Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Oko sto advokata, profesora, sudija, tužilaca, organizacija i udruženja potpisalo peticiju protiv kazne doživotnog zatvora bez prava na pomilovanje


Iako je Savet Evrope pozvao Ministarstvo pravde da organizuje javnu raspravu i ponovo razmotri Predlog zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, u delu koji se tiče zabrane uslovnog otpusta za pet najtežih krivičnih dela za koja se predlaže doživotni zatvor, Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon.

Savet Evrope ukazao je u pismu da zabrana uslovnog otpusta nije u skladu sa članom tri Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji zabranjuje mučenje, ponižavajuće i nečovečno postupanje i kažnjavanje. Deo stručne javnosti ukazuje da doživotna kazna zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta ipak postoji u nekim evropskim zemljama, a veliki broj pravnika protivi se uvođenju te kazne i smatra da je i dosadašnja od 30 do 40 godina zatvora dovoljna za učinioce najtežih krivičnih dela.

Oko sto advokata, profesora, sudija, tužilaca, organizacija i udruženja potpisalo je početkom maja peticiju Beogradskog centra za ljudska prava – protiv kazne doživotnog zatvora bez prava na uslovni otpust. U peticiji se ukazuje na dugogodišnju praksu Evropskog suda za ljudska prava iz koje proizlazi stav tog suda da su države ugovornice obavezne da svojim zakonodavstvom predvide mehanizam koji omogućava da nadležni domaći organi, najkasnije u roku od dvadeset i pet godina od početka izvršenja kazne doživotne robije, razmotre da li postoje razlozi da se osuđenik pusti na slobodu pod uslovom da ne izvrši ponovo krivično delo.

"Ni za jednog čoveka se ne može razumno tvrditi da će zauvek ostati opasan za društvo", stav je Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja, koji se navodi u peticiji, kao i preporuka Komiteta ministara Saveta Evrope da zakon treba da omogući svim osuđenima da budu uslovno otpušteni, uključujući i one koji izdržavaju kaznu doživotnog zatvora.

Među potpisnicima peticije su mnogi ugledni pravnici i drugi stručnjaci, profesori pravnih fakulteta, ugledne sudije kao što su Vida Petrović Škero, Radmila Dragičević Dičić, Dragana Boljević i Omer Hadžiomerović, zatim član Državnog veća tužilaca Radovan Lazić, veliki broj advokata, Društvo sudija Srbije, Autonomni ženski centar, Centar za prava deteta, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, ASTRA i druge organizacije.

Jedan od potpisnika peticije, beogradski advokat Sead Spahović, kaže da se uvođenjem doživotne robije krši princip zabrane snižavanja dostignutog nivoa ljudskih prava.

Reč je o konkurenciji dve političke vrednosti. Sa jedne strane je populizam, zasnovan na emocijama mase, koje su opravdane, a sa druge strane su evropske i civilizacijske vrednosti koje prihvata demokratski svet. Zna se da je struka školovanih pravnika protiv uvođenja kazne doživotnog zatvora, koja predstavlja "odloženu smrtnu kaznu". Mislim da kod nas većina građana žali što je ukinuta smrtna kazna – smatra advokat Spahović.

Predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor navodi da uvođenje doživotne robije nije opravdano, jer je postojeća kazna zatvora od 40 godina bila sasvim dovoljna za ostvarenje svrhe kažnjavanja i zaštitu društva od teških oblika kriminaliteta.

Ova izmena je očigledno rezultat pritiska javnosti, a ne stručne analize rezultata postojećih kazni zatvora. Ukidanje mogućnosti uslovnog otpusta za pojedina krivična dela u suprotnosti je sa praksom Evropskog suda za ljudska prava, jer je civilizacijski standard u savremenom krivičnom pravu da se osuđenom mora ostaviti nada da će možda jednog dana izaći na slobodu – kaže Tintor.

Naglašava da su i druge izmene Krivičnog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016) određene zahtevima laičke javnosti, a ne struke.

Izvor: Vebsajt Politika, Aleksandra Petrović, 18.05.2019.
Naslov: Redakcija