Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

"E-PAPIR": Projekat će pojednostavi procedure, digitalizovati i učiniti javno dostupnim sve administrativne postupke preko jedinstvenog registra


Privrednici u Srbiji moći će u bliskoj budućnosti da posluju iz fotelje i sve administrativne poslove završavaju elektronski. To će im doneti uštedu od oko 15 odsto, zahvaljujući vladinom projektu "e-Papir", čiji je cilj da birokratske procedure pojednostavi, digitalizuje i učini javno dostupnim privrednicima na jednom portalu. Procenjuje se da će troškovi poslovanja realnog sektora sa sadašnjih 3,45 odsto pasti na tri procenta BDP-a kada bude uspostavljen registar svih administrativnih postupaka.

Analiziraćemo i pojednostaviti sve procedure s kojima se privreda suočava. Jedinstveni registar administrativnih postupaka i ostalih uslova poslovanja, kao jedinstveno mesto sa svim informacijama neophodnim za poslovanje i javno dostupna baza sa skoro 2.500 postupaka, biće uspostavljen 2021. godine. Do tada će biti digitalizovano 100 najskupljih, najkomplikovanijih i najčešćih postupaka, od početka do kraja – od momenta podnošenja zahteva do izdavanja konačnog akta – kaže Bojana Tošić, v. d. direktora Republičkog sekretarijata za javne politike, koja u ime vlade koordinira projekt "e-Papir".

Ona naglašava da će se uštede postići kroz izmenu propisa, koji će dovesti do jednostavnijih procedura. To može biti, na primer, ukidanje duple ili nepotrebne dokumentacije, pri čemu se smanjuje vreme potrebno za prikupljanje dokumenata ili smanjuju troškovi za pribavljanje pojedinih isprava. Smanjenju troškova doprineće elektronsko podnošenje zahteva, ukidanje duplih izdataka i digitalizacija. Ali i elektronska razmena podataka između institucija, čime će se sprečiti da ukoliko je privrednik već dostavio određene podatke jednom državnom organu to isto mora da uradi i pred drugim organom.

Tošićeva kao primer navodi postupak prijave podataka za utvrđivanje staža osiguranja, zarade, odnosno osnovice osiguranja i visine uplaćenog doprinosa (predaja M4 obrasca). To je, kako kaže, trenutno automatizovan postupak koji poslodavac može da završi popunjavanjem obrasca preko portala Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (RFPIO) i unosom podataka koji se kasnije upoređuju s podacima u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja (CROSO) i podacima iz poreske prijave. Međutim, ovaj postupak ne zahteva od poslodavca, ili njegove knjigovodstvene agencije, samo utrošak vremena na popunjavanje obrasca, koji je prilično jednostavan, već i vreme koje je potrebno za upoznavanje zaposlenog sa zahtevima obrasca, eventualnu obuku, upoređivanje i kontrolu podataka koji se unose u obrazac i slične troškove. Postupak, prema njenim rečima, ima svoju svrhu i opravdanost, ali se u potpunosti može sprovesti bez učešća poslodavca. Trebalo bi ga ukinuti u obliku u kome postoji i zameniti postupkom koji bi RFPIO sprovodio po službenoj dužnosti na osnovu podataka iz poreske prijave i podataka iz CROSO. To bi značilo da bi se vreme i administrativni trošak za privredu sveo na nulu.

Slično je i s prijavom o uplati doprinosa po osnovu ugovorene naknade, odnosno naknade po osnovu ugovora o dopunskom radu i visini te naknade (obrazac M-UN). Ovu prijavu podnosi isplatilac ugovorene naknade u roku od tri dana od dana uplate doprinosa, za svaku isplaćenu ugovorenu naknadu. U 2016. su privrednici podneli 964.248 ovakvih prijava.

Ako bi svakome trebalo u proseku sat vremena da popuni obrazac, iskopira dokumentaciju koju prilaže uz obrazac i fizički ili putem pošte dostavi ta dokumenta RFPIO, ukidanjem bi privreda uštedela 964.248 sati. Tačno je da poslodavcu nije potrebno u svakoj situaciji sat vremena, posebno ukoliko predaje ove obrasce za više osoba u isto vreme, ali kada se lično dostavlja, to može da traje i duže. I ovaj postupak bi mogao da bude ukinut u ovom obliku. RFPIO bi bez problema i narušavanja prava osoba koje su primile naknadu nastavio da vodi ažurnu evidenciju na osnovu podataka iz poreske prijave i podataka CROSO– navodi ona.

Jedinstveni registar najviše pomaže malim i srednjim preduzećima. Velike kompanije imaju svoje velike pravne timove i nemaju te probleme, ali zato su početnici, preduzetnici i mala i srednja preduzeća osetljivi na administraciju i uvek im se traži još jedan papir.

Suština jedinstvenog registra je da privrednici obaveze u državnoj upravi završavaju brže i efikasnije, na transparentan, predvidiv i jednostavan način. Neće postojati mogućnost da se postupak sprovodi na različite načine u zavisnosti od službenika koji obrađuje predmet.

Do sada je popisano približno 2.500 administrativnih postupaka (dozvola, licenci, saglasnosti, uverenja, sertifikata i slično) samo na republičkom nivou. Svi ovi postupci su analizirani i date su preliminarne preporuke na koji način bi mogli da se učine jednostavnijim.

Želimo da pozovemo privredu da se uključi i predoči nam svoje iskustvo jer se nekad teorija i praksa mogu razlikovati. Neophodno je da čujemo šta je ono što njima stvara probleme u poslovanju, šta je potrebno ukinuti, promeniti ili drugačije urediti. Republički sekretarijat za javne politike je pokrenuo portal http://epapir.rsjp.gov.rs/ preko koga privrednici mogu uputiti predloge za pojednostavljenje i unapređenje postupaka – kaže Tošićeva.

Izvor: Vebsajt Politika, Marijana Avakumović, 19.05.2018.
Naslov: Redakcija