Zastava Bosne i Hercegovine | Zastava Crne Gore
Email Print

ZAKON O FINANSIRANJU I OBEZBEĐENJU FINANSIRANJA POLJOPRIVREDNE PROIZVODNJE: Od 1. juna 2015. počinje primena Zakona: Budući usevi kao bankarska garancija, poljoprivredni proizvodi kao zalog kredita


Od 1. juna 2015. poljoprivredni proizvođači moći će da koriste buduće useve kao bankarsku garanciju za novac koji će dobiti pre žetve, u vreme setve. Ovo će biti moguće zahvaljujući Zakonu o finansiranju i obezbeđenju finansiranja poljoprivredne proizvodnje ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014 - dalje: Zakon), koji je usvojen novembra 2014.

Kako je rekla ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine, Snežana Bogosavljević Bošković, Zakon ima za cilj da uspostavi sistem finansiranja koji će poljoprivrednicima na jednostavniji i povoljniji način omogućiti da dođu do kreditnih sredstava za poljoprivrednu proizvodnju.

Zalog za kredite neće biti nekretnine kao što je to bio slučaj u ranijim periodima, već je ostavljena mogućnost da zalog bude budući poljoprivredni proizvod. Radi se o kratkoročnim sredstvima, kreditori su komercijalne banke, a korisnici će kredit, prema ugovoru sa poveriocima, vraćati u novcu ili robi.

Zakon reguliše odnos između finansijera i lica koje se se bavi poljoprivrednom proizvodnjom (bilo ono fizičko ili pravno) i uvodi transparentnost u ovaj vid finansiranja, uspostavljenjem Registra zaloga i ugovora o finansiranju koji je javan i vodi ga Agencija za privredne registre.

Na duži rok, očekuje se da kamate na kratkoročno finansiranje poljoprivredne proizvodnje budu smanjene, kao i da se očekuju pozitivni uticaji tog Zakona na tržište osiguranja u poljoprivredi, koje je u Srbiji slabo razvijeno.

Šta će od uslova poljoprivrednici morati da ispune pre zaključivanja sporazuma, biće regulisano individualnim ugovorima između finansijera i pozajmljivača sredstava.  Sam zalog nikada nije isključivo osnov dobijanja kredita, već je to finansijska analiza poljoprivrednika. Pre zaključivanja ugovora sa bankom, klijent mora biti pre svega finansijski sposoban, a nakon toga, neophodno je da se ispune svi uslovi propisani Zakonom.

Maksimalni iznos pozajmice nije definisan, dok je maksimalni rok otplate ovakvih kredita 12 meseci. Korisnici će kredit, prema ugovoru sa poveriocima, vraćati u robi, tj. poljoprivrednim proizvodima ili novcu, a kamata za ove kredite biće standardna po cenovniku banke, kao i za sve druge vrste kredita.

Uzimajući u obzir da su ove pozajmice namenjene pre svega kratkoročnim investicijama, mogu se iskoristiti za nabavku svih vrsta repromaterijala kao i za nabavku stoke za tov.

Projekat Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) i Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljporivredu (FAO), u okviru koga je sprovedeno uvođenje ovog zakona, istovremeno je pokrenut u više zemalja istočne Evrope. Srbija je najdalje otišla u njegovoj realizaciji i kao takav, Zakon će se kod nas primeniti prvi put u Evropi.

Izvor: Vebsajt eKapija, 21.05.2015.