Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

NACRT ZAKONA O NACIONALNOJ AKADEMIJI ZA STRUČNO USAVRŠAVANJE U JAVNOJ UPRAVI: Glavna primedba tokom javne rasprave o Nacrtu zakona stigla je iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Prema njihovom tumačenju Nacrt zakona u suprotnosti je sa Strategijom reforme javne uprave u RS. Problematično je i to što službe za obuku kadrova već postoje pri Stalnoj konferenciji gradova i opština, Kancelariji za evropske integracije


Državni službenici koji su stekli fakultetsku diplomu, položili pravosudni ili državni ispit, nisu stavili tačku na svoje obrazovanje. Sudeći prema Nacrtu zakona o Nacionalnoj akademiji za stručno usavršavanje u javnoj upravi, birokrate će uskoro morati da uzmu knjige u šake.

Naime, posle nekoliko godina primene racionalizacije, to jest smanjenja broja zaposlenih u javnom sektoru, primećeno je da je kvalitet usluga koje država pruža građanima pao. Zbog toga će obuke za zaposlene u javnoj upravi postati obavezne.

Prema podacima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave broj zaposlenih je smanjen za oko 24.000 ljudi. Sa druge strane, ocena Fiskalnog saveta je da je na platnom spisku države sada 18.000 zaposlenih manje nego na kraju 2014. godine. I jedni i drugi gledali su u iste podatke, samo su analitičari u Fiskalnom savetu uzeli u obzir i to što je u međuvremenu povećan broj onih koji rade na određeno vreme, kao i na ugovorima o privremenim i povremenim poslovima.

Prema rečima Milene Lazarević, direktorke Centra za evropsku politiku, dosadašnja Služba za upravljanje kadrovima nije imala odgovarajući položaj unutar sistema da se bavi kontinuiranim obrazovanjem. Za to nije imala ni kadrova, ni novca, dodaje.

U državnoj upravi je u protekle dve godine sprovođena racionalizacija, a zajedno sa smanjenjem broja zaposlenih smanjen je i kvalitet usluga koji država nudi građanima. Zaključak je da hitno mora da se unapredi obuka državnih službenika. Osnivanje nacionalne akademije i te kako može da pomogne u zadržavanju kvalitetnih kadrova – kaže Lazarević i dodaje da u državnoj upravi ne postoje obuke za rukovodioce i menadžment, što se veoma loše odražava na upravljačke sposobnosti.

Da li ovo znači da će zdravstveni radnici posle položenog državnog ispita za državne službenike, zatim medicinskog stručnog ispita i završenih specijalizacija, a zna se da neki imaju i po dve, morati ponovo da sednu u školske klupe?

Za početak, nacionalna akademija se neće toliko u svojim obukama fokusirati na prosvetare i zdravstvene radnike, odgovara Lazarević.

Međutim, to što je neko položio državni i stručni ispit pre ko zna koliko godina ga ne oslobađa od dalje obuke i edukacije. Nije ovde reč o nekim novim ispitima koje će zaposleni u javnoj upravi morati da polažu. Dakle, njih niko neće ispitivati. Ali će svaki državni službenik imati obavezu da se stalno usavršava. To što je neko položio neki ispit po nekom starom zakonu ne znači da je naučio sve što je trebalo da nauči. Najjednostavnije rečeno, doživotno učenje će ovim postati obaveza za sve – ističe Lazarević.

U Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave već su isticali da bi na ovaj način građani imali efikasnije i profesionalnije usluge. Na javnoj raspravi o ovom propisu, državni sekretar Željko Ožegović ukazao je da je ovakva krovna ustanova za stručno usavršavanje kadrova sada vrlo važna u procesu evrointegracija.

"U Francuskoj imaju državnu školu koja je poznata i u Poljskoj je uspostavljena takva škola kao i u drugim zemljama. I ovde je postojala i ranije takva ideja, ali dosada nije realizovana. Sada smo u važnom momentu kada se otvaraju poglavlja za pristup EU i nama su potrebni kvalitetni kadrovi kako bismo i pravno i ekonomski naš sistem prilagodili sistemu Evropske unije", naveo je Ožegović.

Glavna primedba na javnoj raspravi stigla je iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Prema njihovom tumačenju Nacrt zakona u suprotnosti je sa Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji ("Sl. glasnik RS", br. 9/2014 i 42/2014 - ispr.). Princip decentralizacije koji strategija podrazumeva, u slučaju formiranja akademije neće biti ispoštovan.

Problematično je i to što službe za obuku kadrova već postoje pri Stalnoj konferenciji gradova i opština, Kancelariji za evropske integracije.

"Sad odjednom imamo potpuno novo telo koje se pojavljuje i preuzima deo odgovornosti i nejasno je kakve su njegove ingerencije, kako će se preklapati funkcije sa drugim telima. Pritom biće u Beogradu, daleko od ostalih delova Srbije", rekao je na javnoj raspravi Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Stav resornog ministarstva je da će akademija svakako akreditovati lokalne službe i Stalnu konferenciju gradova i opština za obavljanje ovog posla. U akademiji će raditi oni koji se bave ljudskim resursima, a svi službenici – i na nivou države i na lokalu, moraće da je pohađaju. Deo novca za finansiranje ove akademije obezbediće budžet republike, dok će drugi deo obezbediti Savet Evrope.

Izvor: Vebsajt Politika, A. Telesković, 19.05.2017.
Naslov: Redakcija