ZAKON O NAČINU ODREĐIVANJA MAKSIMALNOG BROJA ZAPOSLENIH U JAVNOM SEKTORU: Zakon se primenjuje do kraja 2019. godine, nakon čega nijedna javna institucija neće moći da primi nove zaposlene ukoliko kadrovskim planom za tekuću godinu to nije predvidela i za njih obezbedila budžetska sredstva

Od Nove godine najverovatnije nijedna javna institucija neće moći da primi nove radnike ukoliko kadrovskim planom za tekuću godinu to nije predvidela i ako za njih nije obezbeđen novac iz budžeta.

To je suština novog sistema kontrole zapošljavanja u javnim službama i lokalnim samoupravama o kome su razgovarali predstavnici Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Međunarodnog monetarnog fonda, koji bi mogao da se primenjuje nakon prestanka važenja Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 68/2015, 81/2016 - odluka US i 95/2018). Drugim rečima, sve javne službe i institucije moraće precizno da utvrde svoje kadrovske potrebe za narednu godinu da bi za njih bio obezbeđen budžetski novac, u suprotnom, neće biti novog zapošljavanja. To praktično znači da ako je neka institucija definisala potrebu za 10 radnika, jedanaestog neće moći da primi, jer za njega neće dobiti novac iz državne kase. Država ovakvim metodom, ako bude prihvaćen, želi da spreči moguće zloupotrebe u prijemu novih ljudi u javnim institucijama i lokalnoj samoupravi.

Pojedinosti novog sistema kontrole zapošljavanja biće konkretizovane do jeseni.

Da ne bi došlo do nekontrolisanog zapošljavanja u javnim institucijama, posebno u lokalnim samoupravama, koje bi se mogle desiti nakon prestanka važenja zabrane zapošljavanja, Ministarstvo i MMF su razgovarali o novom mehanizmu. On podrazumeva kadrovsku strategiju za svaku javnu instituciju, koja mora godišnje da definiše eventualne potrebe za novim radnicima. Te potrebe se prave na osnovu finansijskih planova resornog ministarstva i mimo njega neće moći da se otvaraju nova radna mesta. Zato će sve javne institucije do jeseni morati da pročešljaju svoje kadrovske potrebe za narednu godinu, a resorno ministarstvo će dati konačnu ocenu da li su one realne.

MMF je procenio da je sistem kontrole zapošljavanja i dalje potreban da se ne bi narušili efekti fiskalne konsolidacije.

Nema novih radnih mesta ako za njih nisu predviđene pare. Drugim rečima, kadrovski plan svake institucije će se praviti na osnovu finansijskog plana resornog ministarstva, a kriterijumi po kojima će da ih odobrava i prati urediće svojom regulativom. Tako će, primera radi, institucije kulture svoje kadrovske planove i potreban broj radnika za 2020. godinu dostaviti Ministarstvu kulture. Ono će sagledati sve zahteve i utvrditi broj i potreban novac za radna mesta i to će definisati svojim budžetom. Stručni timovi će kontrolisati eventualne zloupotrebe oko mogućeg naduvavanje potreba za novozaposlenim. Sve u svemu, do jeseni će srpska strana konkretizovati nova rešenja, a ako MMF to prihvati na sledećoj sesiji, on bi mogao da zaživi od januara 2020. godine kada bi trebalo da počne i primena reformisanog sistema plata.

Podsećamo, zabrana zapošljavanja u Srbiji uvedena je krajem 2013. godine i u dogovoru sa MMF više navrata njen rok važenja se produžavao. Nov kadar mogao se zaposliti u državnim službama samo tamo gde je postojala potreba, a i za takvu odluku bilo je potrebno dobro obrazloženje i odobrenje vladine Komisije za davanje saglasnosti za novo zapošljavanje.

Međutim, kako su ocenili ekonomisti, ovakva odluka donela je i ne tako pozitivne posledice. Naime, narušena je struktura zaposlenosti u javnom sektoru.

Fiskalni savet je zato izašao sa preporukom da se još tokom 2019. godine mora kontrolisano izaći iz mere zabrane zapošljavanja jer već postoji ozbiljan manjak zaposlenih u ključnim oblastima opšte države. Tom prilikom su naveli da zdravstvo ima najupečatljiviji manjak kadra, čak 3.000 ljudi, a manjak kadrova postoji i u državnoj administraciji (ministarstvima i drugim organima). Poreskoj upravi nedostaje oko 500 poreskih inspektora, a inspekcijskim službama (tržišnoj, sanitarnoj, budžetskoj i prosvetnoj) najmanje 300 ljudi.

S druge strane, analize su pokazale da u prosveti trenutno radi skoro hiljadu ljudi više nego što je predviđeno zakonskim maksimumom. Postoje škole sa velikim brojem tehnoloških viškova (preko 5.000 ljudi prema podacima Ministarstva prosvete), ali i one gde na važnim nastavnim pozicijama (matematika, informatika, fizika) nedostaje kadar.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave indirektno potvrđuju da je bilo razgovora o daljoj kontroli zapošljavanja.

- MMF je upoznat sa mehanizmom kadrovskog planiranja koji postoji u državnim organima i lokalnim samoupravama i koji predstavlja način upravljanja ljudskim resursima, ali i kontrole raspodele finansijskih sredstava na zaposlene. Primena tog mehanizma od januara 2020. godine, kada istekne Zakon, može da bude adekvatna zamena dosadašnje kontrole, s obzirom da kadrovski planovi moraju da budu usaglašeni sa Zakonom o budžetu. Donošenje kadrovskih planova usaglašenih s odobrenim finansijskim sredstvima se očekuje i u javnim službama od početka primene sistemskog Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru ("Sl. glasnik RS", br. 18/2016, 108/2016, 113/2017 i 95/2018), čija primena počinje od 2020. godine - kažu u Ministarstvu.

Izvor: Vebsajt Blic, Slađana Vukašinović, 20.05.2019.
Izvod iz vesti, Naslov: Redakcija