Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O STANOVANJU I ODRŽAVANJU ZGRADA: U slučaju sporazumnog raskida ugovora o zakupu stanari imaju rok od 90 dana da se isele, odnosno 120 u zimskom periodu, ukoliko ugovorom nije definisano drugačije


Kako bi se osigurali od podstanara neplatiša, sve više vlasnika nekretnina se odlučuje na sklapanje Ugovora o zakupu. Iako je stanodavcima garancija da neće ostaviti neplaćene račune i otići posle mesec dana, i zakupci su sigurni da preko noći neće završiti na ulici.

Ipak, kada je sporazumni raskid, stanari po Zakonu o stanovanju i održavanju zgrada ("Sl. glasnik RS", br. 104/2016 - dalje: Zakon) imaju rok od 90 dana da se isele, odnosno 120 u zimskom periodu, ukoliko drugačije nije definisano ugovorom. Međutim, kada jedna strana ne želi da izađe iz stana, slučaj može da ima epilog na sudu.

Najbolji način da obe strane zaštite svoja prava jeste da se odluče na ugovor. U njemu stoje podaci o ugovornim stranama, uslovi pod kojima se stan izdaje, vreme i mesto potpisivanja, kao i uslovi za raskid... Ovim dokumentom može da se popiše zatečeno stanje nameštaja, bele tehnike, zidova. Takođe, ugovorom se određuje i ko će biti odgovoran za popravku u stanu dok traje najam. Dokument se smatra validnim i ako nije overen kod notara, ali u tom slučaju, mora da postoje dva svedoka.

Ukoliko stanar nađe novi dom, stanodavcu mora odlazak da najavi minimum mesec dana ranije. U suprotnom, vlasnik stana može da zahteva da mu se plati kirija do kraja meseca i ostavi novac za račune za taj mesec.

Ako pak, druga strana insistira na iseljenju, a zakupac ne iznese svoje stvari ni nakon raskida ugovora, vlasnik nekretnine može tužbom to da čini. Ipak, policija bez sudskog naloga ne može nikoga da izbaci iz stana. S obzirom na to da se parnice oduže, nije se lako rešiti takvog podstanara.

Ugovor je dobar i za podstanara. Nije redak slučaj da gazde, preko noći odluče da prodaju stan ili da se usele u njega. Papir je taj koji garantuje podstanaru da ima vremena da pronađe novi dom.

Doskoro tržište izdavanja nekretnina poslovalo je u potpuno sivoj zoni ekonomije. I gazdama i podstanarima je odgovaralo da se izbegne porez, pa je to bio i glavni razlog što se nisu sklapali ugovori. Međutim, donošenjem novog Zakona, upravnici su u obavezi da prijavljuju nadležnima koji se stanovi izdaju.

Prilikom sklapanja ugovora podstanar i stanodavac se mogu dogovoriti o visini depozita koji se plaća uz prvu kiriju. Kada do raskida ugovora dođe, depozit se vraća stanaru. Ukoliko poslednji račun nije podmiren, taj novac može da pokrije te troškove. Međutim, ako je u stanu uništen nameštaj i nije vraćen u prvobitno stanje, stanodavac ima pravo da taj depozit zadrži.

Izvor: Vebsajt Novosti, Milica Stanojković, 19.05.2018.
Naslov: Redakcija