ZAKON O ZAŠTITI POTROŠAČA: Zaštita prava potrošača u slučaju kupovine na daljinu

Elektronska trgovina, odnosno kupovina na daljinu sve je rasprostranjenija. Tako se preko interneta kupuju odeća i obuća, ali i bela tehnika. Nekada se čini da se kupovinom na daljinu pazari "mačka u džaku". Potrošač kada kupuje robu onlajn ne može da vidi i isproba ono što kupuje, kao kada tu robu pazari u prodavnici. Tako se postavlja pitanje kako su zaštićena prava potrošača kada robu naručuju onlajn i na šta treba da obrate pažnju.

Upućeni kažu da je elektronska trgovina mnogo povoljnija za potrošače, pre svega zbog racionalnog odnosa u kupovini, a posebno zbog zakonske mogućnosti da ostvare svoja prava i da odustanu od kupovine ukoliko su iz bilo kog razloga nezadovoljni onim što su naručili onlajn.

- Potrošač može da odustane od kupovine ukoliko je nezadovoljan onim što je naručio, tako što će u roku od 14 dana na adresu isporučioca vratiti robu kojom nije zadovoljan, odnosno koja ne odgovara njegovim očekivanjima - kaže Petar Bogosavljević iz Pokreta za zaštitu potrošača. On smatra da je to prednost i povoljnost u odnosu na klasičnu kupovinu, jer u klasičnoj kupovini pravo na odustajanje je moguće ukoliko roba ne ispunjava zakonom propisane zahteve u pogledu kvaliteta.

Jovan Ristić, pravnik u udruženju Efektiva navodi da kada bi potrošač robu koji je naručio na daljinu kupio u prodavnici, smatralo bi se da je tu robu probao, da je imao mogućnost da je isproba.

- Kad kupujemo onlajn mi zapravo ne znamo šta smo kupili. Može da se desi da dođe felerična roba, može da dođe roba u drugoj nijansi i onda imamo pravo da odustanemo od kupovine. Ne mora da bude feler, jednostavno predomislili smo se. Kupovinu na daljinu zovem i jednom vrstom kupovine mačke u džaku. Ona ima taj nedostatak jer zaista se može desiti da dobijemo drugačiju robu ili da nam jednostavno ona ne odgovara. Pošto je nismo isprobali u prodavnici, mi onda imamo pravo da odustanemo od njene kupovine - ukazuje on.

Ristić objašnjava da načelno kod kupovine na daljinu postoji jedno pravo koje nemaju potrošači kada kupuju u prodavnici, a to je pravo da odustanu od ugovora.

- To je zapravo pravo potrošača da se "pokaje" u situaciji kada mu roba ne odgovara. To se dešava, na primer, kada je potrošač kupio za sebe cipele i shvatio da mu jednostavno ne odgovaraju, pogrešio je broj ili jednostavno ne dopada mu se boja. Znači, ne radi se o neispravnoj robi, već se radi o robi koja nam ne odgovara. To je jako bitno naglasiti - napominje Ristić.

On ističe da se u slučaju da se potrošač predomisli i želi da vrati robu koju je naručio, nije čak ni dužan da prodavcu kaže zašto se predomislio. Potrošač, objašnjava Ristić, ima rok od 14 dana da robu vrati nazad prodavcu u njenoj ambalaži, kao da nije bilo prodaje.

- To je pravo pokajanja i ono se ostvaruje tako što potrošač ulaže jednu posebnu izjavu - izjavu odustanka od ugovora i vraća robu. To su dva neophodna koraka koje potrošač mora da uradi - sugeriše Ristić.

On precizira da kod te izjave postoji jedna obaveza koju nameće zakonodavac trgovcu tako da trgovac mora potrošaču da pošalje obrazac za odustajanje od ugovora.

- Ako mu ne pošalje, to i dalje ne sprečava potrošača da odustane od ugovora. Ali ovde postoji ta obaveza da bi potrošač znao da to pravo ima. I ne samo što on mora da o tome bude obavešten i kroz ugovor, može da bude obavešten i kroz uputstva data na obrascu. Mora da bude dato detaljno obaveštenje o tome čemu služi to pravo, kako se koristi, u kojim rokovima, koje dejstvo to pravo ima na potrošača, a to je povrat novca, i naravno u kojim situacijama se ovo pravo ne priznaje. Znači, potrošaču sve to mora da bude saopšteno u pisanom obliku. To ne može da se pretpostavlja, već to mora da se napiše. I to je suština - kaže Ristić.

