Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O ZAŠTITI PODATAKA O LIČNOSTI: Video-nadzor, kontrola odlaska i dolaska na posao i kontrola komunikacije zaposlenih – putem telefona, mejla i socijalnih mreža predstavljaju sakupljanje podataka o ličnosti. Ova vrsta kontrole ne sme se sprovoditi bez informisanja i znanja zaposlenih


Kada je rukovodstvo jedne bolnice odlučilo da postavi video-nadzor u prostoriji u kojoj su pacijenti ostavljali odeću da bi otišli na skener, nakon učestalih žalbi pacijenata da im neko krade stvari dok obavljaju važne dijagnostičke preglede, krađe su brzo prestale. Međutim, na adresu ove zdravstvene ustanove ubrzo je stiglo i rešenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti da je ova vrsta video-nadzora nedozvoljena jer predstavlja kršenje prava na privatnost pacijenata.

Poslovodstvo druge firme odlučilo je da zaposleni prilikom odlaska i dolaska na posao ostavljaju biometrijski otisak prsta na portirnici, pravdajući ovaj postupak činjenicom da zaposleni često gube kartice za identifikaciju. Poverenik je i ovu odluku firme proglasio za nezakonitu, jer su biometrijski podaci naročito osetljive informacije o ličnosti.

Ovo su, prema rečima advokata Vladimira Marinkova, slučajevi koji veoma dobro ilustruju na šta poslodavac ima, odnosno nema pravo kada je u pitanju obrada podataka o ličnosti, odnosno nadzor osoba koje se nalaze na platnom spisku njegove firme.

Kontrola ponašanja zaposlenih od strane poslodavaca reguliše se Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS", br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i 107/2012 - dalje: Zakon), jer video-nadzor, kontrola odlaska i dolaska na posao i kontrola komunikacije zaposlenih – putem telefona, mejla i socijalnih mreža zapravo predstavljaju sakupljanje podataka o ličnosti. Međutim, treba imati na umu da se ova vrsta kontrole ne sme sprovoditi bez informisanja i znanja zaposlenih – naglašava on i dodaje da Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti Evropske unije stupa na snagu 25. maja, zbog čega naš Zakon mora da se uskladi sa evropskom regulativom.

Po slovu važećeg Zakona, ako se sprovodi video-nadzor zaposlenih na vidnom mestu mora da bude istaknuto grafičko tekstualno saopštenje i na njemu mora da piše ko i u koju svrhu prikuplja podatke, kao i kontakt osoba koja rukuje podacima. U svakoj prostoriji koja se snima mora da postoji slika kamere, a video-nadzor ne sme se uvoditi u toalet, svlačionicu i solarijume, odnosno svugde gde se drastično zadire u privatnost osoba. Uz to, video-kamera ne sme biti postavljena tako da snima samo jednog zaposlenog. Ako se video-nadzor sprovodi bez informisanja i znanja zaposlenih, to predstavlja kršenje prava zaposlenih i oni mogu da se obrate Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

"Kontrola dolaska na posao i odlaska sa posla predstavlja legitimno pravo poslodavca, ali način na koji će se ona obavljati regulisan je Zakonom. Ova kontrola ne može da se vrši sakupljanjem biometrijskih podataka, odnosno uzimanjem otiska palca i snimanjem zenice, već samo putem identifikacionih kartica, video-nadzora i učitavanja pin-koda u aparat", navodi Marinkov.

On dodaje da veliki broj zaposlenih ima dilemu da li poslodavac sme da kontroliše njihove mejlove, snima telefonske razgovore i traži uvid u naloge na socijalnim mrežama...

"Poslodavac ima pravo da snima razgovore zaposlenih samo ako je u opisu njihovog posla komunikacija sa strankama, odnosno ako zaposleni rade u kol-centru ili tehničkoj podršci firme. Treba imati na umu da je poslodavac vlasnik službenih telefona zaposlenih i ima pravo da traži listing njihovih poziva. Međutim, nema pravo da vrši obradu podataka, odnosno proverava kome pripadaju telefoni koje je zaposleni zvao – iako je to u praksi nemoguće sprovesti. Poslodavac ima pravo da snima pozive odnosno razgovore zaposlenih, ali oni o tome moraju da budu obavešteni bilo kroz ugovor o radu bilo aneksom ugovora o radu", pojašnjava on.

Vladimir Marinkov podseća da je imejl prepiska koja se obavlja preko službene adrese firme takođe vlasništvo poslodavca i on ima i pravo i obavezu da kompletnu poslovnu komunikaciju čuva. Međutim, u obavezi je da obavesti zaposlene da se elektronska prepiska čuva i da to imaju na umu, jer veliki broj radnika smatra da je brisanjem mejlova svoju privatnu prepisku zaštitio od očiju poslodavca.

Poslodavac može da zabrani upotrebu službenih telefona i službenog mejla za privatnu komunikaciju, ali nema pravo da zabrani zaposlenom adekvatnu količinu privatne komunikacije dok je na radnom mestu. Osim toga, zaposleni imaju pravo da traže od poslodavca da ne vrši uvid u njihovu privatnu komunikaciju koja se obavlja preko službenog mejla.

"Poslodavac nema pravo da traži šifru za privatne naloge na socijalnim mrežama, niti da traži uvid u naše profile na ’Fejsbuku’ ili ’Instagramu’. Ne smatra se korektnim ni kada vam poslodavac pošalje zahtev za prijateljstvo, jer je i to kršenje prava na privatnost. Međutim, ako je profil javni, poslodavac može da ima uvid u fotografije koje postavljamo na društvene mreže. Ako neko ode na bolovanje pa objavi sliku sa plaže, to samo po sebi nije dovoljno za otkaz, ali jeste osnov da se izvrši neka vrsta istrage o lažnom bolovanju", zaključuje Vladimir Marinkov.

Izvor: Vebsajt Politika, Katarina Đorđević, 19.05.2018.
Naslov: Redakcija