gore i BiH korupcija koja osnažuje nezakonitu trgovinu, te bi sve tri ekonomije morale bolje da rade na njenom sprečavanju.