On dodaje da tako potrošač mora da dobije ugovor ili ispravu ugovora, obaveštenje i obrazac.

- To obaveštenje može da bude deo obrasca, može da bude deo ugovora, ali ova tri elementa moraju da postoje kod svake trgovine na daljinu. Izostavljanje bilo kog od ovih elemenata smatra se zakonskim prekršajem, a povlači i neke druge posledice, neka druga prava potrošača - ukazuje on.

Bogosavljević navodi da je prednost elektronske trgovine u odnosu na klasičnu to da potrošač nije dužan da navodi posebno razloge i da dokazuje da ima pravo da odustane od kupovine.

- U roku od 14 dana robu koju je dobio sa adrese prodavca, praktično na nju vraća robu, jedino ima troškove poštarine da vrati tu robu kojom je nezadovoljan. Ne mora uopšte da navodi razloge zbog čega odustaje od kupovine. Moja je preporuka da, ipak, navede razloge, to je odnos i prema drugim potrošačima, da jednostavno prodavac zna kakva su očekivanja potrošača, zbog čega odustaje od kupovine i da to nije nešto što je bez razloga sa stanovišta potrošača, odnosno kupca - napominje Bogosavljević.

Bogosavljević kaže da mu nije poznato da su registrovani solidni trgovci u elektronskom trgovanju dozvolili da ne vrate novac u zakonskom roku potrošaču koji je izvršio uplatu, ako se potrošač predomislio u vezi sa kupovinom.

- Trgovac je dužan da potrošaču vrati novac ukoliko se predomislio. Ukoliko ne vrati ne novac, potrošač može takvog trgovca da prijavi nadležnom organu, a može da pokrene sudski spor. Takve mogućnosti apsolutno postoje. U zavisnosti od konkretnog slučaja, treba da se vidi koje je najprikladnije rešenje da potrošač ostvari svoje pravo na povrat novca - kaže Bogosavljević.

On, međutim, naglašava da prilikom onlajn kupovine potrošači treba da vode računa o tome ko je isporučilac, odnosno prodavac i da internetu provere da li je ta firma registrovana i kakav je odnos trgovca prema potrošačima.

- Rizik je ukoliko potrošači kupuju od nepoznatih, a njih ima na tržištu, oni se reklamiraju, ali služe se i prevarama. Dakle, potrošači treba da imaju osnovna znanja o takvim mogućnostima i da kupuju isključivo od onih koji su poslovali kao solidni poslovni partneri - kaže Bogosavljević.

To, dodaje, mogu da provere na internetu da li je taj koji nudi prodaju određenu robu evidentiran kao takav.

- To je ono što je elementarno, ima tih dobrih vrlo solidnih prodavaca na internetu koji su se potvrdili kao takvi, imaju izuzetno dobru poslovnu praksu - kaže Bogosavljević.

Ristić navodi da se neretko dešava da neki prodavci ne pošalju obrazac za odustajanje od kupovine, nego se pozivaju na to da ga potrošač može skinuti sa interneta, sa njihovog sajta.

- To je naravno kršenje zakona, jer nije dužan potrošač da čuči na sajtu nekog prodavca i da pretpostavlja da ima neko pravo već o tome treba biti obavešten. Potrošač mora fizički da dobije obrazac za odustajanje od ugovora, mora fizički da bude obavešten o svom pravu na odustajanje od ugovora- ukazuje Ristić.

I on naglašava da se roba kupuje na daljinu samo od registrovanih trgovaca i upozorava da postoje ljudi koji se nedozvoljeno bave trgovinom, a to su fizička lica koja nisu registrovana za svoju delatnost i koja se vrlo često reklamiraju preko društvenih mreža.

- I tu se često dešava da potrošačima uskraćuju reklamaciju, prevarili su ga, poslali nešto što ne apsolutno ne odgovara onome što je naručeno. Onda oni najčešće prekidaju komunikaciju sa potrošačem i tu nažalost pomaže samo obraćanje policiji, Odeljenju za viskotehnološki kriminal jer se ta fizička lica po zakonu ne smatraju trgovcima. To nije trgovina na daljinu, to su krivična dela, prevare i obmane - kaže Ristić.

On dodaje da takvi "divlji trgovci" ne plaćaju poreze državi i nelojalna su konkurencija.

- U interesu je svih trgovaca koji se na legalan način bave trgovinom da ovi ilegalni trgovci nestaju. To je u interesu potrošača jer oni najčešće bivaju nasamareni i obmanuti - napominje Ristić.

Izvor: Vebsajt eKapija, 20.05.2024.
Naslov: Redakcija