Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA KRIVIČNOG ZAKONIKA: Osim doživotne kazne, stručnjaci upozoravaju da u Zakonu postoje brojne izmene koje će značajno uticati na pravosuđe, kao i da se u pojedinim slučajevima smanjuje uloga suda


Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika, kojim se predviđa uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža krivična dela. Osim doživotne kazne, stručnjaci upozoravaju da u Zakonu postoje brojne izmene koje će značajno uticati na pravosuđe u Srbiji.

Bez ikakve rasprave, ne ulazeći u detalje, Odbor za pravosuđe nije prihvatio amandmane radikala i pojedinih poslanika vladajuće većine. Za članove i predsednika Odbora za pravosuđe, kritike Saveta Evrope da se Predlogom zakona krši Konvencija o ljudskim pravima - nisu teme o kojima treba diskutovati.

"To je sad samo moj lični stav, šteta je što nema i smrtne kazne u našem zakonodavstvu i uopšte u Evropi, jer nekima koji urade takva krivična dela ne treba dozvoliti da ih greje sunce ove zemlje", kaže Petar Petrović, predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe.

Iako se polemika najviše vodi oko doživotne kazne bez uslovnog otpusta, stručnjaci upozoravaju da će Zakon bitno uticati na pravosuđe, kao i da se u pojedinim slučajevima smanjuje uloga suda. Jedan od takvih je povrat - gde su sudije u obavezi da izreknu strožu kaznu ako ste počinili dva krivična dela u periodu od pet godina.

"Ono što je jako bitno, ovde se ne radi o tome da je neko izvršio isto ili slično krivično delo - nego bilo koje krivično delo. To često ne mora govoriti ništa o sklonosti određenog lica kriminalitetu, ako se radi različitim delima. Ako ste vi izvršili delo poreske utaje i u roku od pet godina budete osuđeni za krivično delo, recimo iz oblasti saobraćaja, i sud proceni da ste to uradili sa umišljanjem, sud će morati da vam odredi težu sankciju, iako ta dva dela uopšte nisu povezana i ne moraju govoriti o vašoj ličnosti", kaže Milena Vasić iz Yucom-a.

Pooštrene su kazne za veliki broj krivičnih dela kao što su nasilje u porodici, mučenje životinja, poreska utaja, napad na službeno lice, ali i na ometanje službenog lica u vršenju dužnosti i ometanje službenog lica u vršenju dužnosti u grupi. Do sada najviša kazna za to delo bila je tri, a sada će biti pet godina.

"Nekako se u poslednje vreme dosta vodi polemika u javnosti oko tih prinudnih iseljenja, gde izvršitelji zapravo iseljavaju iz raznih razloga ljude iz njihovih domova, gde imamo dosta organizovanih akcija da se sprečavaju ta prinudna iseljenja. Nekako se stiče utisak da se povećavanjem kazne za ova dela ima za cilj da se ovi ljudi zastraše i da se ne bune više protiv tih prinudnih iseljenja", dodaje Vasićeva.

Suština je, kaže Vasić, da su ove izmene populistička mera kojom Srbija beži od obaveza koje je preuzela od EU i da će većinu tih izmena biti teško realizovati u praksi.

Izvor: Vebsajt N1, Tatjana Aleksić, 17.05.2019.
Naslov: Redakcija